Artelibro u Bolonji

10 godina Artelibro festivala umetničke knjige u Bolonji, ili čik reci a da ne slažeš

Krajem septembra, Bolonja je po jubilarni, deseti put ugostila festival umetničke knjige "Artelibro". Godišnjica je obeležena raznovrsnim programom i po malo nemarnom organizacijom.


Ovogodišnja tema bila je Muzika za oči, kolekcionarstvo na delu. Glavno sedište festivala bila je palata kralja Enca i podeste, no bogati program obuhvatio je i mnoštvo drugih lokacija širom grada. Posetioci su tokom četiri dana trajanja festivala, imali priliku da prisustvuju izložbama, susretima, prezentacijama knjiga i projekata, predavanjima, radionicama za najmlađe itd.



Najave programa obećavale su mnogo, međutim, u njihovoj izvedbi, ispunjenje zadovoljstva je nekako izostalo. Generalna organizacija kao da je imala manjak upraviteljskog kadra, koji bi celokupni događaj pre svega detaljno isprojektovao, a zatim i vodio, te su dezorganizacija, neinformisanost i dezorijentacija bile uglavnom ključne reči celokupnog utiska koji je posetilac mogao da ponese sa sobom na kraju dana. Nedostatak vremena uslovio je izbor, te se moja kombinacija odabranog programa svela na: pregled sekcije digitalnog izdavaštva, FRUIT festivala nezavisnog izdavaštva i izložbu Umetničkih ploča i konferenciju povodom iste.

Sekcija digitalnog izdavaštva, pod imenom Umetnost u digitalnom izdavaštvu, između edukacije i eksperimentasanja predstavlja novitet ovogodišnjeg izdanja festivala. Njen kustos bila je Mikela Arfiero (Michela Arfiero), urednik interdisciplinarnog magazina Fruit of the Forest koji izlazi isključivo u elektronskoj formi. Njena zamisao bila je da u posebnom kutku idejno i prostorno posveti pažnju aplikacijama i elektronskim knjigama koje se bave savremenom umetnošću. Beli, aseptični sajber prostor, visoke stolice, tableti na postoljima i u njima četrnaest aplikacija i jedanaest knjiga. Da navedem samo neke: aplikacija italijanskog Mousse Magazina, časopisa koji se bavi savremenom umetnošću; zatim londonski The Design Museum Collection for iPad u kojoj direktor Dejan Suđić lično predstavlja kolekciju; aplikacija Tate Modern galerije koja predstavlja kolekciju The Unilever Series iz Turbin Hall sale; knjiga Marcel Duchamp: The afternoon interviews Kalvina Tomkinsa (Calvin Tomkins), ili pak kolekcija knjiga Wht is? umetnika Pola Čena (Paul Chan) čiji fizički (unikatni) primerak knjige košta 500$, a elektronski 1.99$.

FRUIT. Fokus na savremenoj umetnosti, mini festival nezavisnog izdavaštva kao još jedan poseban odeljak festivala bio je smešten u predivnoj sali palate kralja Enca i ugostio je na desetine pretežno italijanskih izdavača, sa ponekim gostovanjima iz Francuske, Holandije, Španije itd. Sveobuhvatan pregled samostalnog izdavaštva, koje se bavi umetnošću, za festival je upriličilo udruženje Krudo (Associazione Crudo). Izložba je bila prodajnog karaktera, te su posetioci mogli da prelistaju i/ili ponesu kući publikacije poput Italian Conversations: Art in the age of Berluscon holandskog kolektiva Fucking Good Art, u izdanju italijanskog Nero editions, kao i raznorazne knjižice italijanskog Print About Me, čiji je fokus na savremenoj umetničkoj grafici, ili pak neke od ekspresivnih ilustrovanih publikacija francuskog izdavača Solo ma non troppo.

O tužnom insceniranju i nemaru organizatora mogli bi redovi da se ispišu, ipak izostaviću detalje tog iskustva. Organizator je potvrdio pravilo u kome veća očekivanja donose još veće razočaranje, te je najveće donela izložba Umetničke ploče 1960 -1990. Ovu izložbu posetioci su u prostorijama Biblioteke Univerziteta Bolonja mogli da pogledaju sve do 5. oktobra. Impozantnost čitaonice u kojoj je izložba bila smeštena u najmanju ruku oduzima dah, a biblioteka čiji je deo, jedna je od najstarijih u Italiji. Kustosi izložbe bili su Đorđo Mafei (Giorgio Maffei) i Emanuele De Dono (Emanuele De Donno); u saradnji sa Viaindustriae i Danilom Montanarijem pokušali su da predstave fenomen umetničke ploče. Autori izložbe su definisali ovaj medij kao "onaj umetnički produkt u kome umetnik koristi medij ploče i njegovu potpunu idealizaciju (naslovnu stranu, ambalažu, zvučni zapis) radi samostalnog umetničkog izražavanja." Na konferenciji povodom izložbe, De Dono je pokušao da demistifikuje ovaj medij: "Umetnička ploča je van uobičajenih standarda. Njena definicija može biti zbunjujuća. To je medij u kome se žanrovi mešaju. Umetnička ploča je pravi predstavnik konkretne umetnosti: grafički projekat nestaje u korist potpunog "unutrašnjeg" koncepta samog umetnika." Ovaj umetnički objekat uključuje kako osmišljavanje izraza u vidu zvučnog zapisa, tako i u vidu grafičkog izraza na ambalaži; bliže ili dalje paralele koje bi se mogle povući su raznovrsne - od savremene muzike, konceptualnog albuma, oslikavanja vinila itd. U eksperimentalnom talasu novih medija koje je vreme svojevremeno donelo, ploča se predstavila kao jedan od mogućih zvučnih zapisa umetničkog iskustva i izraza.

U svom istraživanju, autori izložbe su katalogizirali osam stotina umetničkih ploča, dok su na izložbi prikazali selekciju od sto trideset. Zanimljiv je podatak da je većina ploča zapravo u vlasništvu jednog od autora izložbe - Đorđa Mafeija. Ovaj poznati italijanski kolekcionar stoji iza studija Studio Bibliografico Maffei, koji se bavi sakupljanjem originalnih tekstova književne i umetničke avangarde dvadesetog veka. Povodom izložbe, autori su pripremili i katalog po imenu Records by artist, un catalogo ragionato 1960-1990 (Umetničke ploče, obrazloženi katalog 1960-1990; sa ponekim ranijim ili pak savremenim primerkom) u izdanju Viaindustriae publishing i Danilo Montanari editore. Iako nisu bili prikazani na izložbi uz Joko Ono, Jozefa Bojsa, Mima Rotele ili Endija Vorhola, u katalogu se nalaze i Marina Abramović, Katalin Ladik i Braco Dimitrijević.


Fotografija preuzeta sa artribune.com


Izložba koja je verovatno najviše odgovarala temi Muzika za oči u odnosu na celokupan program festivala Artelibro, bila je jedan od glavnih razloga zbog kojih sam posetila Bolonju. Ipak, razočaranje, kao što sam već napomenula, nije izostalo ni u ovom slučaju.

Kada ste jednom uspeli da zatvorite vilicu koja vam se razjapila pri samom pogledu na glavnu čitaonicu biblioteke i njene fascinante visoke zidove pune knjiga, samu izložbu ste mogli naći u slabo osvetljenim vitrinama, sa minimalnim podacima o onome što je izloženo. Izložba, kao i katalog, bili su bibliofilskog tipa. Mafei, iako značajan za italijansku umetničko-grafičku kulturu, čest je proizvođač produkta ovakvog tipa. Bilo da su to knjige ili izložbe, najčešće se odlikuju minimalnim informacijama o mestu, datumu i imenu autora. Budući da je kolecionarstvo njegova pasija, a kritika nije njegova profesija, ovakva odluka je razumljiva. Upravo zato knjige na kojima stoji njegovo ime najčešće sadrže ime još neke osobe koja je stručnija u datoj oblasti. U trenutku kada ne postoje istorijski pregledi produkta neke epohe, njegove su publikacije svakako od koristi. To međutim ne umanjuje želju i potrebu publike za sadržajnijim komentarom.



Na konferenciji je mnogo rečenica potrošeno na insistiranje da poenta umetničke ploče ne leži ni u grafici ni u zvuku, već u njihovom zajedničkom nastupanju. No, na samoj izložbi zvuka nije bilo. Ploče su po abecednom redu nemo stajale ispod stakla. I na kraju, sam katalog, koji u naslovu sadrži reč "ragionato" koja se odnosi na "razum, obrazlaganje"; sadrži pregled od četristo pedeset umetničkih ploča poređanih (opet) po abecednom redu. Krajnje zbunjujuću odluku korišćenja takvog rasporeda pripisujem želji da se podvuče bibliofilski karatker. Međutim, neki drugi kao npr. stilski, vremenski, geografski i sl. uz sadržajniji komentar, verovatno bi više pomogao u konsultovanju knjige i pokušaju razumevanja fenomena umetničke ploče.



 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text