Ca’ Romanino



Ca’ Romanino

Kuća porodice Sikirolo (Sichirollo), koju je osmislio Đankarlo De Karlo (Giancarlo De Carlo), nalazi se nadomak Urbina, u italijanskoj regiji Marke.

Sagrađena je 1967. godine na ostacima straćare koja je svojevremeno gospodarila brdom, kao vikend kuća u kojoj bi milanska porodica intelektualaca mogla dočekivati brojne goste i uživala u netaknutom urbinskom pejzažu i dobrom, domaćem vinu.

Njen arhitekta, Đankarlo De Karlo, u istoriji italijanske arhitekture, poznat je kao „italijanski Korbizje“. Već same građevine koje je ostavio u malenom Urbinu, bile su dovoljne da se njegovo ime upiše u istorijsku knjigu italijanske savremene arhitekture. Naime, De Karlo je prvi napravio generalni plan ovog grada a konstruisao je i kompleks studentskih domova i još nekoliko univerzitetskih zgrada u ovom studentskom centru.

Upravo je u tom zlatnom periodu nastala kuća Ka' Romanino – pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada je Urbino bio stecište italijanskih intelektualaca kao što su filozof Livio Sikirolo, književni kritičar Karlo Bo (Carlo Bo) po kome je urbinski univerzitet dobio ime, grafički dizajner Albe Stainer koji je osnovao fakultet ISIA, pisac, kritičar i grafičar Leonardo Sinisgali (Leonardo Sinisgalli) a potom i pisac Italo Kalvino; kuća koja je trebalo da ugosti velike umove italijanske kulture i pruži im lepe vedute urbinskih pejzaža.



De Karlo je bio zaljubljen u jednostavne, ogoljene forme – te se kvadrat, pravougaonik i krug ponavljaju iznova i iznova u njegovim građevinama. Obožavao je ciglu, cement, nautiku i minimalizam. Bio je mišljenja da arhitektura treba da se stopi sa prirodom i da nikako svojom formom ne sme da se nametne niti da je pokvari.

Njegove su konstrukcije pune ideja koje štede prostor. Navodno je obožavao i da doprinese dinamici i dijalogu prostora, te skoro svaka prostorija u Ka' Romaninu ima vezu sa spoljnim i/ili unutrašnjim svetom. Kako je kuća osmišljena kao „kuća za prijatelje“, ima nekoliko odvojenih spavaćih soba sa sopstvenim kupatilom, jednu malu kuhinju, studio, veliki centralni dnevni boravak i trpezariju. Od nekadašnje straćare, sačuvan je jedan deo, pa se novija gradnja oslanja na stari zid ispred koga se nalazi loza stara koliko i nekadašnja straćara.

Novi i stari deo nalaze se kako na vrhu brda, tako i unutar samog brda, počevši od vinskih podruma u dubini zemlje do drugog sprata, odnosno cementnog i ravnog krova-terase. 

Okružena brdašcima i vinogradima za koje kažu da se nisu promenili još od vremena renesanse i Federika De Montefeltria (Federico De Montefeltri), kuća obiluje prozorima velikih dimenzija koje pružaju pogled na idilu koja je okružuje.

Uz premisu da nisam arhitekta, prenosim utiske.
Mnogi koji su iskusili život u De Karlovim građevinama smatraju da njegova zdanja „po meri prirode“ ne podrazumevaju meru čoveka...

Spavaće sobe su vrlo uske, nalik hotelskim sobama od dve zvezdice u Parizu. Kuhinja je naknadno napravljena jer je u originalnom projektu De Karlo zaboravio da je uvrsti u spisak prostorija, te je funkcionisanje u istoj moguće samo ako u njoj boravi jedna osoba. Zanimljiv je centralni deo koji čine dnevni boravak i trpezarija.

Ogromni kamin postavljen je nasuprot zidu koji je ceo u prozorima, pa je atmosfera u najmanju ruku filmska, a svakako očaravajuća. Međutim, vatra koja titra u toj crvenoj nemani uspeva da ugreje samo dnevni boravak, dok sobe u zimskim mesecima ostaju poprilično hladne.

Ima jako puno stepeništa i uskih vrata koje uspostavljaju dijalog među prostorijama, međutim, njegova štednja prostora rizultirala je užasno strmim nagibom stepenica i vrlo uskim gaznim prostorom na stepeniku. Njegov dinamizam kući oduzima dosta fizičke sigurnosti.

U isti prilog ide i činjenica da kuća, koja se nalazi na vrhu brda, ima pregšt prozora velikih dimenzija, zapravo stoji u mraku, jer je najbliže ulično osvetljenje udaljeno kilometar-dva, te osim srndaća i divljih svinja koji se šetaju okolo, vrlo se lako može desiti da i poneko dvonožno biće nesmetano šeta i posmatra šta se dešava unutar kuće. Ka' Romanino je u načelu slična ostalim De Karlovim građevinama, no njena namena ipak diktira razlike. U poređenju sa kompleksom studentskih domova na primer, gde koncept kruži oko činjenice da je dom prolazna, odnosno privremena tačka u životu jednog studenta, te se u gomili cementa i prostora koji je isprepletan lavirintima i neiskorišćenim, hladnim uglovima gubi svaki trag topline, Ka' Romanino ipak ima više čovečnosti bez obzira na svedenost koja često funkcioniše bolje na papiru nego u stvarnom životu. Povrh svega, ovo zdanje je već uveliko napunilo 50 godina, njeni vlasnici nisu u prilici da je održavaju, te trošni cement propada, prozori propuštaju hladnoću a od „mere po čoveku“ preostaje samo „mera“ upisana u knjigu istorije italijanske arhitekture.

 

Fotografije: Giorgio Fanecco, Alessio Macrì, Marika Mastrandrea
 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text