Frutiger – delikatni modernizam

Dizajnerska nekrologija. Pre samo par dana, u osamdeset sedmoj godini života, napustio nas je slavni tipograf, profesor i grafički dizajner Adrian Frutiger.

Frutiger, rodom iz Švajcarske, veći deo svoje grafičke karijere proveo je kao aktivni član francuske scene.

Kada se spominje modernizam u grafičko-tipografskim okvirima, najčešće asocijacije jesu: švajcarska škola, sanserifna pisma poput Akzidenz Grotesk-a, Neue Haas Grotesque-a (poznatijeg kao Helvetica) i uopšte, nemačko govorno područje (i još malo Helvetike). Retko kome će prva asocijacija biti Francuska. Ipak, upravo je tamo nastalo pismo Univers, Adriana Frutigera, kao nesumnjivi predstavnik tipografskog modernizma.

Frutiger je rođen u Švajcarskoj 1928. godine, gde stiče i obrazovanje. Interesuju ga ksilografija i arhitektura, međutim, odlučuje da se usmeri ka tipografskom zanatu: prvo kao šegrt slovoslagač u Interlakenu, a zatim i na Kunstgewerbeschule u Cirihu. Švajcarska škola oblikuje njegove misli, koje on zatim prenosi u Francusku – kao mladi, umetnički direktor slovolivnice Deberny&Peignot, po pozivu Šarla Pinjoa (Charles Peignot).

AdrianFrutiger-Pic-by-HenkGianotten_01
Adrian Frutiger, foto credits: Henk Gianotten

 

Frutiger je stvorio preko 100 pisama. Među njima i: Avenir, Centennial, Egyptienne, Frutiger, Glyphia, Iridium, Seifa, Versailles, OCR-B i dr. U svom izvornom ili adaptiranom obliku, mnoga od ovih pisama postaju deo vizuelnih identiteta i znakovnih sistema za aerodrom (Šarl de Gol), metro (Pariz), poštu (Švajcarska), saobraćajne znake (Švajcarska), i sl. Bio je jedan od retkih tipografa koji se u svom radnom veku oprobao u svim tehnikama stvaranja slovnih znakova – od vrućeg sloga, preko fotosloga, do digitalnih tehnika.

Mesto u holu tipografskih velikana, Frutigeru donosi Univers pismo (1954-1957). Početkom pedesetih, Pinjo naručuje Grotesque (sanserifno) pismo za svoju Lumitype – Photon mašinu za fotoslog, koje bi trebalo da dostigne uspeh Future Pola Renera. Bazirajući se na crtežu sanserifnog pisma koje je stvorio još u studentskim danima, Frutiger u roku od deset dana, donosi nacrte za ceo tipo-sistem.
Olovni slog je dopuštao stvaranje tek dva pisma na godišnjem nivou. Mlađani Frutiger međutim, zahvaljujući čarima tada nove foto-tehnike, već u naredna dva meseca, završava i prezentuje sistem koji sadrži 21 različitih rezova (varijacija) pisma.

Nezadovoljan konstruktivističkom oštrom geometrijom, Frutiger briše konstantnost poteza odnosno, dodaje svom pismu elemente antikve.

/Univers_Adrian_Frutiger
Originalno Univers pismo imalo je 21 rez. Digitalizovana verzija iz 1997. ima 59. Standardni rez je pod brojem 55. Debljina i kompresija prate vertikalnu, odnosno horizontalnu ravan. Neparni brojevi označavaju kurziv, parni bela slova.

 

Švajcarska trojezična kultura, zahtevala je izučavanje ekonomičnosti prostora kao i različitih karakteristika jezika koje doprinose opštem vizuelnom utisku. Na leđima konstruktivističkih razmišljanja o ekonomiji tipografije, originalni specimen Universa navodi kao pozitivnu karakteristiku ovog pisma: jednaku vizuelnu težinu ispisanog teksta, bilo da je reč o nemačkom ili francuskom jeziku; čija nejednakost leži u količini korišćenja verzala (velikih slova).

Pinjo u ovom pismu vidi budućnost, a kako je Futura već postojala, on mu daje ime Univers. Univerzalnost i specifičnost ovog remek dela strukturisane različitosti se osim, u delikatnoj izvedbi modernističkih načela, ogleda u njegovoj prezentaciji. Od samog početka, Frutiger predlaže 21 rez pisma, koje numeriše i postavlja u uporednu tabelu.

Par godina kasnije (1957.) nastaće i nešto popularnije pismo Helvetica. Ona će odbaciti romanske elemente i postati opšte prihvaćeno pismo internacionalnog stila.

Mnoge su rasprave vođene upravo o odnosu i uspehu ova dva pisma. Osim tehničkih mogućnosti koje su uslovile (ne)uspeh odnosno, dostupnost odgovarajućih mašina i licenci i dan danas postoje poklonici jedne ili druge struje. Tako Kinross ova dva pisma upoređuje sa životinjama, gde Helvetiku vidi kao “radnu životinju” a Univers kao “rasnog konja”.
Sam Frutiger je pak video Helvetiku kao pismo širokih masa: “...ono nije loše, nije divno, to je jednostavno Helvetica. Univers je delikatnije i harmoninčnije pismo koje naginje ka nečemu sa više stila. Zato bih radije da ih ne poredim. To su dva potpuno različita sveta.”

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text