ISIA Urbino / Werkplaats Typografie Summer School 2013

Nedavno se u italijanskom gradu Urbinu završila peta edicija letnje radionice u organizaciji dve renomirane grafičke škole – italijanskog fakulteta ISIA Urbino i holandskog Werkplaats Typografie.

Leto je vreme priprema i radionica, bilo da se bavite sportom, muzikom ili dizajnom. U poslednjih par godina, dizajnerskih letnjih škola je sve više i više.


IU/WT Summer School već peti put za redom okuplja tridesetak studenata iz celog sveta. Održava se u sedištu fakulteta ISIA, zdanju nekadašnjeg manastira Sveta Kjara, koje je zajedno sa Vojvodskom Palatom jedno od najznačajnijih primera renesansne arhitekture u Urbinu.

Mentori radionice su redovni, odnosno gostujući profesori prethodno navedenih fakulteta - Leonardo Sonnoli, Karel Martens, Armand Mevis, Maureen Mooren. Kako Karel Martens ovde godine nije bio u mogućnosti da prisustvuje radionici, na njegovo mesto došla je holandska umetnica Barbara Visser, koja je takođe saradnik na institutu Jan Van Eyck Akademie.



IU/WT radionice traju dve nedelje, u toku kojih studenti u saradnji sa mentorima, imaju priliku da razviju projekat na zadatu temu. Tema je uvek vezana za kontekst u kome se nalaze, odnosno za teritorijalnu specifičnost i istorijsko nasleđe grada Urbina.

Metodi i tehnike nisu ni na koji način određeni, akcenat je na eksperimentu, što uz raznolika prethodna iskustva internacionalnih učesnika otvara mnoge puteve i daje zanimljive rezultate.

Ove godine, zadata tema bila je „Istorija/priča“. Radionici su prisustvovali učesnici iz 17 različitih država, a o celokupnom doživljaju razgovarala sam sa Maureen Mooren i Barbarom Visser.

Šta za Vas znači ovo iskustvo?

Barbara Visser: Pre svega, bilo je to divno iskustvo. Nisam nikada do sada bila deo letnje škole i veoma mi se svidela energija koju donosi činjenica da svi znaju da je škola određenog trajanja, pa stvari počinju da se kreću već od prvog dana i nastavljaju tako sve do kraja. Radionica me je takođe podsetila da je konceptualni pristup specifični mentalitet koji se ne može pronaći svuda: pretpostavljam da su neki od učesnika upravo to i tražili, dok su drugi bili po malo šokirani.
Мaureen Мooren: Kao i uvek, bilo je to zaista posebno iskustvo. Svi studenti su poprilično motivisani; svi su oni izabrali da učestvuju na radionici umesto da idu na odmor. Osim rada, divno je videti na okupu ljude iz celog sveta kako svojim različitim iskustvima inspirišu jedno drugo.

Možete li prokomentarisati ovogodišnju temu i rezultate radionice?

BV: Odlična stvar vezana za pojam „istorije“ je ta da se sa lakoćom može povezati sa bilo kojom temom. Naracija koju reč „istorija“ takođe nosi sa sobom, dozvoljava grafičkom dizajneru novu percepciju sopstvene struke: grafički dizajn, osim što oblikuje sadržaj, može takođe i da ga proširi; može da barata vremenom, kao i da preinači dat materijal; što je upravo i kvalitet holandskog dizajnerskog pristupa, koji je toliko hvaljen koliko kritikovan.
Rezultati letnje škole su bili zaista raznovrsni i teško ih je sagledati kao celinu, međutim, ono što me je najviše dotaklo jeste hrabrost mnogih koji su izašli iz svoje uobičajene sigurne zone i uronili u nepoznato, išli su za „pričom“ u njenom najširem značenju, bez jasne ideje gde će ih to zapravo odvesti ili kakav će krajni rezultat biti. Sa ciljem ne da zadovolje, već da istraže.
MM: Ovogodišnja tema „Istorija/Priča“ deluje lakša nego teme prethodnih godina („Vreme“ i „Jezik“). Mnogo toga može potpasti pod kategoriju „priče“, a i istorija nije samo nešto što se dogodilo pre mnogo godina; jučerašnji dan takođe spada u istoriju.
Rezlutati su, kao i prethodnih godina, bili veoma različiti. Ohrabrujemo ih da provedu puno vremena na izgradnji konteksta, jer kada znaju šta je to što zapravo žele da kažu, onda je mnogo lakše izabrati način i medij kojim će to da iskažu. Uvek sam iznenađena rezultatom koji postignu u 14 dana. Mnogo ljudi izabere da koristi medij koji nisu nikad do tad koristili.

Ovakav tip radionice najčešće sa sobom nosi dozu eksperimentalnosti. Werkplaats Typografie je takođe škola koja oko sebe ima sličnu auru. Ipak, na koji način se razlikuje atmosfera i način rada između Werkplaatsa i IU/WT Summer School-a?

MM: Razlika leži u činjenici da na radionici studenti rade na temi koja im je zadata. Na Werkplaats-u sami predlažu temu, osim ako ne rade na nekom realnom zadatku. Međutim, sam pristup nije mnogo drugačiji i svakako ih ohrabrujemo da eksperimentišu u oba slučaja.

Armand Mevis je jednom izjavio kako se njegova metodologija sastoji u „minimumu podučavanja“. Da li delite takav pristup?

BV: Armand je podvukao da koristi prilično drugačiju strategiju na letnjoj školi u odnosu na onu na Werkplaats Typografie. Verujem da se „minimum podučavanja“ odnosi na prvu, gde se on postavlja kao kolega, koji razmišlja zajedno sa projektom i dodaje svoje ideje, dok se od uloge profesora obično očekuje da se uzdrži od izražavanja ličnog viđenja boljeg rešenja, jer studenti sami mnogo bolje rešavaju takva pitanja.
Moja je pozicija - pozicija autsajdera: Trudim se da sagledam i odvojim stvari od uslova i konvencija dizajna – iako ih poznajem – te da se skoncentrišem na značenje i efektnost same poruke i forme. Forma i medij su od ključnog značaja, ali isto tako nemaju granice: crtanje kredom po podu može proizvesti isti utisak kao i kinematografska poruka, u zavisnosti od toga šta se i kome nešto saopštava. Ja se zapravo trudim da budem mentor, ali mentor iz nekog odvojenog sveta.
MM: Zavisi od samog projekta, odnosno - da li imaju dovoljno vremena ili ne. Na letnjoj radionici nema baš puno vremena, stoga - ako se student dvoumi oko projekta, želiš da mu pomogneš i da mu daš primere kako bi to nešto moglo da se uradi (ne zato da bi mu dao striktni pravac, već da bi mu pokazao sve mogućnosti). Sa druge strane, kada student ima više vremena na raspolaganju, onda se razgovor vodi na neutralnijem nivou, kako bi mu pomogao na indirektniji način.

Vi ste profesori saradnici na fakultetima kao što su Jan Van Eyck Akademie i Werkplaats Typografie. Šta je srž holandskih grafičkih škola i šta one pružaju onima koji ih pohađaju (u odnosu na ostale evropske/svetske fakultete)?

BV: Nadam se da srž ne leži u fiksnom sistemu, već da dolazi iz mentaliteta samostalnog mišljenja i donošenja odluka. Po meni, najbolji princip obrazovanja u oblasti dizajna leži u negovanju širokih interesa i strategiji međusobne saradnje: zanimati se za književnost, umetnost, popularnu kulturu, nauku... U svetu u širem smislu, ali posebno u kulturi, ja vidim važno interesno polje za dizajnere. Ono što oni nude (JVEA i WTP) je pristup, a ne neka kutija puna alata ili sistem – što je u suprotnosti sa mnogim inostranim načinima edukacije, koje rade sa nastavnim programom koji je sačinjen tako da pokaže i meri količinu i krajnji ishod, umesto da radi na onome što je teško da se izmeri, ali je neizostavno za zaista odličan rad.
MM: Koliko ja znam, srž Osnovnih i Master studija leži u konceptu projekta. Ali ovaj pristup nije karakterističan samo za Holandiju, primećujem ga i u drugim zemljama. Međutim, mnogi studenti letnje škole iznenade se vremenom koje im damo za postavku koncepta. To je nešto što je u Holandiji uobičajeno.

U Vašem ličnom radu, šta preovladava – istorija ili priča?

BV: Moj rad se svodi na priču u istoriji.
MM: Priča. Svaki rad sa sobom donosi priču – nije važno da li je ona mala ili velika.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text