Open Set 2013 – The Dutch Graphic Design Summer School

Krajem avgusta, u organizaciji studija Squash, sa podrškom Graphic Design Festival Breda, drugi put po redu, holandski grad Breda bio je domaćin letnje škole grafičkog dizajna.

Open Set je relativno nov u letnjoj dizajnerskoj shemi. Ove godine, četrdesetak učesnika iz osamnaest zemalja imalo je priliku da učestvuje u dvonedeljnoj seriji intenzivnih kurseva.

Bogat program obuhvatio je jednu generalnu temu “Commonomy”, izbor od 3 radionice (od ukupno 5) i nekoliko konferencija.

Radionice su držali Džonatan Barnbruk (Jonathan Barnbrook), Martajn Englbreht (Martijn Engelbregt), Jan van Torn (Jan van Toorn), Katalogtri (Catalogtree) i Petr van Blokland; a predavanja Maks Broinzma (Max Bruinsma), Bina Čoi (Binna Choi), Gert Lovink (Geert Lovink), Analiz de Vet (Annelys de Vet), Vilfred Ho Je Bek (Wilfried Hou Je Bek) i Marlin Stiker (Marleen Stikker). Organizatori su u najavi festivala obećali “platformu za debate, razmenu znanja i iskustava”, a može se reći da su obećanje i ispunili.



O ličnom iskustvu i viđenju same manifestacije, ovoga puta intervjuisala sam samu sebe.

Zašto Open Set? Reci nam nešto o celokupnom iskustvu.

Planirala sam radno leto, a isto tako i da osetim čari holandske škole. Međutim, nisam želela da pohađam Werkplaatsovu letnju radionicu, jer je moj fakultet (ISIA Urbino) jedan od organizatora i zapravo njen domaćin - što bi značilo još jedan rad na temu Urbina u nizu. Moje vijuge su želele nešto novo. Iskustvo je svakako bilo pozitivno. Kada u prostoriji imate ljude koji dolaze iz toliko zemalja - od Japana, Koreje, preko Libije, Indije do Engleske, Austrije, Rusije i Amerike, čije se godine kreću od 18 do 35, a svima je zajednička tačka interesovanja dizajn, ne možete očekivati da njihove međusobne razlike nestanu, ali možete očekivati da upravo one doprinesu kvalitetu diskusije i razmeni iskustava. Upravo je diskusija bila glavna na panelu ove škole i to mi se posebno svidelo.

Čemu služi pohađanje ovakvih škola?

Sigurno ne da biste dodali još jedan rad u portfolio. Možda ako imate sreće. Realno gledano ipak, u 3 dana, koliko je trajala svaka radionica ponaosob, retko se može svesti kraju neki ozbiljniji projekat. U pitanju je proces. Vi ste tu da naučite nešto novo o samom pristupu, kako od predavača tako i od ostalih učesnika. Imate priliku da naučite neke nove pristupe i da preispitate svoje dosadašnje metode. Isto tako, vrlo bitna stavka je upoznavanje novih ljudi. To su pre svega kolege, a onda i prijatelji. To su kontakti iz celog sveta koje treba čuvati za neke buduće saradnje. Što se samog rada tiče, ključne reči su često timski rad, koncept i razmena ideja.

Šta ste vi tamo zapravo radili?

Glavna tema bila je “Commonomy”, to je kovanica koja je izvedena iz reči “opšte, zajedničko” i “autonomija, samostalnost”. Na svim predavanjima, kao i radionicama uglavnom se na neki način dolazilo do diskusije o tom samostalnom u nekoj zajednici. Govorilo se o medijima, o internetu i pitanjima privatnosti, odnosno dostupnosti podataka, o odgovornosti pojedinca i društva, o percepciji i procesu. Bila je to jedna vrlo kompleksna socijalno-angažovana tema. 

Koja je radionica/predavač ostavila na tebe najjači utisak i zbog čega?

Nije baš tako lako odgovoriti na ovo pitanje, jer su predavači bili isuviše različiti. Definitivno me je osvojila Barnbrukova neposrednost i njegovi saveti za bolju (grafičku) budućnost (a ne mogu poreći ni da nas je kupio kada je pokazao neobjavljen materijal vezan za poslednji Bouvijev album), međutim, ipak bih na tron stavila Jan van Torna. Ovaj šarmantni dekica prešao je osmu deceniju, a i dalje je vrlo živahnog i oštrog uma. Moram priznati da nisam detaljno poznavala njegov rad, osim da je bio na suprotnom polu u odnosu na generacijski sličnog zemljaka Krauvela (Wim Crowel) i Total design. 

Van Torn nas je uputio u njegov “dijaloški” svet u kome zahteva od posmatrača određenu interaktivnost u odnosu sa vizuelnim materijalom koji ima pred sobom. Ta interaktivnost je umna i emocionalna; elementi slike i/ili njihova kompozicija provociraju posmatrača i zovu ga ka sledećem koraku. Umesto harmoničnih kompozicija čija se interpretacija završava na prvom pogledu, dijaloške slike traže od posmatrača koji tren više. Intuicija, sposobnost i volja posmatrača su ključni u intepretaciji. Autor je kodifikator; posmatrač je pozvan da razmotri njegove motive i značenja. 

Ovaj pristup korišćenja, odnosno tumačenja dijaloških slika definitivno nije primenjiv na široke narodne mase, ali zato traži vrlo zanimljiv proces; iako suprotan uobičajenom pristupu koji iziskuje komercijalno tržište, gde su poruke direktne i jednostavne, ovaj proces zapravo zahteva hiruršku preciznost, jer u sistemu kodova greške nisu dozvoljene, ma koliko poruka ne želi da se nametne.

Šta si ponela sa sobom kao zlatno iskustvo?

Sa ličnog aspekta – poznanstva; sa profesionalnog – kao što već rekoh, dijaloške slike.

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text