FW: Air Business

Dugo, baš dugo, nisam ovde pisao :( Nije da nisam želeo, naprotiv. Međutim, pišem svakog meseca designlab kolumnu u Taboo-u, pišem komentare i obrazloženja svakog meseca i u jednom žiriju pa, uz svakodnevni celodnevni posao, ne stižem i ovde da pišem. Svako malo obećam sam sebi da hoću, čak smislim i neke teme, zabeležim ideje ali, ne vredi, ne stignem.

Pretprošle sedmice kada se pojavio vizuelni idnetitet za AirSerbia-u bio sam na odmoru u Italiji, na mestu gde je Internet protok slab pa sam jedva iščekivao sledeću, onu prošlu, nedelju kada će se raspust nastaviti u Sloveniji…

I, stvarno, na jednoj opuštenoj i divnoj, porodičnoj, večeri u Piranu, Coba mi potanko ispriča šta-i-kako a sutradan pročitam i njegov Air Business blog.

I to je to, slažem se sa svim napisanim… imao bih da dodam i neke svoje komentare, međutim, to bi bile samo dopune i nadogradnje već postojećeg… tako možemo u nedogled, naravno.

Ono najvažnije, Coba je rekao u trenutku inspiracije i potrebe te onda ja rešim da se ovom temom više ne bavim… em se ništa neće promeniti, em ima pametnijih stvari u životu.

***

Prekjuče, vraćajući se sa odmora kući, na graničnom prelazu Batrovci na pola „ničije zemlje”, tamo gde očigledno počinje Srbija, dočekaju nas tolike količine đubreta koje se razvlači po putu da smo za trenutak pomislili da se snima film apokaliptičnog sadržaja… Potpuno nestvarno, sve je slepljeno sa asfaltom i ima ga toliko da isti deluje kao da kolovoz ima neku šaru, dezen, nepravilnu, razigranu, repeticiju… dizajn, jel.

Okrećemo se, gledamo, ne verujemo, trljamo oči, ali ne, realnost je sasvim surova – od te jedne linije počinje naša zemlja i u njoj vladaju đubre, haos, nemar, nerad, potpuno odsustvo osećaja za lepo, fino i dizajnirano… znamo mi da to nije baš sasvim tako – no oni koji nisu odavde ne verujem da imaju bilo kakve šanse da steknu drugačiji prvi utisak. Mada, istini za volju, u tih par kolona automobila i nije bilo drugih osim nas, samo su registarske tablice bile raznovrsne.

Ovaj događaj me sasvim pomeri i, narednih 100 km, do Beograda, prometnem neke stvar kroz glavu pa odlučim da svakao nađem vreme da progovorim. Ne možemo ćutati… Moramo govoriti, ukazivati, menjati, truditi se, nastojati, verovati, raditi… ako ne zbog nas, onda zbog klinaca.

Misli koje slede jesu, na neki način, u vezi sa vizuelnim identitetom nacionalne avio kompanije. Odnosno, one samo još jednom pojašnjavaju zašto je AirSerbia „dizajn” takav kakav jeste. Nikakav.

Ono što će stajati na avionima, i naći aplikaciju na hiljadama drugih mesta, naime, samo je sasvim prirodni nastavak sveopšte brige o brendu Srbija.

***

Ako verujemo da su nacionalni simboli ono prvo što u vizuelnom (i mnogim drugim) smislu određuje jednu državu onda bi trebalo da postoji i veoma jasna predstava i sasvim čvrsta definicija kako se oni koriste.

Prilično sam se potrudio, onako baš jesam, ali nisam pronašao nekakav brand book, knjigu grafičkih standarda, sistem vizuelnog identiteta, pravilo, propis, nešto-šta-god… jedino što se može pronaći na sajtu Narodne skupštine su vektorski fajlovi državnih simbola.

Reči vizuelni identitet i brand book upotrebio sam namerno iako će neko reći da su one primerenije kompaniji nego državi. Međutim, negde u osnovi, isto je, radi se o istim pojmovima… na stranu što država jeste, ili bi trebalo da bude, jedna velika kompanija.

Kod nas se, međutim, državni simboli upotrebljavaju po slobodnom tumačenju onoga ko ih primenjuje, na sasvim različite načine – negde je grb veći od ispisa a negde je obrnuto; u nekim slučajevima ispis je postavljen centralno ispod grba u drugim je sa njegove desne strane a u levom poravnanju; reči Republika Srbija su nekada u verzalu a ima ih kurentom; Ministarstva koja bi trebalo sva da imaju jednak tretman pojavljuju se uz Srbiju isto tako, i velikim i malim slovima, kako gde, a dešava im se i da su veličinom veća ili manja, ali nikad isto, u odnosu na Republiku; font je, uglavnom, isti.

Ova zapažanja nastala su kao rezultat dvodnevnog istraživanja kroz nekolike štampane materijale namenjene svekolikom građanstvu različitih državnih organa. Fascinantno je, ipak, da sam na različitim plakatima jednog istog ministarstva pronašao zamalo pa sve moguće kombinacije državnih elemenata.

Onda sam se upustio u još istraživanja pregledom zvaničnih web sajtova s obzirom da nisam mogao na brzinu da dođem do još nekih štampanih primeraka.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (www.mup.gov.rs) ima sasvim originalan pristup – nema grba, znak koji se pojavljuje je policijska značka! Ovaj potez me naterao da se prilično zamislim – da li znači da je Ministarstvo jednako Policija i da ovo Ministarstvo ima pravo da svoju značku pretpostavi državnom grbu te, sledstveno, da li je Policija—država, država—Policija?

Ministarstvo finansija (www.mfp.gov.rs) upotrebljava državni grb ali je za ispis izabralo neki sebi lep font u veličini koja prilično konkuriše grbu. Ovaj odnos veličina trebalo bi, valjda, da nam odmah prenese i poruku o odnosu snaga?

Ministarstvo odbrane (www.mod.gov.rs), slično MUP-u, ima svoj amblem, grb, znak, grafički prikaz, koji, verovatno, sjajno izgleda izvezen na uniformi i koji je sasvim sigurno odličan za upotrebu uz Vojsku Srbije (eh, jeste, ali Vojska ima svoj simbol)… ovde se, međutim, radi o sajtu Ministarstva odbrane.

Oni koji bi trebalo da nas reprezentuju u svetu, Ministarstvo spoljnih poslova (www.mfa.gov.rs), odlučili su da promene redosled – prvo ministarstvo potom Srbija a sve ispisano potpuno novim pismom.

Odlučio sam se da okušam sreću i sa Ministarstvom kulture (www.kultura.gov.rs). Ovde se Srbij(ic)a baš smanjila, jedva je vidljiva, dok je ministarstvo, em veličinom em izborom fonta, baš dominantno.

Za kraj sam izabrao Ministastvo omladine i sporta (www.mos.gov.rs). Njihov pristup prevazišao je sve što sam dotle video a kreativnost u aplikaciji državnih obeležja nadmašila je i najoptimističnija očekivanja. Ispis je, sada već očekivano, u nekom novom pismu i, opet očekivano, značajniji je i uočljiviji od državnog grba. Ovde je, cela stvar dodatno obogaćena, postoji i nekakva ilustracija (kreatura) nekakvog sportiste. Ono što, svakako, izdvaja ovaj sajt jeste i to da se promenom pisama (ćirilično-latinično) i jezika (engleski), logo Ministarstva ne menja – ostaje ćirilični. Fenomenalno.

I tako dalje… sve u istom smislu, sve je različito, ne postoji jedinstvo, samim tim ni sinergija, ne zna se tretman ni međusobni odnos elemenata koji treba da čine vizuelni identitet, u ovom slučaju države, tumačenje i apliciranje su sasvim proizvoljni… jednom rečju nema nikakvih standarda. Moglo bi se pisati unedogled… beskonačni skrol kao na Pinterest-u.

So, ako je država brend, a jeste; ako su njeni usvojeni državni simboli njen osnovni vizuelni simboli, a jesu, ništa nije učinjeno da taj „logo” postane kamen temeljac tog brenda. Naprotiv, ono što se može videti na sasvim malom uzorku urađeno je, jasno je, bez ikakve ideje o važnosti formiranja jedna jasne, uravnotežene i konzistentne slike… a, pritom, radi se samo o državnim simbolima.

Zašto bi, onda, nešto bilo drugačije u slučaju nacionalnog avio prevoznika? Koji, pritom, i nije sasvim u našem vlasništvu.

***

Veoma sam sklon severnom, posebno germanskom dizajn senzibilitetu. Štaviše, jedna od onih ideja za tekstove, ovde na designed-u, vezana je za nemačke dizajnere… pa tako… bože zdravlje, pu-pu-pu, pomeri se s mesta…

Elem, jedan od onih o kojima ću (jednom) pisati je i Erik Spikerman (tipograf, grafički dizajner, profesor, …) koji je, između ostalog, nosilac German Design Award za životno dostignuće a što je najznačajnije nacionalno priznanje iz oblasti dizajna.
Ne bih se na ovom mestu bavio samom činjenicom da oni imaju nacionalnu nagradu za dizajn (!) već će u mom fokusu biti fotografija sa dodele tog priznanja – dobro raspoloženi gospodin Spikerman sa nagradom u ruci stoji ispred rikvanda na kome se, odmah ispod znaka German Design Council-a, opaža i znak pokrovitelja – Bundesministerium für Wirtshaft und Technologie. Ministarstvo, Savezno ministarstvo privrede i tehnologije. Potpuno fenomenalno rešenje u kome je sve – i svedeni orao i stilizovana nemačka zastava i ispis pomenutog Ministarstva. Pravi raspored elemenata, odličan odnos veličina, forma upotrebljiva u bilo kojoj orijentaciji, jasna i jednostavna komunikacija.

Ostanem neko vreme nad tim logotipom, pardon, državnim simbolom koji je, za razliku od našeg, sasvim u duhu 21. veka – moderan je u svakom pojedinom svom elementu, ima stav, prenosi nedvosmislenu poruku, pozitivno komunicira, kako po sasvim jednoj drugoj temi reče danas jedna menadžerica s kojom sam bio u poslovnom kontaktu.
Jesmo li mi mlađi narod od Nemaca pa moramo svojim državnim simbolima koji izgledaju skoro isto kao i onda kada su prvi put iscrtani da dokazujemo kako smo stari i važni i dokle sve sežu naši koreni? Da li se tradicionalističkim pristupom kod rešavanja najvažnijeg vizuelnog identiteta trudimo da sačuvamo istoriju koju svakodnevno prekrajamo i odričemo pojedine njene delove? Je li to žal za nekim drugim vremenima i odnosima? Da li su heraldičari jedini stručnjaci koje treba konsultovati kada je reč o državnim simbolima ili postoje još neke (mnoge) profesije koje bi trebalo da imaju svoje mišljenje? Da li… veoma mnogo pitanja koja su zapravo samo odraz opšteg stanja u kojem je, mnogi će reći, najmanje važno da li je državni grb ovakav ili onakav, da li su slova velika ili mala kod ovog ili onog ministarstva.

Konačno, ne budem lenj i posetim sve sajtove koje mi Google za pojam Bundesministerium ponudi na svojoj prvoj strani. Otprilike se radi o sličnim ministarstvima čije prezentacije sam gledao i kod nas.

Naravno da se uopšte ne iznenadim. Orao, zastava i ispis su svuda jednako isti, stoje na istom mestu, uvek su istih veličina i međusobnog odnosa, font je jedan i jedini a ukupna kompozicija je smeštena u belo (zaštitno) polje. Na stranu što je i ukupan koncept i dizajn tih različitih sajtova sličan. Drugačije nisam ni očekivao.

Organi države su različiti ali je država jedna. Jedna država, jedan nastup, jedna poruka. Standard.

***

Ako je pismo ona druga konstanta što određuje jednu naciju onda je tu naša situacija mnogo bolja nego po pitanju nacionalih simbola – svako malo nađe se državni ili crkveni službenik da na sva usta pozove na zaštitu, očuvanje i važnost ćirilice kao pisma koje nas čini posebnim, jedinstvenim i airserbianskim! Samo što su ti pozivi i inicijative samo formalne, deklarativne prirode, baš zgodni za inertne i nezaintersovane medije i neobrazovanu i neupućenu javnost.

Međutim, ovo je sasvim druga, istina nadovezujuća tema, ali ne – nema beskonačnog skrola.

Laku noć (Air)Serbia.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text