Ne mogu.

Ma neka ide lepo ponašanje u majčinu – neću.

Zovnu nas juče neki ljudi za koje sam nekada, kao freelancer, dosta radio. Kažu imaju neki posao pa bi nam poslali brief – super, cool, baš se radujem. Pošalju oni, pročitamo mi… i sad, jel, sve to – kako ćemo, šta ćemo… i tako reč po reč, dve reči, nekako iz razgovora ispadne da mi nismo jedini koje zovu već je to više kao neki pič.

Nemam ništa protiv upotrebe stranih reči u svakodnenvnom govoru (naprotiv) ali ipak, onako, da razjasnim stvari, pitam ih da li bi to mogli da protumačimo kao pozivni konkurs? Kažu oni – ma ne, mi zvali nekoliko vas pa ćemo da vidimo, pa ćemo da izaberemo.

Aha. OK. Koliko ste planirali i odvojili finansija na ime obeštećenja nas „nekoliko agencija” u smislu troškova koje ćemo imati da bi vama napravili predloge toga što ćete vi posle stručno da birate i izaberete.

Kako to misliš? – pitaju oni.

Tako jednostavno, odgovorim ja, koliko ćete vi nama platiti to što mi učestvujemo na vašem pozivnom konkursu… jel, vi ste nas zvali da za vas nešto radimo.

A neeee, nismo se razumeli – oni će – platićemo onome/onima čija rešenja izaberemo.

Aaaaaa, sad mi je jasno – setim se ja – vi, ustvari, pravite javni konkurs pa ćete dati nagradu onome koji ispuni uslove i zadovolji kriterijume tog konkursa.

Ne-ne – onako već (po)malo iznervirani kažu oni – mi zovemo vas nekoliko i kada izaberemo ono što nam se sviđa (ovde primetim de se otkriva i autoritet koji ocenjuje pristigla rešenja) s njim/njima ćemo se dogovoriti o konkretnim finansijskim uslovima.

E sad mi je sve jasno – ja zablistam – VI zovete nas nekoliko, mi za VAS radimo za džabe a onda ono što se VAMA dopada VI kupite pod nekim svojim uslovima.

Pa da, ali nije baš tako… – čuje se glas sa njihove strane.

Jel vi svoju robu dajete za džabe – prekinem ih ja – onako zove vas neko i kaže da bi prodavao vaše proizvode i da mu ih date a on će da vam ih plati ako mu se svide?

Ma ne, ali… – pokušavaju da mi upadnu u reč.

Kad vam se pokvari mašina u proizvodnji i pozovete majstora da vam je popravi jel mu isto kažete da ćete mu platiti ako vam se svidi kako on radi, kako izgleda, kako … – ne dam se prekinuti.

Ne, ne, ali to je sasvim… – još uvek pokušavaju da se umetnu.

Pretpostavljam da idete, tu i tamo, ponekad, u restoran na neki ručak ili večeru – nastavljam ja bez zaustavljanja – i sigurno kažete kleneru da vam donese, recimo, pet glavnih jela a vi ćete platiti jedno ako zadovolji vaš istančani ukus… ako ne, nećete platiti ništa.

Ma čekaj Deki – konačno dođu do reči – nije to isto, ništa od toga.

Ma jeste, isto je, sve je isto – odgocorim u jednom dahu – mi, baš kao i vi, živimo od ovoga što radimo, to je naš svakodnenvni posao, proizvod našeg znanja, rada i iskustva… i ima svoju cenu i ta cena mora da se plati.

Ali Deki, niko ne plaća pičeve, znaš to – izgovore oni pobedonosno.

Jel? – napravim se i nevešt i neuk – e pa sad pazite ovako, bez obzira na sve godine koje se znamo i na sve poslove koje smo uradili i radili, ja neću da radim za džabe.

A i ne mogu. Tačka.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Komentari

gligorov's picture
gligorov
11:48 15/10/10

Hrabrost

Uz svo dužno poštovanje, u današnje vreme kad svi "gladujemo" to je stav koji smeju / mogu imati samo HRABRI.

biskoteka's picture
biskoteka
13:37 15/10/10

HRABRI

Problem je sto su svi koji su svesni problema inertni u resavanju istih.
Koliko sam puta samo cuo od kolega da ovo ili ono nije u redu (svaki dan).
Pa garantujem vam da ste samo pomenuli klijentima (kamoli insistirali) da nesto nije fer svaki put kad nije bilo ne bi smo svi sad bili u situaciji da nas zdravo za gotovo eksploatisu.

A cega se to pa plasimo? Mislim da vise od svega toga treba da se bojimo eksploatacije.

cokanik's picture
cokanik
13:08 15/10/10

koliko li je nas prepoznalo

koliko li je nas prepoznalo sebe u ovoj prici... ali kakvo je vreme doslo, prinudjeni smo da radimo za dzabe i da se molimo da smo dali 'najbolje' resenje :(

biskoteka's picture
biskoteka
13:24 15/10/10

ja mislio -ja idealista :)

probajte da im sugerisete da ne placaju honorar vec samo dnevne troskove funkcionisanja sistema kao sto je studio ili agencija dok se bavite razvojem ideja.

sve agencije koje ucestvuju trebalo bi da nastupe ovako.

cokanik's picture
cokanik
13:59 15/10/10

...

Nema svako priliku da radi sa zaista ozbiljnim firmama koje takav predlog bez problema prihvataju jer se radi o zaista velikom i profitabilnom projektu, i moraju da izaberu najbolje... kad su 'sitniji' klijenti u pitanju, i kada im kazes da bi trebalo da pokriju bar dnevne troskove, vecinu puta cujes odgovor 'aha, pa dobro, ajde mi da razmislimo...javicemo vam se', tebe otpisu, odu kod komsijinog malog koji posao odradi za tri put manju cenu, i kes... nema veze sto ni na sta ne lici bitno je da je posao kako tako odradjen za male pare... naravno, to im se kasnije obije o glavu. Npr. web site, isti taj komsijin mali ne zna da ga dobro zastiti, i jure ga puskom da izmeni nesto, itd... naravno, nekolicina njih se i vrati tebi "kao ozbiljnoj firmi" i ocekuje da ono sto si im prvi put ponudio sad uradis za duplo manje para jer boze moj, oni su vec platili jednog pa to nije ispalo kako treba...

bole's picture
bole
15:37 15/10/10

Ovo nije boljka samo u

Ovo nije boljka samo u Srbiji. Isto, ali potpuno isto se ponasaju "klijenti" i ovde u Singapuru (kako domaci Azijati, tako i svi prefini Evropljani & Amerikanci). A i net je prepun blogova sa potpuno isitim pricama i iskustvima. Ta bolest je tolko rasprostranjena da vec nekoliko godina postoji website posvecen samo toj temi: http://www.no-spec.com/

Prvo, svaki klijent hoce (pa i ja, kad nesto kupujem) nesto za bolju cenu - ili dzabe! Pa i oni ljudi, probaju, pa gde burgija vrti.

Drugo, pokupili su negde tu rec "pitch", ili su nekad radili u velikoj firmi, pa su se naucili da advertising agencije pitchuju za projekat. Pitching ima smisla u advertisingu, gde agencija ima 10tak, 20tak ljudi, obicno 5-6 dizajnera pripravnika koji rade za dz i one mogu da priuste da pitchuju. Potrose 7 dana da spreme koncept (ili "recikliraju" prethodno neprihvaceni pitch) i ako dobiju projekat (ili kako se to zove "account") onda su to vece pare, posao traje bar 6 meseci. Dizajn je u celoj kalkulaciji najmanja stavka - glavne pare agencija pravi na prodavanju tv/radio sekundi, novinskog prostora itd. Te sekunde agencije dobijaju od TVa po jako popustenoj ceni, a prodaju po istoj ceni kao kad bi klijent otisao direktno u TV.

U dizajnu pitching absolutno nema smisla - jer klijent ili ne prihavti tvoj dizajn ("ne svidja" mu se) ili ga jednostavno ukrade pa da komsijskom klincu da ga uradi za dz.

Pa cak i javni konkursi za logo, plakat itd su vecinom namesteni (pranje novca), pa ni na njima dizajneri ne bi trebalo da ucestvuju.

I ako uradis nesto za dz - nikada taj klijent nece pristati da plati neki drugi posao. Oticice kod drugog dizajnera.

Ako naplatis malo manje nego sto normalno naplacujes - i to ti postane dugotrajni klijent - polako, vremenom, ces moci da podignes cene (inflacija, poskupeo benzin, svetske cene papira skocile, itd...)
Ako puno spustis cenu - ili uradis za dz - NIKAD, ali NIKAD neces uspeti da tom klijentu posteno naplatis neki buduci posao.

Krivi smo sami mi sto popustamo i pristajemo na takve klijente.

Ili pogledaj to sa druge strane - takve "klijente" pusti da odu i da zamajavaju tvoju kokurenciju - drugog dizajnera - i to za dz! :)

Bratislav's picture
Bratislav
20:18 15/10/10

Delimicno se nadovezuje

Zanimljiv clanak o prevazilazenju nedostataka crowdsourcing dizajna...

http://on.mash.to/bHp6MM

Slobodan Jovanović's picture
Slobodan Jovanović
13:08 17/10/10

odgovornost

Deki,  svaka cast...

Trebali bi svi da se pridrzavamo toga jer u surotnom, samo ce nas i dalje koristiti da popune broj i pokazu kako su oni nesto radili i birali. Skupljaju poene na nas racun. Bas ih briga njih to ne boli.

 Potpuno nepostovanje naseg rada  i truda. Neko je napisao da za ovo treba hrabrosti jer su teska vremena. Ne slazem se! Bas sada kada su ovakva vremena ne treba uzalud trositi vreme, novac i kreativnost.

Treba nam sloznost ali u zemlji Srbiji pitanje je da li smo sposobni za tako nesto? 

 

ceca

Posmatrac's picture
Posmatrac
01:51 20/10/10

O tempora o mores

Vremena su se promenila i dizajn vise nije toliko umetnost koliko je roba, ili blaze- umetnost i umesnost u sluzbi Robe.
Mozda je svemu kriv Vorhol koji je svoj studio nazvao Fabrika.
Dakle proizvodni pogon.
Ako problemu pristupimo sa te strane, koristicu se slicnim paralelama kao i Vi, onda stanoviste klijenta i nije toliko skandalozno.
Elem, da li vi placate nesto na ulazu u prodavnicu cipela? ili se vrata besumno sama otvaraju. Da li placate ljubaznost prodavacice koja mora svoju mrzovolju da krije od vas samo zato sto ste usli da pogledate cipele? Te cipele je neko dizajnirao, pravio, prevezao, poredjao za vas samo da bi zaradio na Vama. A neizvesno je da li ce ta roba zavrsiti u vasem cipelarniku. To je zakon po kojem se vlada svaka roba.
Dakle onaj koji ima robu razmislja o njoj sasvim logicno. Ponuda i potraznja je definisu. Ponuda je besplatna, a za potraznju ste Vi zaduzeni. Niko ne placa ono sto ne kupuje ili ne zeli da kupi. Ne daje se postotak na svaki artikal u radnji da bi se kupio jedan jedini.
Trziste nosi rizike, a ti koji su Vas zvali nalaze se na tom trzistu, a sa njima i vi dizajneri. Rizik je onda deljiv.
Ono sto je tragicno jeste nedostatak parametara i mehanizama koji mogu da prate efikasnost odredjenog dizajna ili kampanje, jer se to, nazalost, opet nalazi u domenu licnog ili kolektivnog samoreklamerstva.

preslicavanje's picture
preslicavanje
07:23 21/10/10

preslicavanje

U proteklih nekoliko godina, JEDNOM nam je ponudjena naknada za ucestvovanje u pitchu, i to - od strane "Galerije podova". Sve ostalo - ako prodje - prodje...

Inace - sto vise agencija bude pristajalo na rad bez naknade, to ce duze trajati agonija. U Hrvatskoj je broj placenih pitcheva oko 60%, ako me kolege ne varaju.

Jana Oršolić's picture
Jana Oršolić
22:19 20/10/10

udruzivanje?

A da se vi zreli dizajneri, mali privrednici od 40-ak godina najzad udruzite i krenete zvanicno, planski i strateski da nastupate? U suprotnom cemo nastaviti da se dopisujemo na designedu i placemo jedni drugima na ramenu na packtivitiju.

pricate o nepostovanju klijenata i nedostatku sistema a nikako ne mozete svoj mali interni sistem da ustanovite. ne razumem. umesto da pisete kalimero postove ili citate komentare mladjanih dizajnera kojima treba da ostavite bolji teren nego sto ste zatekli, pisite dve nove strane statuta nekog novog stvarnog udruzenja dizajnera. ili preuzmite neciji model, zasto da izmisljate toplu vodu. samo ajde malo pozurite, dok smo zivi.

preslicavanje's picture
preslicavanje
07:24 21/10/10

Bravo!

Bravo Jana!

biskoteka's picture
biskoteka
17:11 21/10/10

Izbor

Komsijin mali ima fotosop, fotosop sam alajnuje lejere, dizajn je demokratizovan i devalviran, placeni smo kao radna snaga.
Nije to nicija greska, okolnosti su takve, slava novca, kapital, tranzicija, crowdsuorcing. Odrasli smo na gengsta rep muzici i teoriji igara.
Ako hocemo sindikat dizajnera moracemo da srusimo ovaj truli svet i izgradimo novi, bez fotoshopa :)

salu na stranu,
Ili da se svako bori za svoj prestiz i odoleva kompromisima.
Ili da sindikalno edukujemo klijente, ali onda da priznamo da smo radna snaga pa da se to klasifikuje po broju strana ili frejmova...
Kako bi to funkcionisalo tacno?

biskoteka's picture
biskoteka
17:48 21/10/10

jednom

...sam bio u situaciji da zaradim 200$ za neku animaciju (jadno malo para)
ili da zaradim 200$ da selim neki namestaj.
I horoskopski ponosan odem ja da selim (jer oni jeli posteno placaju)
i polomim kicmu, 12 sati radni dan, preselim dve gajbe cele.
al eto, zadovoljan sam sto nisam prodao nacela ni kad mi je krcao stomak.
medjutim nismo svi isti znak u horosopu, naprimer ne znam sta bi neki blizanac uradio na mom mestu.

uglavnom, bas bih voleo da imamo sindikat, da ne bih opet morao da lomim kicmu zabog principa

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text