Nešto čega kod nas nema, zimsko izdanje, deo III

Deo treći – odgovornost – prema kupcu i prema društvu.

Ekolgoija, zaštita okoline, reciklaža, manja emisija ovoga i još niža potrošnja onoga, i mnogo toga drugog su obeležja današnjeg svakodnevnog života i skoro svih stvari kojima je okružen građanin prostora na kojima sam bio.

U svim samoposlugama (čak i u nekim drugim radnjama) u kojima sam bio, plastične kese su izrađene od biorazgradivog materijala koji ni strukturom ni mirisom ne podseća na ovaj za koji se kod nas tvrdi da ima ista ekološka svojstva… ne izražavam nikakvu sumnju, samo primećujem. No, takođe, različito od nas, sve kese se plaćaju, 30 d0 70 centi u zavisnosti od veličine.

S druge strane, u buticima ih ne naplaćuju ali su tamo jedino papirne… mada to nije nikakva novost, tako je već… decenijama, slobodno se može reći. Novost je da ima prodavnica gde vam uopšte neće dati ništa… u jednoj zaista velikoj sportskoj radnji u ogromnom tržnom centru čovek ispred mene je odneo svoje novokupljene skijaške pantalone preko ruke… a platio ih je, stvarno, video sam.

Godinama unazad korišćenje kolica se, tamo u Evropi, naplaćuje, uslovno rečeno – kinta vam se vrati kad kolica vratite na za to određeno mesto. Odnosno, one spravice za zaključavanje koje postoje i kod nas na kolicima rade a mesta za odlaganje kolica su, gle čuda, puna kolica. I tu nema ništa novo.

Novo je da se u Intersparu može kupiti privezak sa metalnom „kovanicom” koja menja novčić od 50 centi, 1 ili 2 evra a koji su standardno u upotrebi na bravicama svih kolica. I eto konformnog rešenja – token je uvek pri ruci i nikada više se ne mora prevrtati po novčaniku. Ne sećam se koliko sam ga platio, čini mi se jedan evro ili nešto manje.

Interspar ima još jednu super stvar koju me nije mrzelo da donesem iako je baš glomazna (čak i kada se složi). Na svakoj kasi je, naime, moguće pored kesa uzeti i ovu kutiju koja je jaka i čvrsta, može da ponese 30 kilograma… kupljena roba se lako i brzo pakuje a verujem da nečem zgodnom može da posluži i kod kuće ili u podrumu. Cena – 1 ojro.

Brojni su primeri kojima kompanije dokazuju društvenu odgovornost svojim potrošačima, mnoge je teško doneti ili nemoguće slikati ali velike kompanije se prosto nadmeću da dokažu kako brinu. Pritom to nije samo formalno, deklarativno i advertising orijentisano, naprotiv, stvarno je i opipljivo.

Gledajte. Uživajte. Razmišljajte. Komentarišite.

Pozdrav.

Sutra, deo četvrti – … možda jednom i kod nas.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text