Porodične kuće arh. Stojana Maksimovića

S T A N O V A N J E   I   I S T R A Ž I V A NJ E

01 |  U V O D N A   R E Č

Ovaj prvi članak bloga biće posvećen temi kojom se najviše bavim i koja me u najvećoj meri interesuje, a to je – stanovanje. Takoreći zadnjih godina se, i u teoretskom i praktičnom smislu, zanimam za ovu temu, iako su se prvi koreni interesovanja javili još tokom studija.

Sada već davne 2007. godine, kao student, susreo sam se sa temom stanovanja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u okviru predmeta Studio projekat 1 – arhitektura, koji je na drugoj godini jesenjeg semestra. Tema je bila „Kuća u tranziciji”. Tada sam bio na studiju kod Vladimira Lojanice, profesora i arhitekte, koji je u velikoj meri posvećen ovoj oblasti, tako da sam zaista imao prilike da budem na samom izvoru informacija i znanja i da imam od koga da naučim osnovne stvari ove tematike.

Studio projekat se nadovezivao i na teoretski predmet Tipologija objekata 1, koji je takođe vodio profesor Vladimir Lojanica, tako da je tokom semestra projekat koji smo radili na studiju bio potkrepljen teorijskim informacijama sa ovog predmeta.

02 |  N I Z   P O R O D I Č N I H   K U Ć A

O lokaciji |

Lokacija koja je bila zadata projektnim zadatkom nalazila se u istočnom delu grada, na prostoru koji je poznat pod nazivom Šumice, na teritoriji opštine Voždovac. Nekada je ovaj prostor predstavljao obod grada, gde nije bila izražena jako gusta i kolektivna gradnja. Ni danas, iako se Beograd proširio, nije došlo do velike i masovne gradnje kolektivnih zgrada na ovom području.

Treba reći da je to jedna padina sa koje se pruža veličanstven pogled i vizura prema Avali, prelepoj planini u blizini Beograda. Lokacija je svakako u prelepom prirodnom okruženju i ambijentu sa zaista dosta zelenila.

Od objekata, prisutna je u velikoj meri individualna porodična gradnja. Što se tiče arhitekture postojećih objekata ne može se reći da je baš najsrećnija i dobro ukomponovana. Ali postoji velika šansa i potencijal da se ovaj prostor unapredi svakako.

Sedamdesetih godina prošlog veka, na ovoj prelepoj padini, prateći postojeću konfiguraciju terena, arhitekta Stojan Maksimović projektuje niz porodičnih kuća. Taj deo bloka, oivičen ulicama Strumičkom, Vojvode Toze i Sundačićevom je bio predviđen za, već pomenutu, individualnu porodičnu izgradnju. Ovaj niz porodičnih kuća projektovan je 1972. godine, a realizacija se desila dve godine kasnije, 1974. godine. Izvođać radova je bilo građevinsko preduzeće „Progres” iz Pirota.

O kućama |

Arhitekta Stojan Maksimović je ovu kompoziciju rasporedio u tri niza. Svaki niz ima po deset petosobnih i četiri šestosobna stana.

Dva niza se nalaze duž Sundačićeve ulice, a jedan u Strumičkoj ulici. Prostori između objekata su uređeni kao slobodne zelene i popločane površine koji su namenjeni za igru dece, rekreaciju i odmor. Na taj način, arhitekta Maksimović je kompoziciju jako dobro uklopio u kontekst i maksimalno iskoristio potencijale same padine na lokaciji.

Posebna pažnja je posvećena i ogradi, koja je u suštini živica i ona na elegantan i miran način pravi granicu između privatnog i javnog prostora, i tako čini sastavni deo kompozicije.

Kada je reč o već pomenutim prolazima, oni nas na spontan način uvode u intiman prostor između ovih kuća u nizu, potpuno prateći priču cele Maksimovićeve kompozicije. Hodajući tim prostorom ulazimo u dubinu skrivenih malih pasaža koji krase ovo malo naselje porodičnih kuća, i svakim korakom otkrivamo tajne koje ovaj prostor nosi u sebi.

O stanovima |

Kao što je gore pomenuto projektovana su tri stambena niza sa deset petosobnih i četiri šestosobna stana.

Lamela u nizu je ujedno stambena jedinica, rešena kao dupleks četvorosobnog stana. Korišćenjem nagiba terena, dolazi do raščlanjivanja, tako da se u stanu javljaju četiri polunivoa.

U donjim etažama rešen je dnevni boravak sa kuhinjskim blokom i garažom, a na gornjem delu je blok za spavanje i rad.

O materijalizaciji |

Materijalizacija je od opeke i betona. Oba materijala se slažu i međusobno upotpunjuju samu kompoziciju. Beton predstavlja čvrstinu i spajajuće elemente kuća, dok opeka svojim slogovima daje jaku vizuelnu sliku, i u većoj meri smiruje kompoziciju, te je na taj način čini skladnom i harmoničnom.

Sa druge strane, zelenilo koje je sada izraženo daje potpuno drugačiju sliku ovog naselja. Zaista se može reći da predstavlja jednu vrstu male oaze mira i sreće na ovoj padini sa vizurom prema Avali.

03 |  N O V I   K O N C E P T    I    L O G I Č K I    S L E D

Na ovom prostoru lokacije Šumica, iznad pomenutih kućica u nizu u Strumičkoj ulici, nalaze se parcele sa lošim građevinskim fondom koji ne preliči jednoj ovakvoj lokaciji u gradu. To tkivo trebalo bi da bude zamenjeno nekim boljim građevinskim fondom kao što je bio slučaj sa Maksimovićevim kućama.

Ujedno to je bila predmetna lokacija na studiju za projekat i istraživanje. Parcele su uske, približnih dimenzija: širine 7.50 m prema ulici i dubine oko 25.0 m. Ta uskost parcela prema uličnom frontu postavlja uslov da bi fasade objekata trebalo da budu nekako vezane, jedna uz drugu, sa jedne strane, a sa druge, pruža velike mogućnosti igre volumenima puno-prazno.

Longitudinalnost je glavna karakteristika novih kuća. Preko nje se uspostvalja sklad nove kompozicije i stvara se utisak prostornosti. Ideja je bila da kuće imaju jedinstven prostor, baš zbog te uskosti parcele, tako da se dnevni boravak, trpezarija, kuhinja i stepenišni prostor spaja u jednu celinu, bez jakih barijera kao što je na primer zid, već da elementi koji su karakteristični za svoju namenu određuju granice prostora. Cilj je bio da se ukloni ta vizuelna i psihološka barijera i da se od malog prostora napravi utisak o velikom i dugačkom, longitudinalnom prostoru.

Ritam ovog poteza individualnog stanovnja u sebi sadrži dve pauze – male međuprostore – te možemo govoriti o formiranju tri grupacije objekata na lokaciji.

Svaka grupacija sadrži po tri individulane porodične kuće, koje svojim smicanjem prave odličnu igru volumena i daju ovom prostoru živosti i duše. Između ovih grupacija nalaze se male pešačke staze, kao mali svojevrsni pasaži kojima se lakše savladava visinska razlika. Ovime prostor dobija veću vrednost, a i mogućnost daljeg nastavka ove priče. Na slici uličnog fronta iz Sundačićeve ulice vidi se naizmenična igra i smena fasadnih volumena koja je nastala smicanjem sprata i uvlačenjem suterena jednog dela objekta, te  tako stvara jedan čitavi novi urbani sklop kompozicije, koji se nadovezuje na već postojeći u susednoj Strumičkoj ulici.

Kada je reč o materijalizaciji budućih kuća bilo je više ideja i varijanti. Neke prve ideje su bile vezane za već postojeći tip Maksimovićevih kuća sa druge strane ulice, ali je bilo ideja i o drugačijoj interpretaciji materijala. Svakako je trebalo težiti nekom savremenom konceptu i logičkom sledu cele kompozicije na Šumicama.
Arhitekta Maksimović je igrom betona i opeke sa zelenilom uneo draž u kompoziciju, te na taj način podigao veću vrednost ovog prostora, ambijenta i komfora. Taj kontinuitet  trebalo bi nastaviti dalje, naravno, u skladu sa današnjim tendencijama arhitekture.

Poenta je ležela u tome da se novi stanari nalaze u objektima koji su spojeni sa prirodom, a ne odvojeni grubo kao što se radilo tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Čoveku je potrebno prirodno okruženje, i na neki način, ovo je pokušaj da se promeni stereotip o gradnji objekata, i da se pruži drugačiji pristup rešenjima projektnih zadataka.

Daljim istraživanjem koja bi drugačija interpretacija materijala mogla biti pored opeke i betona, a da oslikava taj novi spoj sa prirodom, pokazalo se da bi najprikladnije bilo drvo, kao fasadna obloga objekata.

* * *

Ovo je samo jedan vid istraživanja i jedna od mogućih varijanti rešavanja logičkog sleda kompozicije u ovom datom kontekstu, uz poštovanje kontinuiteta dobrog građevinskog fonda, kao što je niz porodičnih kuća arhitekte Maksimovića, na samoj lokaciji. Taj kontinuitet se ne ogleda samo u oblikovanju arhitektonskih objekata, već u primeni određenih materijala koji bi trebalo da odgovaraju ovom podneblju na kojem se nalazimo.


Fotografije slikane na lokaciji i fotografije crteža: Goran Anđelković
Crno bele fotografije: Časopis ''Arhitektura i urbanizam''.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text