Beogradski Dani Orisa

Beograd je ovih dana i nedelja ugostio baš kvalitetne neke manifestacije i fine goste. Dani Orisa u Beogradu su bili jedna od tih manifestacija za koju se iskreno nadam da će postati tradicionalna! Nakon Orisa došao je "Vojnik"!

Volim da slušam o arhitekturi! Bilo da govore ozbiljni praktičari sa mnogo realizacija ili oni arhitekti koji su skloniji teoriji i kritici arhitekture.

Beogradski Dani Orisa su verovatno zbog toga za mene bili pure pleasure a ja na njima pure pleasure seeker.  Višečasovno izlaganje neverovatnih gostiju zaista me je okrepilo! Osećala sam se kao ova mala Japanka u kući House N Sua Fudžimotoa!

House N Sou Fujimoto


Oris je najbolji magazin na ovim prostorima a i šire, koji se bavi arhitekturom, i koji ne vole samo arhitekti! Dani Orisa su već tradicionalna manifestacija koja slavi ovu profesiju, i na kojoj deset godina u nazad u Zagrebu, nešto manje i u Ljubljani govore renomirani arhitekti o svojim realizacijama i uopšte shvatanju arhitekture. Beograd je 18.marta bio domaćin drugih po redu Beogradskih Dana Orisa. Taj beogradski dan Orisa sačekala je prepuna sala Doma Sindikata i neka neverovatna atmosfera.

Nasmejana lica mladih i starijih profesionalaca, arhitekata, a i onih koji to nisu, dokazala su koliko smo ovakvih manifestacija gladni i željni! U odličnoj organizaciji, sa dve pametne moderatorke (Majom Lalić i Snežanom Ristić) Dane Orisa otvorio je izdavač i urednik Orisa Andrija Rusan, nakon koga se publici obratio i gradski arhitekta Dejan Vasović.

Levo: Pamet, mladost i lepota u foajeu Doma Sindikata_Desno: Izdavač i urednik magazina Oris Andrija Rusan


Sou Fujimoto

Najveće oduševljenje je izazvalo prisustvo japanskog arhitekte Sua Fudžimotoa (Sou Fujimoto). Ono je na samom početku bilo pojačano svešću o japanskim prilikama i empatijom kojom je bio prepravljen Dom Sindikata. Prvi susret Beograđana sa ovim mirnim Japancem mnogima je naterao suze na oči, ali svesni da samo njegovo prisutvo u Beogradu dovoljno govori o japanskom “načinu”, uvaljeni u svoja sedišta uživali smo u svakom deliću njegove prezentacije!

Predavanje je počeo sa mantrom svoje graditeljske filozofije koja glasi “Primitive-Future”, kako se i sam arhitektonski koncept ovog majstora može okarakterisati. On je 2008 izdao i monografiju pod tim naslovom gde objašnjava polazišta svoje arhitektonske promisli. Kod njega je po njegovim rečima uvek prisutna s jedne strane ta neka “primitivna – basic” situacija koja je povezana sa stanovanjem u “pećini”, ali u isto vreme kod njega uvek postoji i nešto novo za budućnost. Arhitektonske dihotomije kao što su primitive - future / cave or nest, po njemu su embrionalna stanja arhitekture. Gnezdo "nest" je mesto za ljude koje je jako dobro napravljeno, gde je sve sakupljeno i funkcionalno, dok je pećina sirov, ogoljen prostor u kome ljudi moraju da istražuju i da sami nađu svoj komfor u njemu. To je situacija gde ljudi mogu na kreativan način da koriste prostor.

Tokyo Apartment - Super Tokyo Situation
 

Koncept i doživljaj prostora su za ovog arhitektu podjednako važni. Priroda i čovek su neraskidivo povezani i to se vidi u svim njegovim realizacijama. Sa projektima kao što su Final Wooden House, House N, House Before House, Tokyo Apartments, House O, Spiral House Project, kao i poslednji spektakularni projekat biblioteke Musashino Art University Library, Fudžimoto je i u praksi potvrdio svaki aspekt svoje arhitektonske filozofije i principa - Architecture as Forest! Nest-Cave! In-between! Inside&Оutside! Between City and House! Before City and House!

Musashino Art University Library


Toma Plejić STUDIO UP

Simpatični, staloženi i talentovani Toma Plejić iz hrvatskog arhitektonskog studija STUDIO UP koji drži zajedno sa Leom Pelivan, svojim odmerenim nastupom i multidisciplinarnim pristupom pokazao je na koje su sve načine stvari koje nas okružuju, okolnosti u kojima se nalazimo, muzika, film, umetnost, arhitektura u međusobnoj povezanosti i suživotu!

Toma i Lea su imali tu sreću da kao jako mladi arhitekti sa nerealizovanim projektima dobiju da rade projekat Gimnazije u Koprivnici sa kojim osvajaju nagradu za najveće nade evropske arhitekture, prestižnu Mies van de Rohe nagradu Evropske Unije koja se smatra evropskim Pritzkerom!


Gimnazija u Koprivnici
 

Usledili su brojni pozivi, poslovi, priznanja. Prepoznatljivi su po svom interdisciplinarnom pristupu a njihova prezentaciji arhitekture uvek je izraz konceptualnog umetničkog čina. Predstavljali su Hrvatsku na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2004. zajedno sa Petrom Miškovićem i Ivanom Franke, sa site-specific prostornom instalacijom Frameworks gde su u prostoru Arsenala osmislili arhitektonsku "mašinu" koja proizvodi osećaj kretanja. Sa projektom plutajućeg paviljona hrvatske za prošlogodišnje bijenale arhitekture privukli su na sebe još veću pažnju javnosti. Komesar hrvatskog nastupa bio je arhitekta Leo Modrčin a autorstvo nad ovim projektom pored njih potpisuje grupa od petnaestak arhitekata, dizajnera, umetnika.



U poslednjem broju časopisa Oris predstavljen je jedan od njihovih poslednjih realizovanih projekata kome je Toma Plejić posvetio dobar deo svoje prezentacije. U pitanju je projekat dizajn hostela GOLLY ± BOSSY u Splitu.



Projekat od "100 dana" kako ga je Toma nazvao podrazumevao je izradu idejnog, glavnog projekta i realizacije - sve u 100 dana. Prelepa zgrada u stilu secesije koja se nalazi na Splitskom trgu Morpurgova Poljana, sazidana je 1912. godine a u jednoj od adaptacija sedamdesetih godina dograđeno joj je potkrovlje, dok je početkom devedesetih doživela prenamenu u robnu kuću kada dobija vertikalne komunikacije sa liftom i eskalatorima koje tadašnji projektant tretira kao glavnu prostornu temu. Sin vlasnika robne kuće, investitor projekta hostela angažuje STUDIO UP da u najkraćem mogućem roku prenameni objekat u moderan dizajniran hostel. U dve boje, jarko žutoj i beloj sa, crnim akcentima u vidu grafike, pokretnog mobilijara i icrnog restorana, realizovan je svež, mladalački, moderan i urban ambijent. Projekat je više rebuilt nego built, elementi od gips kartona i osb ploča su bili praktično i pametno rešenje, tako da se ovaj hostel u veoma kratkom roku može ponovo prenameniti u robnu kuću ukoliko investitor to poželi!

Aaron Betsky

Na Tominu prezentaciju odlično se nadovezao i Aaron Betsky arhitekta, teoretičar i kritičar arhitekture, direktor Cincinnati Art Museum i umetnički direktor 11. Bijenala arhitekture u Veneciji. Odličan performer, vrsni poznavalac arhitekture, umetnosti, trendova i vrednosti na malo američki način govorio je o budućnosti arhitekture, o svojim predviđanjima i procenama. 

Aaron Betsky
 

Arhitekta po definiciji stvara novo, ulogu arhitekte bi trebalo redefinisati, jer to realnost zahteva, na ceni su prilagodljivost i prenamena - rebuilt umesto built. Treba naći novi pristup, sastavljati neki bolji svet, ali ne graditi novi. Arhitekti treba da promene polazište, po uzoru na industrijski, modni i grafički dizajn gde je ponovna upotreba stvari i materijala reeakcija na sadašnjost (Droog Design).

Vanja Kucina

Njegovi studenti kažu da je on najbolji profesor jer ih uči da razmišljaju o arhitekturi. Stvarno je uživanje slušati ga. Oseća se da radi sa ljudima. Tako i razmišlja o prostoru, kao nečemu gde je doživljaj i interakcija na prvom mestu. Pored rada na fakultetu, radio je na mnogo različitih projekata od kojih je najpoznatiji Muzej Macura. Vanja je na duhovit i precizan način preneo deo atmosfere procesa kroz koji je prošao sa svojim kolegom i koautorom projekta Nenadom Katićem u saradnji sa investitorom Vladimirom Macurom.

Vanja Kucina
 

Idejno rešenje muzeja u formi skice osnove i 3d rendera Kucina i Katić su predali Macuri kako bi ga pregledao i dao svoje komentare. Macura je autore prvi put posle toga nazvao nakon godinu dana da pogledaju objekat u završnoj fazi izgradnje. Autorima je bilo neobično da je na osnovu nepotpunog projekta uopšte počeo da gradi, a nakon što su videli gotovu završenu građevinu, bili su vrlo razočarani promenama koje je Macura samostalno uneo.

Proporcije su bile narušene, kontinuitet unutrašnjeg prostora je bio prekinut, spoljno stepenište je nestalo i umesto njega postavjeni veliki zastakljeni atrijumi. Inspirisan idejnim rešenjem Macura je projekat prilagodio svom shvatanju izlagačkog prostora. I tako je postao koautor. Ostvarena je jedna nova vrednost upravo zahvaljujući nepotpunoj komunikaciji sa klijentom.

Ta nova vrednost nastaje kada arhitektura prestaje da bude samo objekat i postaje instrument socijalizacije. To podrazumeva takvu vrstu odnosa sa klijentom u kome on postaje koautor projekta koji ima prednost u odlučivanju. Ovaj pristup je u skladu sa najnovijim razvojem participativne metodologije dizajna.

Willem Jan Neutelings

Renomirani holandski arhitekta Vilem Jan Nojtelings iz holandskog arhitektonskog studija Neutelings Riedijk Architects svojim zanimljivim predavanjem zatvorio je Dane Orisa u Beogradu! Skulpturalnom ali ne i preteranom arhitekturom oni prave javne objekte kao iz tetris igrice. Specifične fasade, bojena stakla, neobični prozori - sve su to detalji koji krase njihove bogate realizacije. Saznali smo za jednu neobičnu konekciju između dva predavača sa ove manifestacije. Naime, Neutelings Riedijk Architects su projektovali 2007. godine dogradnju Cincinnati Art Museum-a čiji je direktor Aaron Betsky. Jedan od novijh projekata koji su predstavili a o kojem takođe možete pročitati u novom broju Orisa, jeste projekat Museum Aan de Stroom u Antverpenu. Fasada od četiri nijansi ploča sa talasastim staklenim panelima koji dosežu i do visine od 11m čine ovaj impresivni objekat još impresivnijim.


Willem Jan Neutelings i desno fotografija Museum Aan de Stroom u Antverpenu
Fotografije sa Dana Orisa u Beogradu: Branimir Milovanović

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text