Where People Meet People!

Ivana Srdanović (Designed.rs), Marko Basarovski (Remiks), Dušan Milićević (Blic)_Fotografija: Mirko Stanimirović
 

Svaki dobar provod čine ljudi. Naravno i hrana, pa tek onda dizajn. Tako je bilo i na našoj maloj ekskurziji u Milanu povodom sajma nameštaja i Milanske nedelje dizajna.

Dok sakupljam utiske iz Milana, i pre nego što pređem narednih dana na "stvari" volela bih da posvetim malo prostora ljudima. Jer prvo što mi pada na pamet kao najveća vrednost takvih putovanja jeste mogućnost upoznavanja nekih novih ljudi sa kojima provedete intenzivno tako kratko vreme, a želite da ostanete u kontaktu sa njima zauvek!.

U krupnom kadru je Mladen Lukić iz Corian-a. U cvetnoj haljini je šarmantna dizajnerica Nataša Somek (saznala sam, moja ispisnica - 1977), a ova divna žena do nje sa naočarima na majici je Tina Kurpez dizajner enterijera i kolumnista Jutarnjeg.hr. Namršteni čovek levo je vrsni majstor Joca Tankosić iz Zemuna._Fotografija: Mirko Stanimirović
 

Zbog ljudi vam ništa nije ni naporno, ni teško, sve je super, i sve izgleda kao da je trajalo mnogo duže. A naš obilazak Milana se sveo na intenzivna tri dana obilaženja sajma, ulica grada, posećivanja izložbi i trčanja na sve strane. Corian DuPont nas je poveo u Milano na dve izložbe koje su tamo organizovali za vreme trajanja Milan Design Week-a.  Jedna od tih izložbi okupljala je na jednom mestu dizajnere i arhitekte iz Hrvatske, Slovenije, Srbije, Češke, Poljske, Rumunije. Sa nama su pošli naši - trojica dizajnera iz Beograda, jedan novinar Blica, i jedan proizvođač. Oni su Marko Basarovski, Mirko Stanimirović, Vladimir Stanišević, Dušan Milićević i Joca Tankosić. Do Zagreba nas je vozio brzi Emil, a u Zagrebu smo se sreli sa Hrvatima. Čim sam videla grupicu ljudi na kolodvoru, znala sam da je to ekipa sa kojom se sastajemo. Naši budući frendovi.

Ivan Dorotić, Daša Manojlović i Mario Furčić su Randićeva ekipa - Arhitekti u studiju Saše Randića. Mnogo su super. A ako niste znali oni vode onaj super hrvatski blog, hrvatski pandan Designed-u koji se zove Pogledaj to!
 

Oni su predivna Tina, preslatka Daša,  fenomenalna Romana Ilić iz studija 3LHD, tako ljupka Nataša, veseli Matija Cvetković, fini Kruno (3LHD), prešarmantni Ivan, luckasti Mario, Corian Man Igor, Čovjek prostor i Zoran Zečević-Drvo. Polako smo se uputili ka Ljubljani gde smo se sastali sa Slovencima. Osim pričljivog Andreja iz Coriana, simpatičnog Zmaga Novaka i njegove koleginice iz Big-a, utisak je da Slovenci nisu bili baš toliko zainteresovani za druženje. Fini, nema šta, ostali su suzdržani i profesionalni do kraja.
Uz zvuke jugo-nostalgične muzike i raznih pesama tog "žanra", od kojih sam zapamtila Vladu Kalembera sa pesmom Ljiljana i rečima: "Ljiljana, čuvaj se. Ljiljana, javi se. Sretan ti put", polako smo zaperjali ka Italiji. Plan je bio da pre Milana svratimo negde na klopu, i taj plan, ispostavilo se, je bio jedan jako dobar plan.

To mestašce se recimo zove Savoe i recimo da je negde oko Verone, a možda je bliže Padovi. To je jedan autentičan italijanski gradić, do kog nas je vozač (silaskom sa atoputa) dovezao uskim uličicama, sa raznim divnim vizurama.

Tamo su nas sačekala dva dugačka bratstvo jedinstvo stola za kojim smo se u tom trenutku rasporedili ipak po nacionalnoj osnovi. Red Srba, red Hrvata, red Slovenaca.

Fotografija: Mirko Stanimirović
 

A tamo je bilo nenormalno ukusno. Primo, secondo....terzo, i na kraju dezert. To je bila neopisiva stvar. Jako sam se nesnalažljivo ponela u toj situaciji, jer se nisam raspitala ni kako se zove, a kamoli uzela recept od kuvara. Mogu samo da kažem da je ličio na Mascarpone, ali nije bio taj. A da ne zaboravim da nam je i rižoto sa nekim ludo ukusnim sirom bio vrhunski užitak. Izgledao je kao neka vruća kaša, a morao se sipati iz nekoliko puta koliko je bio dobar. Vino, pasta, meso, riba. Pad pritiska i kolaps nakon toga! A nakon kolapsa za koji sat odatle pravo smo stigli u Zonu Tortonu na otvaranje izložbe "Tron Designs Corian".

Preumorni nakon izložbe i obilaska Tortone, dogegali smo se do hotela Sportting i popadali u nesvest, znajući da nas očekuje buđenje u sedam, doručak i odlazak na sajam. A na sajmu je uvek padanje s nogu.
Taj sajamski dan je protekao intenzivno. Nakon uzimanja press akreditacija, i uživanja u press lounge-u, svako se uputio na svoju stranu jer bi zajedničko posećivanje bilo nemoguća misija. Pola dana sam provela na Satelitu gde sam ponovo srela ljude, drage ljude, i super dizajn..



Drugi deo dana provela sam sa prijateljem u Milanu, divnim beogradskim prijateljem Savom i njegovom sestrom Marijom kod kojih je trebalo da budem smeštena u Bergamu, kada krenemo nazad. Imala sam dobar plan, al me vozač nije pustio iz busa. Veću glupost nisam čula, to je bre kršenje ljudskih prava. Kaže da će mu praviti problem na granici i da ne mogu da napustim autobus. Nisam konfliktna, i plan mi nije uspeo. Vratila sam se u Beograd sa svojom divnom grupom. A bergamske divote videla nisam.

Sava Korica. Prijatelj. Živi u Beogradu, povremeno je kod sestre u Bergamu, liči na Nadala, i biće nam kum.
 

Sava me je sproveo kroz Milano, pili smo Spumante, jeli čips, i zajedno otišli na izložbu lampi koje su radili naši frendovi sa putovanja "The Fresh Light of Corian".

Sutradan neko na sajam, neko u grad, trčanje, fotkanje, kupljenje materijala. U Bergamu nisam izašla i zbog toga nisam otišla kod Vesne u Venturu Lambrate, nisam se videla sa Tanjom Đorđević (milanice.rs), nisam otišla na Siepinu žurku, a obećala sam Ćurčinu. Nekako mi se čini da za ova tri dana ništa nisam stigla, a opet toliko sam se lepo provela, nagledala dizajna, donela kilograme papira, diskova, materijala. I kupila na Autogrilu parmezan, Barolo vino i Mottinu La Colomba con Crema Pasticceria. Opet za prijatelje. Cento Anni!

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services