FPU 2011/12 Projekti / Mural

U zgradama Fakulteta primenjenih umetnosti na kraju svake godine organizuju se završne izložbe studenata druge i treće godine.

Naša izložba je bila, kao i svih prethodnih godina, u grafičarskoj bazi, u zgradi u Karađorđevoj ulici, odmah preko puta rampe na Savskom pristanistu. 

Udarnički se radilo, i to posebno dobijemo na uvid kada se, na kraju godine, rasprostremo po stolovima. Poslednji projekat na kom smo radili ove godine, jedan od 7 zadataka kroz koji su studenti treće godine odseka Primenjena grafika kod mene prošli, je mural.

Ovaj rad osmišljen je sa idejom da svako od studenata oplemeni i pokrene svoj kraj ili komšiluk koji oseća kao sebi posebno blizak. Svako je osmislio slovnu celinu koja je morala biti pokretačke sadržine, fotografisao zid koji je dobro platno za ovakav poduhvat, i svoj imaginarni mural kompjuterski umontirao na to mesto. Poseban zahtev - ĆIRILICA. Živa, moderna, savremena slova, lični odnos i autentično pismo, posebno osmišljeno za ovu priliku. Evo samo nekoliko od 36 radova, par najuspelijih:

Stevan Ivić
 

Divnu rečenicu Duška Radovića, Stevan Ivić je pretočio u odličnu, razigranu i artikulisanu celinu koja bi tako fino i prirodno osvežila njegov kraj.


Stevan Ivić


Baš u vreme kada su oči uprte u Geozavod, Senja Vild je ovoj stamenoj starini, gromadi našeg grada, želela da nameni rečenicu koja bi govorila o starosti, dignitetu, ljubavi i poštovanju i rečenicu Bette Davis koja u originalu glasi "Old age ain't no place for sissies" prepevale smo na akademski prihvatljiv način. Evo kako bi ta rečenica stajala na Geozavodu kada bi se slova ne dopisala, već obrisala patina sa stare kamene fasade.


Senja Vild


Luka Tilinger i njegova jednostavna poruka. Ni sentimentalna, ni prazno ohrabrujuća, ni patetična, ni gruba. Prava mera sadržinom, umešno tretirano u formi. Sa ovim muralom u svom kraju rado bih živela.


Luka Tilinger
 

Verovatno najlikovniji od svih murala iz klase je ovaj rad Vojislava Nikčevića. Zid i polutransparentna plava fleka, pa u kontri ta jarko narandžasta slova sa crnom koja ih potcrtava i odvaja od podloge... Ekspresivno i osvezavajuće čak i ako ne možete da pročitate poruku iz cuga.


Vojislav Nikčević
 

Ovaj rad Valentine Brković nosi nešto poznato. Ima tu i bruklinsko hipsterkog, Williamsburg i tako to, a s druge, i potpuno suprotne strane, i nečeg ćirićevskog. Spoj trenutno svetski aktuelnog i domaće grafičke tradicije, zanimljiva celina sa jednom greškicom koja se provukla. Ko je nađe... njegova je ;p.

Valentina Brković


Ova uzana slovna celina koju je napravila Nevena Marković kao da je most između ove dve, za Beograd tako tipično stilski raznorodne zgrade...

Nevena Marković
 

... a kada se umorite od kvintesencijalne srpske nebrige o zajedničkom prostoru i neprihvatanje zgrade kao svog životnog parčeta, onda je ovo slatka intervencija. Ivana Zotović ovim muralom koji je preselila na pod ne pridikuje, ne soli pamet, nije zajedljiva i gorka, ona pitomo i duhovito poziva komšije na učešće u zajednici.

Ivana Zotović
 

I još, Marko Danilović. Njegova setna poruka možda ne razveseljava, ali tako lepo i prirodno leži na ovom zidu, srasla s njim kao da je tu oduvek. A i ta slova, nekakav meki sanserif sa organskim ilustrativnim intervencijama učinio ga je jednim od posebno vešto izbalansiranih radova.

Marko Danilović


Sljuštene stare oronule fasade ispadoše divna podloga za naša tipografska ohrabrenja.
Sledeća stanica - realizacija.
To bi bilo bajno!

 

 

Post originalno priređen za janaorsolic.blogspot.com

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text