Nagrada Radovan Galonja

Sa ovim krajem godine sve se nekako završava i sve novo počinje.

Jedan od bitnih trenutaka bila je dodela nagrade i okupljanje oko nagrade Radovan Galonja koju izdavačka kuća Fabrika knjiga od ove godine dodeljuje u sećanje na divnog čoveka koji je učestvovao u pravljenju Fabrikinih knjiga.

Sledi objašnjenje nagrade koje je napisao naš glavni urednik, Dejan Ilić.

Godišnja nagrada “Radovan Galonja” dodeljuje se za najbolje uobličenu knjigu na prostoru Jugoslavije. Kriteriji odabira obuhvataju sve aspekte – od izbora naslova, preko kvaliteta sadržaja, kvaliteta autorskog teksta ili prevoda, uredničkog, lektorskog i korektorskog rada, dizajna, do preloma i kvaliteta štampe. O nagradi odlučuju ljudi koji su angažovani u Izdavačkom društvu “Fabrika knjiga”.

Radovan Galonja je do leta 2012. pripremio za štampu sva izdanja “Fabrike knjiga”. Njegov samopregor, njegova odanost “Fabrici knjiga”, kao i usredsređenost na svaki detalj koji se tiče izgleda i sadržaja štampanog proizvoda, bili su i ostali primer profesionalne etike.

Ovom nagradom želimo da sačuvamo uspomenu na Radovana Galonju i skrenemo pažnju na niz poslova koje treba znalački obaviti da bi se na kraju dobila knjiga vredna čitanja.

* * *

Nagradu smo dodelili sjajno dizajniranoj, a kažu mi i sjajnoj knjizi Hansa Künga Sporna istina: Sjećanja, koju je priredila riječka izdavačka kuca Ex Libris. Tvrd povez, crni mat papir i termotisak. Dust jacket se razmotava u veliki tabak sa fotkama i opisima a kada se sklopi, na knjizi leži ovako:

Evo čitave ekipe potpisane. Dizajneri Damir Bralić i Hrvoje Živčić koristili su font Marlene Nikole Đureka. Mlada hrvatska tipografski prominentna ekipa. Ako vam ova knjiga dopadne saka posteno je prelistajte, sjajan prelom od korice do korice.

Verujem našem uredniku da je knjiga u svim segmentima jednako sjajna. Izbor teksta, pa njegov prevod, lektura, korektura, dizajn, prelom, štampa, povez. Upravo tako se trudimo da radimo i u Fabrici, a Rade Galonja je bio stub naše male akcije.

Baš zato sam pomislila da je neophodno da u rukama imamo predmet koji će pratiti nagradu, koji će je donekle otelotvoriti. Neki komad koji će pričati o procesu rada, trudu, opipljivom i neopipljivom. Pomislila sam da bi bilo sjajno da napravimo belu keramičku knjigu.

Želela sam da može da stoji samostalno i stabilno u prostoru, ali i da može sasvim prirodno se ubaci na policu među druge knjige. Trebalo je da bude neupadljiva, a da nosi neku posebnu vrednost. Svu tu magijicu kojoj sam se nadala u materijal je besprekorno uspela da prenese Marijana Paunović i svi smo joj beskrajno zahvalni za ovaj divni doprinos u pokušaju zahvaljivanja Radetu Galonji koji nam silno nedostaje.


* * *

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text