Yugonostalgične izložbe

Ovih dana su se u našem gradu ukrstile dve izložbe posvećene dizajnu i vizuelnoj kulturi Titove Jugoslavije.

Tema i pojava nisu novost, jer je već nekoliko puta u skorije vreme organizovano nekoliko fantastičnih izložbi, koje su se bavile nekim od aspekata X-Yu svakodnevice i mitologije. 

Fokus izložbi Iskra/Dizajn Centra u Muzeju istorije Jugoslavije (ex Muzej 25. maj) i "Živeo život" u napuštenoj RK Beograd u Knez Mihailovoj, jeste konkretno dizajn te nedavne epohe.

Kroz čitavu istoriju civilizacije, malo toga je ostalo što bi nam svedočilo kakav je bio život običnih ljudi, tj. svih onih koji nisu bili vladari. Zahvaljujući kvalitetu materijala iz raznih palata gotovo svih epoha i meridijana, manje-više znamo kakav je život vodila vlastela. Osim što su lepo živeli za života, sve te počasti su ih ispratile i u zagrobni život. A iz kakvih su čaša pili robovi faraona, kakva je bila obuća zidara Kineskog zida i kako su izgledali domovi običnog sveta Inka... sve je to mahom velika nepoznanica za arheologe, pa i nas dizajnere, jer su materijali koji su okruživali životni prostor običnog sveta bili od materijala koji nisu odoleli zubu vremena. Praktično jedina sačuvana predstava svakodnevnog života iz istorije jeste Pompeja, gde zahvaljujući jednoj vulkanskoj erupciji mi danas imamo autentičan muzej, pauziranu sliku jednog doba i to iz vizure "obične raje". Sa Industrijskom revolucijom (njojzi hvala), povećao se i standard potlačenog/radnog sveta, pa samim tim i kvalitet materijala koji ih okružuju. OK, pojavio se i kič, ali sada zahvaljujući plastici, aluminijumu, čeliku... mi možemo da sa preciznošću znamo kako je izgledao svakodnevni život. Zašto je to važno? Rame uz rame sa tehnologijom, dizajn je svako osavremenjavanje gradio na greškama i nedostacima prethodnika. Posebno bih istakao da se istorijom dizajna našeg podneblja malo ko bavio. Sve to ima posledice na edukaciju mladih. Lepo je kada čovek posle posete ovim izložbama donese zaključak da se u Jugoslaviji gradio jedan autentičan izraz, iako je je on na početku bio baziran na prepisivanju ideja od spolja.

Obe navedene izložbe pokazuju jasno i bez preuveličavanja kakav je kvalitet nastao u jednom, reklo bi se, organizovanom sistemu koji je prepoznavao i cenio dizajn, što se za današnje vreme teško može reći. U izloženim eksponatima se oseća saradnja svih uključenih aktera, ne samo dizajnera, već i naručilaca i proizvođača, što je presudno za kvalitet proizvoda. Eksponati deluju kao prototipi, a ne kao proizvodi koje su svi mogli da kupe, zapazio je Slavimir Stojanović na vođenju kroz izložbu ISKRA/nesvrstani dizajn. Telefoni, televizori, tanjiri, sokovi, patike... sve to izloženo zajedno, ostavljaju utisak neke neuspele utopije, prosto nestvarni i prelepi. Vođenje izložbe se pretvorilo u otvoren panel i razmenu informacija. Tu sam saznao da se Kristl iz Dinastije javljala Blejku sa replike Iskrinog tzv. tankog telefona i da je isti taj telefon jedan od najkopiranijih proizvoda u svetu. Neverovatno, ali istinito. Sigurno da je iz tog razloga u kolekciji dizajna u Moma muzeju u Njujorku. Drugi podatak vredan beleženja je da je stolica REX, autora Nika Kralja iz 1952. godine, najpopularniji YU dizajnerski proizvod u svetu. Mnogi izloženi proizvodi deluju modernije nego današnja ponuda.


Stolica REX, Dizajner: Niko Kralj
 


Kao neko ko je imao sreću da oseti i živi život tog vremena, te iz prve ruke zna da je ta utopija ipak bila moguća i stvarna, smatram da mi, dizajneri, treba da pokušamo da se izborimo za bolji tretman naše branše. Na izložbi se emituje intervju sa Radmilom Milosavljević, jednom od osnivača Dizajn Centra, u kome naglašava kako stvari nisu bile tako ružičaste kako se možda čini, već da samo ti problemi danas nama izgledaju manje strašno. Posebno iz perspektive dana u kome u svim novinama osvanu naslovi sa velikom 0 pored reči kultura.

Naravno da ljudi što su stariji, sve više glorifikuju prošlost, ma kakva ona bila. DDR MUSEUM u Berlinu ima isti koncept kao izložba “Živeo život", iako malo ko u njihovom slučaju može da priča o dobrim, starim vremenima. Uprkos  tome, taj muzej ima veoma jaku poruku i izlazeći iz njega ponećete posebne emocije. Lepo bi bilo da robna kuća u Knezu postane YU muzej i da ova postavka ostane mnogo duže, jer ona to sigurno zaslužuje. O turističkom potencijalu ovakvog muzeja ne treba ni govoriti, posebno ako uzmemo u obzir da smo sa muzejima u deficitu.

Ne propustite istorijsku priliku da pogledate ove dve divne i dobro organizovane izložbe. A nostagija kao nostalgija će sigurno biti prisutna, bez obzira koliko godina imate, jer kvalitetan dizajn nikad ne zastareva.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text