O pichevima...

Citajuci ovaj tekst o "kreativnim pichevima" pade mi na pamet koliko je je sve sto su rekli ovi ljudi istina ali samo ona koja se odnosi na neka trzista koja postuju odredjenu vrstu poslovne etike i kulturu koja tretira brendove sa vaznoscu i kao bitan sastojak uspeha bilo koje vrste. Ne mogu da kazem da ovde ne postoji zelja za ovakvom vrstom odnosa prema sopstvenom poslovnom okruzenju ali manjak formalne obrazovanosti nam ne dopusta da  to i sprovedemo u potpunosti.

Cesto se susrecem sa jednostavnom "uopste to nisam primetio" opsakom, kojoj sledi "ma nije to bitno, ko ce to da primeti", sto me stavlja u veoma nezgodan polozaj u kome treba objasniti nesto sto je meni veliko kao slon nekome ko ga uopste ne vidi. Pokusavam da shvatim gde je problem. Da li poticemo iz drugih kulturnih platformi, udaljenih gotovo nepremostivim rascepima ili se cvrsto drzimo zaglavljeni u sopstvenom limitiranom znanju i manjku zelje da ga prosirimo a sve iz ideje da smo na poziciji na kojoj donosimo odluke upravo zbog citavog spektra znanja koje nas je i postavilo na to mesto? Koliko poznajemo problematiku vezanu za razmisljanje onih koji postavljaju zadatke i onih koji treba da im rese problem? Da li polazimo iz iste tacke postavljanja problema? Da li uopste imamo svest o tome sta nam je potrebno da pravilno postavimo zadatak i da ga s druge strane neko resi jer mi koji imamo problem ocigledno nismo u stanju da ga resimo iako imamo neku ideju kako ga treba resiti...

Zato i pravimo "picheve"!? Da bi sopstvenu nemogucnost da resimo problem proverili i upalili par lampica u mozgu koje ce nam inicirati osecaj stvoren kroz iskustvo radom steceno i provereno. Ono sto ne mozemo da kroz pich utvrdimo je da li se timu koji nas je odusevio samo posrecilo ili su njihova kultura i pogledi na svet u skladu sa vrednostima kompanije koja raspisuje pich? Vrednosti, kultura, obrazovanje, sirina kojom primamo informacije... Nikada se ne pojavljuju kao postulati na kojima se zasniva odluka o saradnji. A opet, u sustini predstavljaju odlucujuce parametre koji se nikada ne pominju kao zaista odlucujuci. Ono sto zaista mislim da pravi razliku je koliko je predlagac ideje dobro izgradio sopstveni brend i radove predstavio kao "nesto specijalno" u ocima onoga ko odlucuje o kvalitetu i pravoj, "pogodjenoj" ideji predlozenog projekta na pichu. Simple gut feeling. Bar ovde je to dominantan nacin odlucivanja a sigurno i na mnoogim drugim trzistima mada ne mogu da tvrdim iz iskustva...

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Komentari

Snezana Glusac's picture
Snezana Glusac
20:13 14/03/12

Puki ovde: Svet obicno izgleda isto gledano iz jednog ugla

Posle 14 godina advertising agencija u tri razlicite zemlje, predjoh na stranu klijenta, i dosta pitcheva se proslo za prethodnih pet i po godina. Nikako ne tvrdim da sve sto si napisao u poslednjem pasusu ne stoji mozda za neke klijente, i ne bih da ulazim u tako mnogo faktora koji debelo uticu na ishod samog rada u agenciji a kojima se agencije malo ili uopste ne bave (uzimanje detaljnog brifa, postavljanje pitanja nakon brifinga, insistiranje na klijentovog single mindednessu i postavljanju kriterijuma, setovanje milestones, razmisljanje i znanje o biznisu klijenta, stvaranje benefit oriented komunikacije i taaakoooo daaaaljeeee...). Ali da kazem ono sto htedoh: ovde gde sam ja, nijedna agencija posao nije dobila zato sto su radovi predstavljeni kao nesto specijalno, zbog nekakve hemije ili gut feelinga. Potpuno je neverovatno ali za sve ovo vreme nikada nijedna agencija (a bilo je mnogo pitcheva i mnogo agencija u raznim oblastima) a)nije odgovorila na sve zahteve iz brifa b) samo u par slucajeva se osvrnula na dati insight i key message zadat u brifu i c)nijedna nije odolela da nam do detalja objasni sta sve radimo lose u toj konkretnoj oblasti kao da bismo raspisivali pitch za tu konkretnu stvar da mislimo da je sve hunky dory i da ne znamo sve te detalje...Eto jednog pogleda sa druge strane od nekoga ko je presao na Dark Side :)

Slobodan Jovanović's picture
Slobodan Jovanović
22:05 14/03/12

Slazem se s tobom. Moja

Slazem se s tobom. Moja iskustva sa picheva nisu uvek takva. Ja mislim da prvenstveno  pichevi uopste nisu u stanju da odgovore na zadatak. Iz prostog razloga sto vreme koje se posveti za rad na pichu nikada nije dovoljno kako bi se zaista razumeo zadatak. Samo ako zaista poznajes klijenta i njegove potrebe mozes da uradis smisleni posao. Rok od dve ili tri nedelje je apsolutno nedovoljan za jedan krajnje shpekulativan projekat koji ne moze da se sagleda na pravi nacin. Tek posle par sitnijih projekata, duge pripreme i puno formalnih i neformalnih susreta moze da se dodje do dobrog rezultata. Sve ostalo se zavrsi kao dobra ideja koja je u ogromnom broju slucajeva deluje nedovrseno. Cast, ne tako cestim, izuzecima...

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text