Vuk Ćosić, No Land's man!

Nov način posmatranja i pristupanja svetu, ili nov način pristupanja i koriščenja akumuliranih medija, kao polemika agresivnog istraživanja novih umetnickih formi, svakako ne može da porekne fenomen net art-a, pa čak i u teoretskom ograničavanju net artiste na veličinu ekrana, i stvaranje kvadratnih dela.

Veliki broj umetnika i teoretičara gleda na internet umetnost kao na sledbenika pravca u kome umetničko delo nije krajnji cilj, pa se tako, po njima, ona nastavlja na "drugu liniju" razvoja moderne umetnosti. Ovakav stav imaju uglavnom vodeći teoretičari nove umetnosti. Recimo, član grupe Electronic Disturbance Theater, Brett Stalbaum, smatra da je net umetnost najbliža konceptualnoj umetničkoj praksi i da je kao takva nastavak "dvadesetovekovnog razvoja umetnosti od objekta ka dematerijalizovanoj formi, a informacija i komunikacija putuju kroz mrežu kao forma net arta". Takodje Lev Manovič, profesor vizuelne umetnosti i teoretičar novih medija na Kalifornijskom univerzitetu, o net art-u govori kao o novoj avangardi, a takav koncept prihvataju i pripadnici umetničke grupe Critical Art Ansamble.

U svakom slučaju, dela internet umetnosti se posmatraju još uvek iz lične perspektive, a teorija navodi na smeštanje online umetnosti u šablon duge istorije umetnosti.

No, priča možda zvuči drugačije, ako bi ceo taj prostor i vreme posmatrali očima jednog net artiste. Reč je o jednom od pionira net art-a, rođenom Beograđaninu, koji živi i radi u Ljubljani, Vuku Ćosiću sa kojim sam uradila intervju pre dve godine za sajt  "mreža kreativnih ljudi", i s'obzirom na današnje situaciju u ovoj oblasti, smatram ga još uvek aktuelnim.

T.Đ: Pogledajte web site www.ljudmila.org/~vuk/ , a onda ćemo početi od slogana " No land's man". Da li je ova igra reči, provokacija ili možda igra indetiteta?

ĆOSIĆ: Privlači me igranje rečima. Igram se privlačnim rečima. Reč je igranje privlačnošću. Ili, jednostavnije rečeno, dopada mi se tih nekoliko mogućih čitanja, a najradije taj slogan tumačim kroz odnos prema državi u bilo kojem obliku. Sve zajedno naravno u kontekstu emigracije i iskrenih simpatija prema našim plemenskim poglavicama.

Jedna od ključnih dimenzija našeg dragocenog kanibalizma je u pripadnosti grupi i za mene je izraz gađenja nad takvim okolnostima bitan smisao tog slogana.

T.Đ: Između net artiste , programera, web dizajnera, cyber ideologa, virtuelnog anarhiste ili možda, proizvođača spektakla, kako posmatraš fenomen net art-a.? Uglavnom se ovaj novi umetnički medium retko posmatra samostalno, već kao grana umetnosti novih media, media arta, kompjuterske umetnosti, digitalne, telekomunikacijske...

ĆOSIĆ: Well, hajde da ostavimo starog Deborda na miru, važi? Sebe u smislu te neke umnožene uloge rado doživljavam kao nekoga ko se bavi internetnim komuniciranjem na više različitih načina. Ponekad je rezultat net.art, a ponekad poslovno savetovanje.

Net.art opisujem kao period u kojem je omanja grupa ljudi našla zajednički interes u postavljanju teških pitanja ne temu umetnosti i interneta. Naše preokupacije su se kretale od samog stvaralačkog čina, preko razmišljanja o sistemu umetnosti koji nam se činio pretesan i nakaradan do teza o društvenoj ulozi rada naše i budućih generacija. Ali da ne bi ovo ispalo previše ozbiljno, treba reći da smo se pri tome urnebesno zabavljali.

A kada smo kao generacija došli do nekog platoa gde je bio ugrožen naš ideal nezavisnosti postalo je jasno da treba proglasiti smrt net.arta. Time smo očuvali čistoću naših aktivnosti pred zagađenjem koje je donosilo druženje sa sistemom umetnosti.

O svemu tome je napisano dosta solidnih tekstova i net.art je danas prilično kodifikovan i udobno smešten u istoriju umetnosti. Posle tih ranih godina ili tzv. herojskog perioda nastavljeno je sa kvalitetnim radom, i naravno pojavilo se jako mnogo finih umetnika koji su stvorili veoma relevantne probleme.

T.Đ: Ipak ću reci, umetnik tj. internet umetnik, kao vlasnik, proizvođač i distibuter . Šta se dogođa danas sa proizvodnjom i distribucijom na internetu, s obzirom na ideologiju copy-paste? Kakva je izlagačka praksa na mreži, i da li dolazi možda do brisanja granica između dizajna, visoke kulture , reklame?

ĆOSIĆ: Kod korišćenja interneta smo naučili da se ponavlja lekcija iz prethodnih medijskih tehnologija kada si svaki put nešto žrtvovao da bi nešto dobio. Ustrajavanje na održavanju svih kvaliteta prethodnog medija je neplodno. Možda je upotrebljiv primer govora i telefona. Kvalitet glasa u direktnom razgovoru je prilično visok dok je kod telefoniranja slabiji, ali zato telefonom govorimo na daljinu. Tek kasnije, puno kasnije, je digitalna tehnologija omogućila znatno približavanje kvalitetu zvuka koji poznajemo iz direktnog kontakta. Oni koji su odbijali da telefoniraju zbog toga što iz glasa nisu mogli da prepoznaju neke semantičke finese upozoravali su na objektivan minus ali su ostali asocijalni nazadnjaci kojima je ispod radara proleteo fenomen koji je ireverzibilno promenio civilizaciju.

Kod internetne distribucije smo takođe ostali bez nekih atributa prethodnih medija ali smo osvojili potpuno nove koji menjaju samu prirodu našeg rada i na kraju društva. U tom smislu je net.art bio prilično zreo jer smo nudili modele novog načina komuniciranja brzo shvativši da poanta nije u rezoluciji slika ili pseudo-interaktivnosti flash animacija.

Zbog svega rečenog me lično najviše zanima takva umetnost koja je u stanju da od naizgled ograničavajućih karakteristika nove tehnologije stvori neočekivanu i pozitivnu novu vrednost.

Za net.artiste je taj kombinovani status autora, izdavača i distributera bio datost koju treba dobro istražiti i pametno upotrebiti. Naša naivna preterivanja o izbacivanju posrednika (kustosa, kritičara) iz jednačine služila su provociranju razmišljanja o novim načinima stvaranja, konzumiranja i reflektiranja umetnosti. Sistem se nije srušio, nije pošteno ni zadrhtao ali izgledao je ranjivije nego ikada.

Što se tiče brisanja granica između kategorija očekujem da ćemo se složiti da su one ionako arbitrarne i zbog toga besmislene. Kao što znamo iz praistorijske arheologije, označavajuće karakteristike jedne kulture izrazitije su što smo bliži njenim granicama. Na tome je zasnovano mnogo ratova. Čini mi se da ta slika pomaže kod razmišljanja o ogradama u domenu stvaralaštva. Ima smisla?

T.Đ: U savremenoj umetnosti, fokus se svakako pomera na telo. Čini mi se da kada je u pitanju net art, dolazi do potiskivanja tela. Komunikacija u prvi plan izbacuje reč. Kakav je i šta se dešava sa jezikom novih medija danas?

Nisam siguran da razumem konstataciju u vezi sa telom: da li telo ima ili nema budućnost? U svakom slučaju imao bih da kažem dve stvari, najpre to da je ozbiljan povratak tela među ljude pozitivan trend. Drugo je da me pitanje podseća na pravovremenost kao ponekad noseću karakteristiku umetnosti. Zapravo, ovo treba reći grublje: u umetnosti je ponekad važnije kada nego kako. Još grublje: ne zanima me najbolja kubistička slika sezone 2007 jer je prošlo sto godina od momenta kada su oni mladi emigranti ponudili svetu disruptivan novi jezik.

Sa jezikom novih medija se dešava to, da se ubrzava kao što se ubrzava vreme u kojem živimo. Učini mi se ponekad da moramo da smislimo brži govor jer će se okolnosti koje komentarišemo potpuno promeniti pre kraja rečenice.

T.Đ: S obzirom na drugačije okolnosti, kako prodati delo net art-a nekom muzeju, galeriji?

ĆOSIĆ: Pretpostavljam da pitanje zapravo glasi kako muzej može da poseduje net.art koji je inače javno dostupan (jer inače praktično ne bi bio net.art). Neki muzeji su pribegli naručivanju radova koji su potom premijerno objavljeni i smešteni na muzejskom serveru. Time se naravno ni na koji način ne štiti ionako jedva postojeća fizička originalnost net.art rada već se URL tretira kao da je aura. Druga situacija je kada muzej poželi da uključi neki poznat net.art rad u svoju zbirku. Tada se obično sastavi ugovor i umetnik pošalje fajlove mailom. Problemi nastaju kada se muzej suoči sa pitanjem čuvanja i dogodilo se već nekoliko puta da fajlovi jednostavno nestanu jer neko nepažljivo održava server. Ima tu i nekih ezoteričnijih prezervacijskih pitanja koja se tiču karakteristika interneta i browswera iz npr '94 ili '95 kada su se radovi oslanjali na sporost veze ili na bugove kod prikazivanja u ranom Netscape-u. Sve to je danas neponovljivo, ali je po mojem mišljenju i prilično nebitno. Net.art je zbog tih razloga tipična time based umestnost i izlaganje takvih radova podseća na izložbe land arta na kojima ne vidiš stvar samu nego dokument o stvari.

A ako je pitanje zaista bilo na temu veštine razmenjivanja net.arta za novac onda je odgovor verovatno jednostavan i sasvim sličan umetnosti koja proizvodi predmete.

T.Đ: Da li je net art ponovno rađanje avangarde ili smrt svih avangardi?

ĆOSIĆ: Naravno jedini pravilan odgovor je da nismo ni prvi ni zadnji. Od malena sam inficiran avangardističkim virusom i iskreno uživam kada naiđem na poređenja sa Situacionističkom Internacionalom (veoma često), Paikom (još češće) ili Duchampom (baš najčešće). Ko relevantan će u budućnsti ovako spominjati net.art ostaje da se vidi, ako iko.

T.Đ: S obzirom na Documenta X u Kaselu, kakva je razlika između netartiste i hackera?

ĆOSIĆ: Skoro nikakva. Moje gađenje nad najavom kustosa da će s okončanjem fizičke izložbe povući i svoj sajt s weba preveo sam u akciju pozajmivši tipično hackerski postupak itd. Kao što hacker ima razvijen osećaj za sistem kojim se bavi i u stanju je da usmeri kreativnost u stvaranje konstruktivne zloupotrebe tako i net.artista reaguje na sistem umetnosti. Naravno, potpuno ostaju na snazi paleolitski atributi: strast i talenat.

T.Đ: Danas se takodje dosta govori o blogovima i njihovoj popularnosti . Da li možda imaš u planu neki blog art projekat?

ĆOSIĆ: Ne planiram ništa konkretno. Blogovi su dragoceni na nivou oslobađanja govora i ‘mudrosti gomile' ali u mojoj percepciji nemaju više pravi disruptivni potencijal da bih u njih polagao net.artistični tip nade. Nije to ta igra.

T.Đ: Pitanje novih medija, net arta na načoj umetničkoj sceni? Kako bi je ocenio, nekog izdvojio, na kom je to nivou, postoji li neka saradnja? Naši umetnici u svetu-saradnja?

ĆOSIĆ: Nasa umetnička scena? Dakle scena koju sačinjavamo mi, ljudi koji stvaramo na prelazu između vekova? Sve vreme govorimo o toj umetnosti i toj sceni. Ne razumem pitanje. Ili bolje rečeno, razumem ga ispravno, odbijajući pripadnost lokalnim zajednicama. Više me zanima lokalno vreme.

T.Đ: Živis i radiš na relaciji Slovenija -Italija. Član si Ljubljana Media Lab tj , ljudmile.org. Koja reč više o tome.

ĆOSIĆ: Zapravo mi je baza Ljubljana i pazim da putujem jednom ili dva puta mesečno što je bitno manje nego ranije, ali takva je sudbina starijih građana. Sa Ljudmilom i dalje pomalo sarađujem ali već nekoliko godina nisam njen deo tako da zapravo nemam sasvim jasan pregled.

T.Đ: Nešto više o grupi "Nettime" i tvojoj knjizi "Net art per me"?

ĆOSIĆ: Nettime je nastao kao neformalna neakademska debatna grupa koja je okupila medijske aktiviste, teoretičare i umetnike oko zajedničke potrebe da se internet teorijski reflektuje i kritikuje. Na osnivačkom sastanku nas je bilo petnaest a sada posle dvanaest godina pretplatnika na mailing listu ima nekoliko hiljada. Izdali smo nekoliko knjiga članaka ali naravno najdragocenije je što smo uspostavili zaista ozbiljan diskurs koji je danas nezaobilazan. Nešto kao frankfurtska škola.

Net.art per me je deo projekta za venecijanski sajam. Želeo sam da iskoristim tu izložbu i predstavim ne samo svoje net.art radove nego konktekst. Zato sam osim slovenačkog paviljona organizovao i Temporary Autonomous Pavillion sa izložbom meni ključnih ljudi generacije. Knjiga je katalog te izložbe, zatim prvi ikada sastavljen zbornik na temu muzeologije net.arta i - čini mi se - sedma knjiga članaka sa Nettime-a. Reakcije na knjigu su bile dobre i danas je relativno često citirana što je važno merilo.

T.Đ:  Tvoj naznčajniji, najdraži rad?

ĆOSIĆ : Nikada, nikada nisam sebi postavio to pitanje. Znam koji radovi su najčešće izlagani, o kojima je najviše pisano, koji imaju najviše prometa na webu ali ne znam koji mi je najdraži. Znam i da je Documenta Done najviše beo.

T.Đ: I za kraj, jedno umereno pitanje. Kod nas još uvek ne postoji katedra " Novi mediji", beogradskog univerziteta. Pa recimo, ako se dogodi njeno osnivanje ( nadajmo se), da li bi održao predavanje na temu novih medija i internet umetnosti, ili možda prihvatio mesto predavača, ako bi ti ponudili takvu ulogu ?

ĆOSIĆ: Sure.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text