Bitka za Vizuelnu Komunikaciju

Moram priznati da sam se malo umorio (a poštenije rečeno - smorio) od neefikasnosti vizuelne komunikacije u našem glavnom gradu. Ne bih da budem neobjektivan jer postoji dosta toga što je dobro, lepo i pozitivno, ali nažalost ipak mi se čini da su loše te koje često znaju da dominiraju i prevagnu dobre.

Prvo šta mi pada na pamet je ogromna količina divljih plakata koji preplavljaju ulice i reklamiraju sve i svašta, počevši od svirki po splavovima pa sve do političkih prepucavanja (odnosno "prelepljivanja") opozicije i vlasti. Ko se nalazi u kom taboru više nije ni bitno, jer ti plakati niču kao pečurke posle kiše, nezavisno da li je podloga na kojoj se lepe ograda, stambena zgrada, ili javna ustanova.

Takođe je veoma zanimljivo istaći da se ovakve stvari koje se inače surovo kažnjavaju i sankcionišu u inostranstvu kod nas postale deo svakodnevnog folklora na koje maltene niko više i ne obraća pažnju. Na primer, u Francuskoj po posebnom zakonu o regulisanju slobode štampe stvorenim još dalekog 29. jula 1881. (poznatijim kolokvijalno kao "Defense d'afficher") zabranjuje se lepljenje plakata ili oglašavanje na javnim površinama. Kao što i već spomenuh, kazne su drakonske, a Francuzi ga uglavnom poštuju jer se više isplati zakupiti bilbord nego plaćati kaznu. Iskreno rečeno, voleo bih da ovakav zakon i kod nas zaživi jednog dana, te da cela naša politička scena završi na društveno korisnom radu. Siguran sam da bi imali i šta da pogledamo i pritom dobro da se zabavimo.

Još jedna stvar koja me užasno nervira je vizuelna komunikacija vezana za gradsko saboraćajno preduzeće. Iako su pre par godina krenuli sa obnovom već uveliko zastarelog voznog parka i renoviranjem stanica u kojima je dosta tkz. "pečuraka" ili "kišobrana" bilo zamenjeno modernim kabinicama, ipak je više nego očigledno da i dalje ima mnogo toga nad čime bi trebalo da se poradi.

Mnogi će reći da sam neobjektivan kad poredim Beograd sa gradovima kao što su Pariz ili London (iako je  jasno da ovde važi ona stara - kol'ko para, tol'ko muzike). Ovde se međutim ne radi o poređenju gradova, već o vizuelnoj komunikaciji u istim i predlozima/uzorima za njihovo poboljšanje.

Paris_Bus

Rešenje vizuelne komunikacije za javni gradski prevoz u Parizu (stanice, oznake, mape, digitalna signalizacija)

Smatram dakle da jedan grad koji se sastoji od 17 opština i prostire se na čitavih 359,96 km² jednostavno mora da zavede neki red. Ako pogledate web sajt GSP-a biće vam jasno o čemu pričam, dok nedovoljno detaljne mape i informacije na stanicama ne želim ni da komentarišem. Od preciznog reda vožnje ni traga, dok se na vizuelnim obaveštenjima unutar autobusima meša ćirilica i latinica. Iskreno, nemam protiv nijednog ni drugog, ali ipak smatram da bi rukovodstvo i nadležni za komunikaciju sa putnicima u GSP-u ipak trebali da se odluče dalida koriste jedno uniformno pismo ili oba simultano. Primer ovoga su uputstva za korišćenje automata za poništavanje karata i ostala obaveštenja koji su na ćirilici, dok je nalepnica koja sugeriše da se mesta ustupaju trudnicama na latinici.

I za kraj (da ne ispadne kako sam sve zavio u crno), želim da podelim nešto što sam danas našao na netu. Naime, nedavno diplomirani Cardon Webb iz Škole za Vizuelnu Umetnost (School of Visual Arts) u Njujorku je samoinicijativno krenuo u redizajn raznoraznih (i po meni, obično veoma ružnih) oglasa i plakata koji se često mogu sresti na ulicama Njujorka.

Možda bi i nama trebao jedan Cardon Webb? Barem na zajam...

Cardon_Copy

Cardon_Copy

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services