Design kao umetnost prenošenja poruke

Moram priznati da me je fenomen dizajna u skoro svim njegovim oblicima oduvek fascinirao i isto toliko dugo intrigirao. Mislim da je to u neku ruku vezano za moju veliku ljubav prema lepim stvarima koju zahvaljujući roditeljima gajim još od malih nogu. Kad bolje porazmislim, možda je to i povezano u neke ruku sa ljubavlju za poigravanjem samom idejom kreiranja umetnosti uz pomoć najbanalnijih svakidašnjih stvari a za koje obično uopšte ne marimo iako su od velikog životnog značaja.

U današnjem vremenu mnogi od nas izgleda da zaboravljaju da estetika nije obavezno primorana da se uklapa u elemente mejnstrim umetnosti. Od samog početka, umetnost je zapravo uvek bila, služila i ostaće medijum prenošenja jedne određene ideje (koncepta). Problem sa kojim se danas suočavamo sastoji se upravo u tome da ljudi sve češće zaboravljaju ili ne obraćaju dovoljno pažnje na tu poruku, te smisao postaje sekundaran a ideja celog koncipiranog dela se gubi.

Danas upravo ta estetika, kroz gipkost dizajna kao medijuma daje mogućnost da umetnost, a samim tim i poruka, odnosno sadržaj koju prenosi, dođe što više do izražaja i samim tim dobije na formi i značaju. Iako se časopis "KvadArt" već duže vreme ne štampa, prema rečima njegovog osnivača Radomira Vukovića: "Dizajn se razlikuje od umetnosti u tome što umetnik za svoje delo odgovara samo sebi a dizajner sebi i naručiocu."

Sa mog ličnog stanovišta, ja bih možda pošao i jedan korak dalje dodavši da savremeni dizajn takođe ima i jednu određenu dozu društvene odgovornosti mnogo većih razmera i značaja.

Uzmimo banalni primer kesa. Otkako su se u našoj zemlji pojavili veliki lanci raznoraznih super/hiper/mega/giga marketa polietilenske kese su kod nas postale sveprisutne što u domaćinstvima što na drveću u vidu neke vrste mitskog ploda. Maltene na svakom od tih mesta ćete naći najlonske kese sa logotipom dotične trgovine. Iako je kesa više nego odlično rešenje za distribuciju i širenje propagandnog materijala, izgleda da se odgovornost prema okolini i samom potrošaču (u ovom slučaju krajnjoj ciljnoj grupi) potpuno zanemaruje.

Iz navedenog primera dakle možemo jasno da zaključimo da dizajn ne podrazumeva samo predlog grafičkog rešenja već celu gamu multidisciplinarnih oblasti. U ovom slučaju jedna od disciplina je poruka društvene odgovornosti koja tandemski funkcioniše sa propagandnom porukom i vizuelnim identitom koji paralelno zahteva čitav niz dodatnih rešenja pored navedene društvene odgovornosti.

Recyclable Bags, Save Our Planet, Recycling, Bag

Iako je dizajn sam po sebi širokog pojma (baš zbog svoje osobine da se sastoji od više disciplina), njegova suštinska svrha je da kroz svestan napor stvori spoj lepog i korisnog, pripoji umetnosti paradigmu svakodnevnice i samim tim predloži što jednostavnije rešenje za često komplikovane zadatke. Što se jednostavnije i kvalitetnije uspostavi vizuelna komunikacija između koncipiranog dela i ciljne grupe, to je konačano konceptualno rešenje (sam dizajn) uspešniji i bolje služi svojoj svrsi.

Iako sam pristalica minimalizma i ideje da je “manje zapravo više”, smatram da svako delo u svojoj samoj suštini najpre mora efikasno da prenese namenjenu poruku, skrene pažnju na zamišljenu ideju i nametne određen ton nezavisno od toga da li je u pitanju “pure” ili primenjena/dizajn-orijentisana umetnost. Sve ostalo je pitanje ukusa.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services