Retro-Mikro

Oduvek sam bio oduševljen japanskom inovativnošću, minimalizmom i vrhunskim dizajnom. Bazajući tako netom ovih dana, naišao sam na reklamnu kampanju za Hondin rasklopljivi Motocompo Trunk Bike iz 80-ih, koja mi je, moram priznati, pomalo zagolicala maštu.

Istina je da sam za vreme mog dugogodišnjeg boravka u Parizu često imao prilike da vidim raznorazne prizore optimizacije veoma skučenih prostora (počevši od "stanova" ukupne površine 20 m², pa sve do umetnosti parkiranja branik-uz-branik, pritom pazeći da ne ogrebeš onog ispred i iza sebe), te sam relativno brzo došao do zaključka da je mogućnost adaptacije, odnosno moć navike - veoma bizarna stvar.

Upravo to me je dovelo da napišem o ovom fenomenu na dva točka, jer iskreno nisam sasvim siguran kako da protumačim nasmejanog baju koji diže "motor" koji više liči na dečju igračku nego na prevozno sredstvo i pritom uspeva da ga stavi u isto tako komičnu pojavu od "automobila." U svakom slučaju, čovek nikako ne može da ostane ravnodušan prema ovom šašavom spoju mikro-vozila a ni same reklamne kampanje.

Sudeći po kombinaciji fotki i pisma, malo je teško provaliti kojem tržištu je ova reklama zapravo namenjena. Ako se fokusiramo na same fotke, moglo bi se reći da je kampanja namenjena najpre evropskom tržištu, iako se na neki način (i to pomalo neuspešno) možda čak i dodvorava Americi (s obzirom da je u prvom planu šank sa hamburgerima, coca-colom i cenama izraženim u dolarima).

S druge strane, to bi takođe moglo da se protumači kao svojevrstan marketinški trik imajući u vidu da je celokupna brošura na japanskom, a da ljudi na istoj, jel'te - nimalo ne liče na Japance. S obzirom da Japanci često u svoje reklame ubacuju glumce i poznate ličnosti sa zapada, to u suštini i nije tako čudno (a možda i njihov advertajzing, kao i naš, pati od zapadnog sindroma gde je veš čistiji a zubi beliji tamo negde - daleko?). U svakom slučaju o ulozi zapadnih glumaca koji dolaze da se "prostituišu" u Japanu bolje i da ne govorim. Dovoljno je samo videti Sean Connery-ja koji valja viski i jogurt sa zekom na naduvavanje, Sylvester Stalone-a koji reklamira šunku, ili Ringo Starr-a koji smeškajući se prodaje sok od jabuke. Bez ikakve sumnje, svi su oni - Big in Japan.

Ali da ne skrećem previše sa teme. Moram priznati da su mi takođe bile zanimljive pomalo otkačene kompozicije i izbor ljudi. Kao što već rekoh, oduševio me je ovaj lik koji sa sve osmehom diže motorče teško otprilike isto koliko kao džak cementa (tačnije 43 kg) mada i simpatična gospođica u ružičastom bodiju koja čita novine (?!!) - pored koje stoji Motocompo vršeći ulogu stalka za voće. Likove a la Madness sa boy-band gemotrijskom koreografijom i da ne spominjemo.

Iako su im reklamne kampanje veoma često kičaste (a za današnje vreme možda i pomalo retro-trash), sam podatak da je Honda prodala ukupno 53,369 primeraka za svega 3 godine proizvodnje (1981-1983) uopšte nije zanemarljiv. Pitam se doduše koliko bi ih još prodali da ih je npr. reklamirao Arnold...

Honda_Motocompo_Design_Advertising

Honda_Motocompo_Design_Advertising

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text