57. Bijenale umetnosti u Veneciji

57. Bijenale savremene umetnosti u Veneciji, pod nazivom "Viva Arte Viva", zvanično je otvoreno 13. maja.

Kustoskinja Kristine Masel (Christine Macel) objašnjava koncept Bijenala kao izložbu stvorenu u saradnji sa umetnicima, za umetnike i od strane umetnika.  

Kustoskinja objašnjava temu ovogodišnjeg Bijenala umetnostil citatom “U uzdrmanom svetu sa brojnim konfliktima, u kojem je ideja humanizma ozbiljno ugrožena, umetnost je najdragoceniji deo ljudskog bića”.

Masel u nastavku dodatno ističe ulogu umetnosti u ovim nestabilnim vremenima i glas umetnika kao krucijalno mesto u savremenoj umetničkoj praksi. Ovogodišnja tema Bijenala je naizgled zatvorena celina namenjena umetnicima ali ipak, publika nije isključena. Posetioci će svake nedelje tokom trajanja izložbe, imati priliku da razgovaraju sa umetnicima putem “Open Table” diskusije. Kao dodatak panel diskusiji realizovan je i projekat “Unpacking My Library’ kroz koji će publika imati dodatnu priliku da se bolje upozna sa umetnicima. Projekat pozajmljuje naziv od poznatog eseja Valtera Benjamina iz 1931. godine i kao što sam naziv sugeriše, umetnici će priložiti svoju listu omiljenih knjiga koja će biti izložena i dostupna u Stirling Giardini paviljonu. U okviru ovogodišnjeg venecijanskog Bijenala izlagalo je 120 umetnika, ne računajući prateće izložbe koje su otvorene u gradu. Zbog obimnosti sadržaja u tekstu su prikazani samo neki od paviljona.

Mladen Stilinović, Artist at Work

 

Od trenutka kada se uđe u glavni paviljon 57. venecijanskog Bijenala oseća se opuštena atmosfera ovogodišnje teme koji, kao što i sama kuratorka navodi, slavi umetnike. Glavni paviljon Bijenala otvoren je radom poznatog hrvatskog umetnika i predstavnika nove jugoslovenske umetničke prakse Mladena Stilinovića pod nazivom Artist at Work koji čine osam crno belih fotografija koje prikazuju umetnika koji leži u krevetu. Fotografije su nastale kao deo performansa u Zagrebu 1978. godine.

Olafur Eliasson, Green Light Workshop 

 

U glavnom paviljonu Bijenala otvorena je Green Light radionica Olafura Eliassona koja prema rečima umetnika predstavlja skromnu strategiju za rešavanje problema i izazova trenutne situacije masovnog izmeštanja i migracije i baca (zeleno) svetlo na vrednost zajedničkog rada i razmišljanja. Edukativni program koji se može videti uključuje radionicu za izradu Green Light lampi, kurseve jezika, seminare, umetničke intervencije i projekcije filmova koje pozivaju sve migrante, azilante i publiku na učešće.

Phyllida Barlow, folly

 

U britanskom paviljonu su postavljene monumentalne skulpture Phyllide Barlow koje se protežu ka plafonu istražujući vezu između arhitektonskog i teatralnog, stvarnog i nestvarnog. Barlow je poznata po masivnim konstrukcijama uz upotrebu svakodnevnih materijala, a za potrebe izlaganja na Bijenalu ona gura tu veštinu do ekstrema. U paviljonu su postavljene monumentalne skulpturalne forme od drveta, tekstila, pene, gipsa koje podsećaju na arhitektonsku dekoraciju namenjenu raskošnoj scenografiji.

Cody Choi, Venetian Rhapsody

 

Jedan od zanimljivih paviljona na ovogodišnjem bijenalu je korejski paviljon i izložba Counterbalance: The Stone and the Mountain. Fasada korejskog paviljona je u potpunosti prekrivena neonskim skulpturama i znacima  Cody Choi-ja koje podsećaju na Las Vegas. Choijeva tema i inspiracija za ovaj rad je kič globalnog kapitalizma. Izgled paviljona predstavlja dobru uvertiru za obimne instalacije koje oslikavaju korejsku kulturu i politiku kroz lične refleksije pojedinaca različitih generacija. Choi se bavi korejskim preuzimanjem zapadnjačkog kulturnog modela devedesetih dok umetnik Wan Lee istražuje vezu između globalizma, tradicije i privrednih sistema koji su oblikovali sredinu. U trenutku kada se uđe u korejski paviljon javlja se snažan osećaj preplavljenosti sadržinom i količinom materijala.

Wan Lee, Proper Time (2017)

 

Jedna od upečatljivijih instalacija je Proper Time (2017) u kojoj umetnik ispituje stotine ljudi koliko časova dnevno moraju raditi da bi priuštili sebi obrok. Kao rezultat istraživanja nastala je instalacija od preko 600 časovnika u kojima su urezana imena ispitanika, datumi rođenja, poslovi, državljanstvo i podešeni su u skladu sa ispitanikovim odgovorom. 

Paviljon Tunisa pod nazivom The Absence of Paths iako zvanično u Arsenalu ima kioske na još dva mesta u Veneciji pri čemu se u nekoj vrsti hepeninga-protesta izdaje pasoš (Freesa). Ovaj paviljon u nestandardnom izložbenom prostoru (kiosk) i na jako jednostavan a direktan način poentira temu izložbe i daje komentar na migrantsku krizu i privilegiju koja je data kulturnom i umetničkom svetu. Da bi se pasoš (Freeza) validirao posetioci moraju ostaviti otisak prsta i složiti se filozofijom univerzalne slobode kretanja zaokružujući na prijavnici za Freesu celi svet kao mesto u kojem žele živeti. Lažni pasoš sadrži neke zanimljive podatke o pasošima kao dokumentu kao npr. činjenicu da kraljica Elizabeta je jedina osoba na svetu koja ne poseduje pasoš, ali i podatke o tome da se sa nemačkim pasošem kao najvrednijim u svetu može ući u čak 176 države dok sa avganistanskim u samo 24. Trenutno na kioscima rade mladi tunišanini koji su i sami neuspešno pokušali da predju Mediteran, ali usled specijalnih okolnosti venecijanskog Bijenala odobrena im je jednomesečna turistička viza.

Xavier Veilhan, Studio Venezia, 2017

 

Pri ulasku u francuski paviljon, posetilac ne ulazi u klasični izložbeni prostor. Za potrebe bijenala umetnik Xavier Veilhan izvlačeći inspiraciju iz istorijske multidisciplinarnosti umetničkih škola poput Bauhausa i Black Mountain College kreira instalaciju koja ujedno funkcionise kao tonski studio. Tokom trajanja izložbe, 60 muzičara će svirati i snimati u ovom zvučno izolovanom prostoru koji je prekriven realnim i skulpturalnim instrumentima. Xavierova želja nije bila da prikaže umetnički magnum opus ili završni proizvod već da stvori okruženje aktivnog prostora stvaranja i saradnje gde je sam proces vidljiv što mu je i uspelo.

Anne Imhof, Faust


Ovogodišnji dobitnik nagrade "Zlatni lav" je nemački paviljon koji se predstavlja radom Anne Imhof pod nazivom Faust. U staklenom skulpturalnom prostoru koji je (site specific) dizajniran za prostor paviljona Faust predstavlja sveobuhvatno umetničko delo u vidu višečasovnog hepeninga koji se bavi pitanjem odnosa moći, seksualne politike i otuđenja kao fenomenima tehnološki opsednutog društva. Akteri u prostoru bez emocija i povučeno oponašaju hladan i metalan svet oko sebe dok publika hoda na nekoj vrsti staklene pozornice. Uznemirujući osećaj nemanja tla pod nogama kao i iskustvo posmatranja aktera performansa koji puze, leže ili se kupaju ispod staklene pozornice kao u nekoj vrsti sopstvenog pakla stvara osećaj nelagode. Kao dodatak ovom performansu postavljen je i čopor neprijateljski raspoloženih dobermana ispred ulaza u paviljon koji kao da štite prazne ljušture od ljudskog bića koje se nalaze unutra.

Carol Bove, Les Pleiades

 

Švajcarska na ovogodišnjem bijenalu predstavlja izložbu Women of Venice posvećenu modernističkom skulptoru Albertu Giacomettiju. Umetnici Carol Bove, Teresa Hubbard i Alexander Birchler ostaju dosledni svom stilu ali se u procesu rada okreću izostavljenoj temi žena u Giacomettijevom životu i njihovom uticaju na umetnikov opus. U dvorištu skulpture Carol Bove reineterpretiraju figurativne skulpture Giacomettija u plavoj cilindričnoj formi koja podseća na industrijske cevi.

Ekin Onat, Michal Cole, OBJECTION, 2017

 

Paviljon humanosti sa temom Objection objedinjuje rad umetnica Ekin Onat i Michal Cole koje iako različitog porekla i kroz različite medijume istražuju koncept doma kao univerzalnog i savremenog pojma koji umetnice preispituju kroz feminističke, lične, drugačije a opet komplementarne umetničke interpretacije. Dosta zanimljiv i interaktivan rad turske umetnice Ekin Onat koja sa radom Kitchen zauzima stav protiv sadašnjeg političkog režima i ideološke propaganda njene zemlje. Pitanja slobodnog društva, i sloboda govora su u centru njenih instalacija.

Italija se ove godine predstavila temom Il Mondo Magico čiji konceptualni okvir je pozajmljen iz antropološkog teksta polovinom XX veka koji istražuje kako ritualni i magijski obredi pružaju olakšanje čoveku u nesigurnim vremenima. Dugački ulazni hol je ispunjen performativnim instalacijama raspeća Isusa inspirisane srednjovekovnim tekstom Imitation of Christ. Figurativne skulpture nalik ljudskim smeštene su u futurističke plastične inkubatore koji liče na igloe. Ova izložba aktivira sva čula pojedinca da u trenutku se zapitate da li su te skulpture prekrivene mahovinom sa karakterističnim mirisom plesni zaista realne.

Erwin Wurm, One minute sculptures

 

U austrijskom paviljonu se nalazi manja retrospektiva radova Erwina Wurma koji zahtevaju od publike da budu participatori. Postavka je krajnje zanimljiva i poziva na učešće  jer naizgled nasumični objekti poput stolice, prikolice na zidu, lampe na postamentu  postaju skulpture tek kada posmatrač kao participator učestvuje svojim telom i menja njihovo stanje.

Vladislav Šćepanović, Milena Dragičević i Dragan Zdravković, Enklavia 


Srpski paviljon ove godine predstavlja Vladislav Šćepanović, Milena Dragičević i Dragan Zdravković (Enklava) koji iako stilski različiti se bave pitanjem omeđenog prostora i granica u kojima stvaraju a što čini i glavnu odrednicu pojma “Enklava” koji je ujedno i naziv ove izložbe.

McArthur Binion, ‘DNA’ series, 2014-16, Paviljon umetnika i knjiga


U Arsenalu i u centralnom paviljonu Giardnijija se nalazi sekvenca paviljona koja posmatraču pruža iskustvo poput čitanja knjige. Počev od paviljona umetnika i knjiga  gde je akcenat na materijalu i spiritualnom svetu umetnika koji istražuju vezu sa tekstom i znanjem u najširem smislu.

Franz Erhard Walther, die erinnerung untersockelt

 

Potom se prolazi kroz paviljon sreće i straha koji istražuje kroz emocije i osećanja vezu između pojedinca i njegovog sopstvenog postojanja i koji svako doživljava na svoj način.

Thu Van Tran, Red Rubber

 

Paviljon Zemlje, kao što i samo ime sugeriše se fokusira na stvaranje mikroutopija bilo da su u pitanju animalističke, planetarne ili zasnovane na posmatranju i snovima. 

Huguette Caland, Various works, 1971-1995

 

U paviljonu šamana, mnogi umetnici se poistovećuju sa definicijom umetnika kao šamana, kao i sa misionarskom ulogom koja po Dišanovoj definiciji je podstaknuta unutrašnjom vizijom. Dionizijev paviljon slavi žensko telo i seksualnost, život i zadovoljstvo sa brojnim ženskim umetnicama. 

Sheila Hicks, Escalade Beyond Chromatic Lands, 2016-17, Paviljon boja

 

Najupečatljiviji je svakako paviljon boja koji je ujedno i poslednji paviljon u ovom nizu, gde se sva postavljena pitanja u prethodnim paviljonima prepliću i gde se doživljava  u bukvalnom smislu reči eksplozija boja.

Alicja Kwade, WeltenLinie, 2017

 

U paviljonu vremena i prostora vreme se posmatra kao metafizička kategorija koja prikazuje naznake budućnosti a koje su vec utemeljene u sadašnjosti ili u nekoj mikroutopiji.

Nezaobilazni umetnički rad prilikom posete Veneciji je i 20m visoka zlatna skulptura američkog umetnika James Lee Byarsa čija originalna verzija od 100m je zamišljena da stoji pored Berlinskog zida. Iako je ta ideja bila neuspešna varijacija Golden Tower je realizovana 1990. godine za grupnu izložbu u Martin-Gropius-Bau u Berlinu. Sada je po prvi put ova  monumentalna skulptura izložena u javnom prostoru kojim dominira do te mere da je neki turisti koriste kao orjentir. Zbog same vrednosti a i primamljivosti da se ostvari trag na enormnoj zlatnoj površini, skulptura je pod nadzorom čuvara koji ipak dozvoljavaju publici da se fotografiše pored ove monumentalne skulpture.

 

Pripremila: Nikoleta Marković

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services