Vojnik5 | Izveštaj | Deo prvi

Izveštaj sa Vojnika5!

Od 22. do 25. marta u Beogradu je održana peta po redu međunarodna konferencija (Grafički) Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik — Veza.

Jel imamo Vezu?

Na samom startu postavljeno je veoma teško pitanje. Tema, noseća poruka ovogodišnjeg izdanja međunarodne konferencije (Grafički) Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik, nosila je naziv Veza. Sa prekidom od pune tri godine, najznačajnija konferencija kod nas koja se bavi edukacijom i promišljanjem dizajna s jedne strane, ali i praksom sa druge, donela je kompleksnu temu na koju je trebalo odgovoriti, ili bar pokušati. Ponajpre sami učesnici, predavači, mentori radionica i njihovi studenti, ali i svi mi ostali koji živimo u savremenom trenutku i na ovaj ili onaj način se bavimo pozicijom profesije dizajner u njemu.



Na jednom nivou, onom ljudskom i najvažnijem, oči u oči, veze su obnovljene, neke nove uspostavljene. Susreli smo se sa dragim ljudima, vrsnim profesionalcima, u inspirativnom okruženju, druženju, kroz sticanje nekih novih znanja i iskustava. Intenzitet tih veza, što odnosa predavača sa publikom, što mentora i studenata, i učesnicima među sobom, donosi onaj osećaj zdrave prokrvljenosti, udaha svežeg vazduha, i želje da takvih okupljanja i razmena bude što više i češće. S druge strane, ovo izdanje Vojnika, iako manje po obimu, i sa tri godine zakašnjenja ispunilo je svoju svrhu – još jednu etapu edukacije mladih ljudi, budućih profesioanalaca, što se moglo videti na prezentaciji rezultata studentskih radionica, trodnevnog intenzivnog rada sa mentorima, u sedam različitih grupa.



Iako je programski bila manjeg obima, ovogodišnja konferencija sa 11 predavanja, 7 radionica i 3 izložbe, generisala je veliki broj ljudi na jednom mestu, enormnu stvaralačku energiju, kao i želju za učenjem i svakodnevnom nadgradnjom.



Na ovogodišnjoj konferenciji učešće je uzelo oko 300 posetilaca iz Srbije i regiona. Radionice je pohađalo 92 studenta, od čega iz Beograda studenti sa Fakulteta za medije i komunikacije, Fakulteta primenjenih umetnosti, Beogradske politehnike, ITS-a, SAE Instituta, Džona Nezbita, Arhitektonskog fakulteta, Metropolitena, Više poslovne škole, Više škole likovnih i primenjenih umetnosti; Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Fakulteta likovnih umetnosti sa Cetinja; Arhitektonskog fakulteta iz Zagreba; UMAS-a iz Splita, ali i nekoliko polaznika iz I beogradske gimnazije kao i Kruševačke gimnazije. Radove za izložbu Menjaža poslalo je 106 učesnika.

Konferenciji je prethodilo predstavljanje projekta i otvaranje izložbe Jugoslovenski neoavangardni umetnički časopisi (1960-1990) autorke Ane Radovanović, izvršne urednice našeg portala i koaturke ovog teksta, koju su u predvečerje Vojnika5 otvorili grafički dizajner, edukator i jedan od organizatora Vojnika, profesor Borut Vild, a zatim i profesor Jovan Čekić koji je naglasio da je značaj ovog projekta u sistemskom sakupljanju i predstavljanju javnosti jedne alternativne prakse s područja bivše Jugoslavije koja je trajala dobrih 30 godina.

Na samom otvaranju, Ana se nadovezala objašnjavajući kako je nastao ovaj projekat i zašto se bavila fenomenom umetničkih časopisa, periodičnih publikacija konceptualnih umetnika. Oko ovih medija koncentrisalo se subverzivno mišljenje i eksperimentisanje koje nije bilo vezano za tržište kao ni za zvanične umetničke institucije. Oko njih su se okupljali nezavisni istomišljenici u formalnim ili manje formalnim umetničkim grupama, pokretima ili alternativnim umetničkim centrima, a njihova publika je uglavnom bila ograničena na simpatizere avangardne umetnosti.

Nezapaženost ovih publikacija van umetničkih krugova, zapostavljenost od stane istoričara umetnosti i nedovoljno dokumentovanje ovakve prakse, naveli su Anu da se u okviru master studija na Fakultetu ISIA Urbino u Italiji malo ozbiljnije pozabavi ovom temom. Tako je i proizašao master rad pod mentorstvom profesora Leonarda Sonnoli-ja; nakon toga prva nagrada za ovaj projekat 2015. godine na Danu D i poziv Hrvatskog dizajnerskog društva da izlaže u njihovoj galeriji u oktobru 2016. godine. Postavka izložbe uključuje seriju infografika koje objašnjavaju veze i odnose između različitih časopisa, umetnika koji su ih pokretali i konteksta u kojima su se takve prakse odvijale; detaljnu hronologiju i ugledne (originalne) primerke časopisa i njihovih reprinta. Ana Radovanović je u okviru Vojnika5 dala jedan istorijski i dizajnerski pregled beogradskoj publici na uvid i upoznavanje, i postavila temelj za neko dalje istraživanje ovih nedovoljno afirmisanih publikacija.



Vojnika5 je toplim i nadahnutim govorom otvorio Borut Vild u sredu, 22. marta u Marsh Open Space-u, a zatim je projekcijom filma o dizajnu Vinjelijevih otvorena i diskusija sa učesnicima u kojoj su učestvovali Marko Golub, Dejan Kršić i Borut Vild, s centralnim pitanjem „Gde su danas neki novi Vinjeliji?“.

U kontekstu teme ovogodišnjeg Vojnika, izabran je upravo ovaj dizajn film autorskog para Bru i Gvera, pod nazivom „Design Is One: The Vignellis“ koji govori o čvrstoj vezi dva bračna druga, dizajnerskog para Lele i Masima Vinjelija, koji su u isto vreme bili supružnici i kolege koje su blisko sarađivale, a koji su svojim čvrtsim, solidnim i bezkompromisnim vizuelnim jezikom obeležili ceo jedan period u istoriji savremenog dizajna. Bila je to jedna dinamična diskusija sa dosta različitih interpretacija. Baš kao što je i zamišljeno, Vojnik nas uvek poziva na promišljanje o dizajnu i sukobljavanje mišljenja.

Sledeća dva dana su bila podeljenja kao i svih prethodnih izdanja na dve (prepodnevnu i podnevnu) sesije predavanja u Dvorani Kulturnog centra Beograda i poslepodnevne studentske radionice koje su se odvijale u prostorijama Fakulteta za medije i komunikacije.



Za sam početak, organizatori su pozvali profesora Jovana Čekića da u njemu svojstvenom hard stuff stilu razmrda pospane glavice i dinamičnim predavanjem podstakne na ozbiljna razmišljanja o savremenom trenutku, povezivanjima i Mreži koja nas guta i putevima izlaska iz sveopšteg haosa.

Nakon toga, hrvatski likovni i dizajn kritičar, kustos galerije HDD-a, Marko Golub u svom izlaganju najviše se osvrnuo na praksu dizajniranja plakata za neke od najvažnijih izložbi konceptualne umetnosti u Hrvatskoj u 20. veku. 

Studenti su imali priliku da se upoznaju sa nekim od vodećih imena hrvatske savremene umetnosti i praksom predstavljanja njihovih izložbi kroz plakat brojnih renomiranih hrvatskih dizajnera. Golub je svoje izlaganje većinom koncentrisao na izlaganje praksi dvojice renomiranih hrvatskih i jugoslovenskih umetnika i dizajnera (Dalibor Martinis i Željko Borčić), koje su nedavno prikazane unutar galerije HDD. Plakatska produkcija ovih autora, manje je zastupljena u okvirima savremene istorije jugoslovenskog dizajna, ali ništa manje važna i zanimljiva. Jedna od interesantnih mikro tema Golubovog izlaganja, bila je i vizuelna autoreferentnost autora unutar sopstvenih plakata.

Umetnik Miloš Tomić izmamio je osmehe i aplauze tokom čitave priče o sopstvenim iskustvima saradnji, i s ove i s one strane poželjnih. Prikazao je odabrane video radove u kojima smo uživali, deleći savete mladim autorima kako prepoznati dobru kolaboraciju. Iskreno, nepretenciozno i veoma zabavno predstavljanje umetnikovog lika i dela.

Digitalne dive Sofija Stanković i Teodora Stojković (Teyosh) sa briljantnom prezentacijom upoznale su nas sa fenomenom odnosa digitalnih tehnologija i svakodnevog života, kao i sa nekim od projekata na kojima su radile ili rade u poslednje vreme. Prikazujući svoje projekte – angažmane za medijske kuće i muzeje, TeYosh su dokazale da istraživanja u okviru savremenih vizuelnih jezika nisu rezervisana samo za umetničke (i neprofitne) kategorije. Bilo je precizno, jasno i uzbudljivo, u jarkim bojama...

Nakon predavanja usledio je razgovor tri ilustratora mlađe generacije sa velikanom srpske grafike, ilustracije i karikature, gospodinom sa velikim G, Dušanom Petričićem. U razgovoru su učestvovali Bratislav Milenković, Srđa Dragović i Jana Vuković.

Petričić je započeo svoj razgovor sa mladima konstatacijom da spada u one koji smatraju da je ranije bilo bolje, spreman da polemiše o tome sa učesnicima. Vreme u kome je on odrastao i stasavao kao umetnik, kako navodi, bilo je vreme u kojem se više i teže radilo, jer se radilo sve ručno, a njegov prepoznatljiv stil prepun detalja je samo doprineo tome da mu ništa nije išlo tako lako, već da je mnogo i teško radio. Prema njegovom shvatanju za jednog vizuelnog umetnika najvažniji je mozak, tek nakon toga dolaze četkice, olovke, tastatura i alati. "Mozak je najvažnija stvar"! naglasio je Dušan Petričić.  

Ceo svoj životni vek proveo je radeći na dva veoma teška zadatka. Jednom nogom je kako kaže, bio u karikaturi, ozbiljnoj političkoj karikaturi, a drugom nogom u ilustraciji jer se kroz nju bavio vaspitanjem i obrazovanjem dece. Danas, on te dve stvari trpa u isti koš jer smatra da se trenutno obe ove discipline nalaze na istoj liniji odbrane budući da nose isti teret odgovornosti.

Prvi dan je završen participativnom izložbom Infografika uživo u kojoj su učestvovali posetioci izložbe. Na zidovima Ostavinske galerije iscrtan je koordinatni sistem sa datim pozicijama za identifikaciju, opštim mestima kojima svaki od učesnika može pripadati. Cilj je bio da se tačkastim označavanjem što bliže odredi - identifikuje svaki posetilac ponaosob stvarajući tako skup podataka, svojevrsnu infografiku o onome šta predstavljamo i kako sebe vidimo. Infografika nastaje u prostoru galerije samim učešćem posetilaca, a na njoj su mali tačkasti podaci o svima nama, svi zajedno umreženi i povezani u jedinstvenu Infografiku.

 

Pripremile: Ivana Srdanović i Ana Radovanović
Fotografije: Senja Vild, Aleksa Vitorović, Viktorija Jovanović, Nikola Milošević

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"If you are not curious, forget it.” 

Achille Castiglioniviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services