Ilija Dimić

Izložba "Ilija Dimić" akademika Dušana Otaševića je otvorena 23. decembra 2015. godine i trajaće do 13. marta 2016. godine.

"Ilija Dimić" je produkt stvaralaštva Dušana Otaševića, njegove žene Mire i našeg nedavno preminulog filmskog reditelja Branka Vučićevića.

Dimić je imaginarni heroj i avangardni umetnik čiji nam je pravi identitet danas poznat, međutim kada je stupio na scenu tokom devedesetih, u vreme kada se srpska umetnička scena tek upoznavala sa aktuelnim tokovima u umetnosti, izazvao je pravi šok.

Pojedini kritičari su preispitivali svoja znanja i kako to da nisu do sada čuli za ovog umetnika koji se kratko školovao na Bauhausu, oduševljavao se dadaizmom, zenitizmom i ruskim produktivizmom, umetnik koji se dopisivao sa Tatljinom, i povrh svega umetnik koji je bio heroj, avijatičar pao u borbi tokom Španskog građanskog rata.

Biografija Ilije Dimića je brižljivo osmišljena i umetnuta u hronološki kontekst dvadesetih godina XX veka, a njegovi radovi odišu aktuelnim pokretima u umetnosti tog perioda, kao na primer Bauhaus (na kojem se kratko školovao) ali i konstruktivizam ( na izložbi su predstavljena njegova idejna rešenja dizajna časopisa u zenitističkom duhu, nacrt pisma Tatljinu i slično).

Sam umetnik Dušan Otašević kaže da su se oko prezimena lako složili, a da je ime heroju i umetniku dala njegova žena Mira koja je izvlačeći imena iz šešira izvukla ceduljicu sa imenom Ilija koje je nekako u potpunosti pristajalo ovom konstruktu.

U nekadašnjoj Galeriji Sebastijan u Beogradu, 1990. godine izložena je zaostavština Ilije Dimića. Slike i skulpture je izveo Dušan Otašević, ili kako on kaže rekonstruisao i restaurisao (za pojedina dela je ostavljao namerno patinu da bi dela izgledala autentičnije). Izložba je izazvala takvu pometnju da je i poznati kritičar koji je tada pisao za Dnevni list Politika pozvao Dušana Otaševića za dodatne informacije želeći da napiše kritiku. Kao i kustos, upravnik Muzeja vazduhoplovstva je pozvao Otaševića želeći da sazna nešto više o Iliji Dimiću, ali i da kaže da u registru te institucije ne postoji pilot pod tim imenom i prezimenom. Nakon otkrivanja identiteta, upravnik je želeo da prebaci izložbu Ilije Dimića u Muzej vazduhoplovstva, međutim ubrzo nakon toga su naišli sukobi devedestih i zaostavština Ilije Dimića je ostala u galeriji.

Ješa Denegri, naš poznati istoričar i i teoretičar umetnosti je izjavio da iako je sam identitet umetnika demistifikovan, da je izložba neobična jer uopšteno posmatrajući izložbe nisu koncipirane na ovakav način. Umetnici izlažu pod svojim imenom ili pseudonimom ali se uvek zna njihov identitet. Jako zanimljivo je pokušati otkriti kontekst šta zapravo sve to znači, odnosno u kakve koordinate možemo smestiti umetnost kada razmišljamo o tome kroz kakve promene je savremena umetnost prošla kroz tih petnaest, dvadeset godina. Koliko je zapravo neobično prikrivati sopstveni identitet u vremenu kada je prerogativ prezentovati sebe i svoj ego, odnosno stil.

Kao autoru, Dušanu je ideja letenja kao princip kretanja fascinacija, pa je i Ilija Dimić bio pravi avijatičar, heroj i avangardni umetnik, levičar kao i svi umetnici u tom periodu. Letenje je česta metafora u delima Ilije Dimića, a njegov heroj je Dedal. Ova izložba je jedna ozbiljna tematika koja dodiruje teoretske, kulturno umetničke i političke koordinate preobražaja umetnosti od modernizma ka postmodernizmu. U modernizmu kao osnovna načela postoje originalnost, izlaganje dela i neskrivanje iza istih. Izložba Ilije Dimića nije prvi ciklus Dušana Otaševića koji se oslanja na fiktivnu modulaciju, Njegovo delo ,,Tronoška erminija ili Pouka o slikarskoj veštini'' je poslužila za stvaranje umetničkog uzora. S obzirom da u realnom životu nije pronašao duhovnog oca, Dušan Otašević je rešio da izmisli idealnog umetnika.

Sama izložba je koncipirana tako da se u prvom delu izložbe nalaze dela koja su bila predstavljena na prvoj izložbi 1990. godine u galeriji Sebastijan, dok su ostale prostorije obogaćene opusom Ilije Dimića koji je navodno pronađen i restaurisan od tog perioda do danas. U drugom delu izložbe su izloženi naknadno nađeni dokumenti, deo arhitektonskih planova kao što su Osnova za leteći grad, zatim nacrt pisma Tatljinu i dela koja odišu estetikom Bauhausa. Ilija Dimić kao neko ko je učio na Bauhausu simulira objekte konstruktivizma, dela koja ne potpadaju pod skulpture i slike, već objekte koji simuliraju i asociraju na oblikovne postupke istorijskih avangardi. Zbog takvog narativa u opusu se nalaze idejna rešenja za dizajn, reklame, arhitekturu, Mondrijanova paleta i drugo...

Ilija Dimić, odnosno Dušan Otašević ne stvara svoja dela tek tako već ulazi u kod oblikovanja umetnosti koja proizilazi iz istorijskog konstruktivizma i prikazuje štimung umetnosti dvadesetih godina sa malim odmakom od toga kako to nama danas izgleda. Prikazuje auru doba u kojem je umetničko delo navodno nastalo. Da se nije prilagodio tom fiktivnom narativu, Ilija Dimić bi odmah bio razotkriven i to je njegova suština mimetizovanja umetnosti dvadesetih godina.

Teoretičari postavljaju pitanja da li je to rekonstrukcija, konstrukcija, simulacija, da li je to kopija, falsifikat, kopija nepostojećeg originala i da li zapravo postoji original koji je stvoren bez prethodnog motiva.  Iz tog razloga njegova dela sa papirom podsećaju na osnovni kurs Bauhausa koji je podučavao Johanes Iten i kroz čiji postupak učenja je svaki student morao proći. Jako važno i sistemski izloženo je da se zna da Ilija Dimić iskonstruisan na ovakav način, ima sve elemente persone koja je studirala na Bauhausu.

Postoje i dva potreta Angeline, devojke sa kojom je proveo deo života. U drugom delu izložbe se pojavljuju i talasasti oblici i nije sve vezano za letenje. Takođe, postojala je serija radova kupačica koji proširuju polje Dimićevog interesa.

U poslednjem delu izložbe se nalazi (re)konstrukcija Dimićeve sobe, koju zapravo čine sve lične stvari Dušana Otaševića, veliki Bauhaus manifest Valtera Gropijusa, kao i pribor za šah koji opet simulira nasleđe Bauhaus škole, i stočić koji ne ostavlja sumnje na uticaj Gerita Ritvelda i njegovu čuvenu stolicu. Zanimljiv deo čine autentične pesme na radiju iz vremena španskog građanskog rata.

Izložbu organizuje galerija SANU u saradnji s fondacijom Kolekcija Trajković,  povodom 25 godina od izložbe u Galeriji Sebastijan. Fondacija Kolekcija Trajković u čast ovog jubileja objavila je monografiju posvećenu Dušanu Otaševiću.

Pripremila: Nikoleta Marković 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"If you are not curious, forget it.” 

Achille Castiglioniviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services