Aleksandra Stratimirović

Aleksandra Stratimirović je dizajner svetla i umetnik. Rođena Beograđanka. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna. Završila specijalističke studije dizajna osvetljenja na Univerzitetu lepih umetnosti u Stokholmu (Konstfack) i na Royal Institute of Technology (KTH) u Stokholmu. Mesto prebivališta, Stokholm, već punih 15 godina, gde ima divnu porodicu. Studio Strati osnovala u Stokholmu 1998.godine. Po obrazovanju je i umetnik i dizajner svetla. U životu, takođe. Najviše radi sa svetlom. Na njenom portfolio sajtu stoji Aleksandra Stratimirović is all about art light design. Drži stručna predavanja i vodi radionice. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja: Targetti Light Art Award; Excellent Swedish Design. Nebrojeno puta je izlagala. Od 2000.godine osnivač je i član međunarodne grupe Svetlosnih Detektiva. Pre dve godine osniva i beogradski ogranak. Jedan je od osnivača i umetnički selektor ljubljanskog festivala svetla Svetlobna gverila. Član je švedskog Udruženja umetnika (KRO). Od nedavno njen rad i u Gugenhajm muzeju u Njujorku.

U završnici proslave 50 godina Gugenhajm muzeja, 12.februara je otvorena izložba Contemplating The Void: Interventions In The Guggenheim Museum, koja traje do 28. aprila 2010.godine. O čemu se tačno radi?

Izložba predstavlja oko 200 „vizija“ instalacija/intervencija za najčuveniju rotondu na svetu. Kustosi Gugenhajm muzeja, Nancy Spector i David Van Der Leer, okupili su umetnike, arhitekte, dizajnere sa svih strana sveta da maštaju o intervencijama u ovom fantastičnom i inspirativnom prostoru. Na izložbi se mogu videti fantazije Anisha Kapoora, Andya Goldsworthya, Kenga Kume, braće Campana, Mone Hatoum, Ai Weiweia, Christiana Boltanskog, MVRDV, Pipilotti Rist, Carstena Nicolaia, Toyo Itoa, Zahe Hadid, Yinka Shonibare i mnogih drugih.

Pored 200 svetski priznatih umetnika, arhitekata i dizajnera koji odgovaraju na temu Imagine Dream Interventions in the Guggenheim Museum, tamo si i ti sa radom Superheroji. Čestitamo! Ko su tvoji Superheroji?

Superheroji povezuju futurističku arhitekturu FLW-og muzeja sa estetikom fantastičnog sveta Alexa Raymonda stvarajući ambijent pun simbola. Meni je zgrada Gugenhajm muzeja uvek delovala kao da pripada nekoj drugoj civilizaciji. Više liči na arhitekturu palata sa planete Mondo. Izgleda nestvarno, a u isto vreme je veoma realna i konkretna institucija. Superheroji su super mali, super spori, super privrženi jedni drugima. Ima ih na desetine hiljada. Lebde prazninom rotonde, posmatraju prostor svojim svetlećim očima…

Superheroji, Contemplating The Void: Interventions In The Guggenheim Museum

Nedavno si se i vratila iz Njujorka, kakvi su ti utisci?

Pa, prvi put sam uživo videla čuveni Gugenhajm muzej, spolja i iznutra! Fantastično iskustvo. Iz celog centralnog dela muzeja su uklonjene izložbe zbog rada konceptualnog umetnika Tina Sehgala. Mislim da je ovo prvi put za 50 godina postojanja da su zidovi muzeja bili prazni. Drago mi je da sam ovaj prostor premijerno videla u tom izdanju, kada prostori, površine, teksture uz nežne promene dnevnog svetla dolaze najlepše do izražaja. A u jednoj od galerija sa strane, eksplozija ideja koje pretvaraju taj isti prazan prostor u najrazličitije ambijente.

Čiji su radovi tamo ostavili na tebe najjači utisak?

Contemplating The Void je izložba koja inspiriše. Meni je bilo uzbudljivo da gledam 200 vizija za jedan isti prostor. To znači da je u jednom trenutku nas 200 sedelo, razmišljalo i maštalo o istom prostoru, a danas su ti rezultati izloženi jedan pored drugog. Zanimljivo je da se neke ideje čak i ponavljaju, što je verovatno odraz vremena u kome živimo.

Ko su uopšte ljudi koji te najviše inspirišu kao stvaraoci?

Uh, ne znam. Ja nalazim inspiraciju svuda. Na ulici, u muzeju, u radionicama, novinama, sa decom, u prirodi, priči… u razgovoru sa raznim ljudima...
Od savremene umetnosti snažan utisak na mene su ostavili radovi umetnika koji se bave svetlom, na primer to su: James Turrell, Spencer Finch, Olafur Eliasson, Brigitte Kowanz, Christian Partos. Ali ne želim ni njih specijalno da izdvajam, jer postoji još toliko umetnika čijem se radu divim.

Kakav je osećaj kada ti neko saopšti da si ti njegov omiljeni umetnik?

Naravno da je divan osećaj. Tada mi bude jasno da moj rad dopire malo dalje od zidova mog ateljea.

Ko su Svetlosni Detektivi? Iz koliko gradova potičete i šta Vam je misija? Koja je osnovna ideja Detektiva?

Transnational Lighting Detectives je organizacija koja za cilj ima popularisanje kulture svetla na lokalnom i globalnom nivou. Inicijator i osnivač je japanski dizajner svetla Kaoru Mende. On je inspirisan primerima iz svog okruženja i sa bogatim iskustvom bavljenja osvetljenjem u arhitekturi, osnovao grupu Shoumei Tanteidan (Svetlosni Detektivi) u Tokiju 1990. godine. Grupa je neprofitnog karaktera, a okuplja profesionalce, i sve one koji se interesuju za osvetljenje i eksperimentisanje svetlošću u arhitektonskom kontekstu. Grupa se od 2001. godine polako proširila na druge svetske gradove, osnivanjem centara u Stokholmu, Njujorku, Hamburgu, Kopenhagenu, Singapuru, Pekingu i Beogradu. Jednom godišnje organizuje se simpozijum TLD gde se razmenjuju iskustva i organizuju praktične akcije sa lokalnim učesnicima.

Sunny Day, svetlosna instalacija od medicinskih bočica sa bojom.

Osnivač si i član Beogradskih Svetlosnih Detektiva. Kako izgledaju vaše aktivnosti, okupljanja, istraživanja?

Beogradski Svetlosni Detektivi oformljeni su 2006.godine i oni promovišu ideju negovanja i razvijanja kulture svetla. Aktivni su u organizaciji festivala Beograd svetlosti. Takođe se organizuju Light-up guerilla radionice, pretvaranje nekog neuglednog, problematičnog javnog prostora u svetlosni doživljaj. To su intenzivne radionice za studente arhitekture i umetnosti. Brze intervencije sa svetlom u urbanom prostoru uz mentorsko vođenje renomiranih svetskih dizajnera svetla. Dosadašnji rezultati akcija Beogradskih Svetlosnih Detektiva predstavljeni su na simpozijumima u Singapuru 2006.godine, u Kopenhagenu 2007.godine i u Pekingu 2009.godine.

The City, Okružni administrativni Sud u Stokholmu

Da li ti prija više da radiš projekte u objektima ili na javnim mestima?

Raditi na site-specific projektima gde se moj rad permanentno primenjuje u javni prostor ili objekat je veliki izazov i velika odgovornost. Ja volim tu vrstu izazova, naročito ako je prostor komplikovan, sa raznim ograničcenjima, što je gotovo uvek slučaj. Radi se u ambijentima koji su daleko od umetnosti, gde je primarna funkcija nešto sasvim drugo. Na primer železnička stanica, bolnica, škola, zgrada suda…Proces rada se potpuno razlikuje od rada na sopstvenim projektima. Svaki projekat je jedinstven. Neophodno je da se dobro i detaljno upozna problem, funkcija prostora, ljudi koji ga koriste itd. Rad treba da živi i opstane u svim uslovima, da bude sve vreme aktuelan. Prošle godine sam radila svetlosnu instalaciju za sobu za radioterapiju na onkološkom odeljenju bolnice Karolinska u Stokholmu. Taj ambijent je veoma specifičan. Nije otvoren za javnost, već samo za pacijente koji primaju terapiju. Boravak u toj prostoriji nije nikome prijatan, ni pacijentima ni osoblju bolnice. A pacijenti su svih uzrasta, od male dece do starijih osoba. Moja želja je bila da pružim inspiraciju, da stvorim trenutak ili uslove da misli odlutaju u nekom drugom pravcu. Rad nije nametljiv. Integrisan je u enterijer prostora. Ovu specijalno programiranu svetlosnu instalaciju karakterišu jasne i vesele boje. Instalacija se ne doživljava kao igra svetla jer je intenzitet svetla veoma blag, toliko da ne deluje kao da je svetlost. Ima neku zanimljivu dubinu koja ga čini magičnim. Nije bilo lako tehnički izvesti rad jer je prostor popunjen tim skenerima, ekranima, raznoraznim aparatima a jako zračenje štetno utiče na neke izvore svetla. Ipak smo ga uspešno realizovali. I najlepše od svega je da mi stižu poruke zahvalnosti od osoblja bolnice i pacijenta. To mi najviše znači. Sada radim na potpuno drugačijem projektu, na interaktivnoj svetlosnoj instalaciji za dvorište jedne osnovne škole. Mesto se nalazi na otvorenoj granici između školskog dvorišta i javnog parka. Radim sa aditivnim mešanjem boja svetlosti. To će biti jedno specijalno mesto. Na prvi pogled samo bela tačka, a čim neko prođe kroz tačku, dešavaju se zanimljive stvari. Aktivno je samo dok postoje akteri koji žele da ga aktiviraju. Nadam se da će instalacija biti inspirativna i da će doprineti boljem imidžu celog kraja, koji je do sada poznat po neprijatnim situacijama i vandalizmu.

Karolinska bolnica u Stokholmu

Kada smo bili u Stokholmu povodom Stockholm Design Week-a primetili smo da je grad noću mnogo manje osvetljen nego Beograd i neki drugi gradovi u kojima smo boravili. Jel nam utisak pogrešan? Kao da nema belog svetla, svetlost je žuta i prigušena. U čemu je trik?

Ljudi u Stokholmu, kao i u celoj Skandinaviji su veoma svesni svetla i uticaja na ambijent i raspoloženje. Jedna od karekteristika gradskog osvetljenja je da se neguje noćna atmosfera grada. Stokholm neguje tamu. Neguje se jedinstveni svetlosni identitet Stokholma. Ovaj način tretiranja gradskih fasada, ulica, trgova uopšte grada, je pun poštovanja prema arhitekturi, istoriji, prirodi. Stokholm se tretira kao celina sa specijalnim akcentom na nekoliko karakterističnih oblasti. Fasade nisu preterano osvetljene. Domovi su osvetljeni blagim, toplijim svetlom, manjim izvorima svetla raspoređenim po prostoru. Svetlost sveća je uvek prisuta u švedskim domovima.

U Stokholmu radiš u predivnom studiju. Koliko je za tebe kao umetnika i kreativca to važan deo, da stvaraš iz prijatnog ambijenta? Kako se taj prostor razvijao i šta ti najviše prija u njemu?

Za mene je radni prostor veoma važan. Tamo provodim najviše vremena, pa je važno da je funkcionalan i da ima dobru atmosferu. I da je promenljiv. Pre dve godine prešla sam u novi, veći prostor koji se nalazi u delu grada, na ostrvu Kungsholmen. To je stara pivnica, sa velikim centralnim prostorom i nekoliko prijatnih prostorija sa strane od kojih je jedna moj atelje. Imamo ogromne izloge prema prilično živoj ulici, ali i izlaz na mirni vrt. Tavanica je veoma visoka, pod od sivog i crvenog kamena (koji smo otkrili ispod slojeva itisona i laminata kada smo krenuli sa blagim renoviranjem).

Prostor nismo preterano renovirali, samo sljuštili naslage gluposti koje su prikrivale originalnu lepotu. Organizovali smo ga tako da se lako od kancelarije pretvara u galeriju ili turnir u stonom tenisu. Savršen je za žurke. U podrumu imamo veliku radionicu.

Prostor delim sa grupom arborista. Savršena kombinacija, svako se bavi svojim poslom, a u isto vreme jedni druge inspirišemo, a ponekad radimo i na zajedničkim projektima. To se može i primetiti u mom radu, poslednje dve godine su se pojavili materijali kao grane, drvo, kanistri, baštenska creva i sl.

Radiš od početka na projektu Svetlosne Gerile (Svetlobna gverila) u Ljubljani, imamo sada i Beogradski festival svetla čiji si ti osnivač. Šta je sve potrebno da se uradi da bi takvi projekti živeli i imali kontinuitet?

Pored dobrih ideja i programa neophodno je okupiti ekipu ljudi koja ima energiju i sposobnost da takav projekat realizuje. To je naročito važno u uslovima u kojima mi radimo u Srbiji. Beograd svetlosti je jedinstvena platforma za promociju kreativnosti i kvaliteta, za edukaciju mladih kao i promociju Beograda i Srbije kao savremene i kreativne sredine. Beograd svetlosti ima potencijal da postane kulturna manifestacija od velikog značaja za Beograd i Srbiju. I što je navažnije inspiriše, obrazuje, aktivira mlade ljude da reaguju i stvaraju. Festival je već priznat u svetu. Samo prošle godine sam predstavljala Beograd svetlosti u Pekingu, Ajndhovenu, Gdanjsku, Ljubljani, Stokholmu, Lyonu.

Radiš i kao predavač i držiš radionice. Kako izgleda taj deo tvog posla. Koliko se od mladih ljudi može danas naučiti?

Povremeno predajem na akademiji Konstfack i školama za dizajn u Stokholmu kao i na Laboratoriji svetla (Royal Institute of Technology). Uživam da radim sa mladima. U nekim školama su studenti pretežno iz Švedske. To su dobro informisani mladi ljudi, sigurni u sebe. U Laboratoriji svetla u Stokholmu studiraju mladi iz celog sveta. Tu se mešaju kulture, iskustva, razmišljanja a fokus je na svetlu i osvetljenju. Možete da zamislite kako su to zanimljivi projekti i diskusije kada se pomešaju studenti iz Nemačke, Francuske, USA, Kine, Tajvana, Etiopije, Indije, Bangladeša, Argentine, Brazila, Meksika, Slovenije i sl. Veoma je zanimljivo. I naravno da ja puno toga od njih naučim. Pojedinim studentima sam mentor na njihovom završnom, master projektu. Upravo je studentkinja iz Singapura prezentovala svoj fantastični rad koji je realizovala na krajnjem severu Švedske, u čuvenom Icehotel-u u Jukkasjarviju. Radila je na temperaturi od –28C u ledu i snegu. Moja sledeća studentkinja je iz Japana. Svako poznanstvo i mentorstvo je nova avantura i za mene.

Koja ti je najdraža nagrada koju si dobila?

Sve su mi nagrade drage. Na primer Targetti Light Art Award je divno iskustvo. Drago mi je da se moj nagrađeni rad danas nalazi u njihovoj zanimljivoj kolekciji uz radove odličnih umetnika.

Girl with ice cream, Targetti Light Art Award

Šta je to na čemu trenutno radiš?

Radim na više stvari. U Stokholmu smo Federico Favero (sa Royal Institute of Technology), i ja upravo počeli rad na pilot-projektu u saradnji sa Švedskim Institutom. Radi se o interaktivnoj svetlosnoj instalaciji. Sa Designstudio-m S radim na projektu Creative Source koji ćemo (nadam se) predstaviti ili tačnije otvoriti u Beogradu u oktobru. Krajem maja se otvara festival Svetlobna gverila. Uveliko radimo na novoj ediciji Beograda svetlosti, koji će imati veoma zanimljiv program. Nadam se da ćemo uspeti da ga realizujemo kako smo ga zamislili. Polako pripremam izlozbu za Tokijo. I još mnogo toga…

Happy Happy, Annell Ljus&Form; Luceplan

Ne možemo da ne pomenemo Happy Happy kao jedan od tvojih najvažnjih radova koji proizvodi kompanija Luceplan. Da li je to najveća potvrda i satisfakcija koju kao dizajner možeš da dobiješ? Ispričaj nam o toj saradnji.

To je lepa priča i lepa saradnja. Happy Happy smo radili moj (tadašnji) profesor Jan Ejhed i ja na molbu švedske kompanije Annell Ljus&Form. Trebalo je dizajnirati kvalitetnu kancelarijsku svetiljku sa T5 fluo cevima, koja bi estetski bila što dalje od “kancelarijskog” stila. Realizacija svetiljke u Švedskoj je bilo zanimljivo i lepo iskustvo. Nagrađena je diplomom “Excellent Swedish Design” i posle prvog javnog lansiranja italijanski producent Luceplan se zainteresovao da uvrsti Happy Happy u svoj program. Tako smo krenuli još jednom kroz proces realizacije u potpuno drugačijim uslovima i za mnogo veće tržište. Danas imamo dve varijante svetiljke koje se po načinu proizvodnje razlikuju. Krajnji rezultat je veoma sličan. Razlikuju se u nekim detaljima. Annell pokriva Skandinaviju a Luceplan ostalo svetsko tržište.

Happy Happy su našle svoje mesto i u Design Torget radnjama u Stokholmu.

Kada nam dolaziš u Beograd?

Uskoro.

Fotografija_Nino Strohecker

Intervju: Ivana Srdanović

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text