Alex Neuman - Hyperisland

Tokom ove jeseni, sedmočlani interdisciplinarni tim izabran putem otvorenog poziva, razvijaće svoj projekat u okviru Dizajn inkubatora Nova Iskra i programa Smart Living Challenge, i uz mentorsku podršku Hyperisland, vodeće svetske edukativne platforme posvećene inovacijama, dizajnu, preduzetništvu i kreativnom poslovanju kroz upotrebu digitalnih alata i tehnoloških inovacija. Njihov predstavnik Alex Neuman je mentor tima koji će raditi u Srbiji, koji će se oslanjati na modele i metodolgije koje se primenjuju u Hyperisland centrima širom sveta – od Stokholma, preko Mančestera, Londona i Singapura, do Njujorka, Sao Paola i Karlskrone. Hyper Island je škola za kreativno poslovanje osnovana 1996. godine, ali istovremeno i konsultantska kuća specijalizovana za treninge profesionalaca kroz dugoročne i intenzivne kurseve. Eduaktivni programi bave se temama kao što su Digitalne strategije, Biznis transformacija, Interaktivna art direkcija, Digitalno poslovanje, Kreativa digitalnih medija ili Digitalni media menadžment, i bazirani su na realnim iskustvima, projektima i odnosima sa klijentima. Alex Neuman radi sa vodećim institucijama koje se bave neformalnim obrazovanjem, kreativnim liderstvom i društvenim promenama. On pomaže razvoj organizacija, uobličava iskustvo učenja i pomaže kvalitetan timski rad. Od 2013. godine radi za Hyper Island kao Learning Designer i facilitator, gde koncipira i vodi kurseve koji se bave promenom, tehnologijom, kreativnošću, kulturom i biznisom. Smart Living Challenge realizuje se u saradnji sa Švedskim institutom, Asocijacijom švedskih poslovnih i naučnih parkova i Ambasadom Kraljevine Švedske u Srbiji. D-Report o radu srpskog SLC tima moći ćete da čitate uskoro ekskluzivno na Designed.rs!

Razgovarao: Saša Arsić
Fotografije: Hyperisland, Smart Living Challenge i Nova Iskra
 

Kako si postao deo Hyper Island tima i našao se u Švedskoj?

Dolazim iz Toronta, i bio sam uključen u različite sfere do sada. Ali ono što je svakako zajednička crta je bavljenje ne-standardnim formatima obrazovanja. U početku sam se time bavio u okvirima umetnosti, uglavnom pozorišta, a zatim i kroz saradnju sa organizacijama civilnog društva ili, na primer, muzejima. Za Hyperisland sam znao odavno i pratio sam šta rade, a onda sam se 2011. godine prijavio za posao, što je i za mene samog bilo pomalo neočekivano. Primetio sam da su imali konkurs i odlučio da je to posao koji želim da radim. Za mene je i dalje najvažnije pitanje - kako možemo prići temama obrazovanja i učenja na sasvim nove načine? Moje mišljenje je da su standardni modeli obrazovanja veoma “industrijski”, pripadaju 20. veku i takva rešenja nisu efikasna u svetu u kome danas živimo.

Zašto smo danas u situaciji da se sve više ljudi bavi promišljanjem ovakvih promena, koje jesu fundamentalne i sistemske u pravom smislu te reči?

Dominantna paradigma tokom 20. veka bilo je industrijsko društvo. Uglavnom se radilo o linearnim procesima, bez obzira da li pričamo o proizvodima, uslugama, ili obrazovanju. Secirali smo svet u različite industrije i discipline. Tehnologija, sa druge strane, donosi veliku promenu, kako god je nazvali - digitalno ili umreženo doba. Internet utiče bukvalno na sve, a kompanije koje danas dominiraju uglavnom jesu tehnološke kompanije. Umesto da proizvode produkte i prodaju ih ljudima, one kreiraju mreže. Airbnb, Uber ili Facebook su kompanije koje su facilitatori mreža, pre nego tvorci fizičkih proizvoda. Samim tim, neophodne kompetencije koje će nam omogućiti da se adaptiramo, da živimo i razvijamo se u umreženom svetu nisu specifične, neko statično znanje koje ćete koristiti tokom dužeg vremenskog perioda. Danas su nam neophodni ljudi koji su izrazito svestrani i adaptivni. Iz ugla gledanja Hyperisland-a kao obrazovne ustanove ili škole, mi smo izabrali da studente učimo kako da uče, pre nego da im prenesemo fiksni skup znanja koje posle mogu da primenjuju. Ako govorimo o dizajnu, na neki način je sporedna stvar naučiti kako se koriste grafički programi, ono što je mnogo važnije je da dizajner nauči kako da rešava različite vrste problema, a onda će neki od programa možda biti jedan od alata koji je neophodan za rešavanje tog problema. Smatramo da je rešavanje kompleksnih izazova jako važno za proces edukacije.

Dakle, učenje postaje deo svake profesije.

Tako je, govorimo o učenju tokom celog života. Danas je to neophodna kompetencija, stalno biti u poziciji učenika. Za Hyperisland jaka refleksija toga je i činjenica da nam prilaze različite kompanije, koje su primale stažiste koji su dolazili iz Hyperisland programa. Te kompanije su primetile da naši studenti imaju specifične veštine, i da su par koraka ispred većine stažista sa kojima rade. Tražili su od nas da razvijemo formate kroz koje bi najveći deo njihovih zaposlenih došli u poziciju da rade na isti način. To jako dobro demonstrira ovu potrebu, i same kompanije shvataju da moraju da podrže svoje zaposlene da stalno uče.

Takođe radite i sa ljudima različitih generacija. Da li su oni koji su već radili u “prethodnom” sistemu pred većim izazovima nego mlađe kolege?

Ne mora da znači. Ima istine u tome, ali mislim da se više radi o pristupu nego o samom godištu. Nakon što sam radio sa razičitim grupama, od dece do penzionera, shvatio sam da su u prednosti oni koji su spremni da promene svoj operativni sistem. Ne mislim da to treba da se odnosi samo na “milenijumsku generaciju”, o kojoj se sada dosta piše. Video sam dosta ljudi koji su daleko odmakli u svojim karijerama koji su vrlo motivisani da uzdrmaju stvari, kao i dovoljno mlađih ljudi koji se tvrdoglavo drže nekog tradicionalnog pristupa.

Još jedan aspekt onoga čime se bavite je razvoj timova i kvalitetnog timskog rada. I sama ekonomija postaje sve više kolaborativna. Time se baviš i u sklopu programa Smart Living Challenge. Koje metode koristite u ovim raziičitim situacijama?

Naši obrazovni sistemi su takođe jako loši u tome da nas uče saradnji. Dešava se da imamo grupne zadatke u školi, ali dobijamo jako malo podrške i refleksije o tome šta zaista znači raditi u timu. Mnogi ljudi se zaglave u frustraciji u kojoj im je rad u grupi jako težak i disfunkcionalan, umesto da bude presudan i fenomenalan način za rešavanje problema. U kompleksnom svetu u kome živimo, imati multidisciplinarni pogled je sve važnije, nema jedne perspektive koja daje odgovor. Često smo jako fokusirani na sadržaj, i bavimo se nekim finalnim produktom. To je šta, i često izbacuje iz igre kako. Jednostavno nemamo dovoljno dobrih modela za rad na procesu. Ali ono što pokazuju istraživanja je da svaki tim mora investirati ljubav, vreme i potencijal u procesnu stranu, posebno na početku rada. Moraju raditi sa kulturom, rutinama i načinima komunikacije koji će biti korišćeni u timu. Često preskačemo te stvari zato što jednostavno ne umemo da se sa time nosimo i počinjemo da užurbano proizvodimo. Važno je praktikovati refleksiju i uzeti dovoljno vremena za osvrt i pauzu u odnosu na projekat. Naši studenti svake dve nedelje rade na sesijama koje su posvećene timskom razvoju. Stavljaju sav posao po stranu na par sati i posvećuju se tome kako tim funkcioniše. To osnažuje tim kao celinu, ali i pojedince u timu koji su u prilici da budu bolji saradnici svojim kolegama.

Koje su vrednosti pojedinca koje bi svako morao da prihvati da bi bio dobar timski igrač?

Ne bih se trudio da govorim o deklarativnim vrednostima, ali mi najčešće pominjemo poverenje i otvorenost. Ako zamislimo jednu spiralu, otvorenost razvija poverenje, a veće poverenje dodatno pojačava otvorenost. U takvoj situaciji timovi su sposobni da se bave kompleksnijim izazovima, jer razumeju jedni druge i svoje uloge u procesu. Kada se dešava konflikt, imaju dovoljno poverenja i svesti jedni o drugima da umeju da izbegnu sukobe ega ili druge igre. Metode sa kojima radimo na početku uvek su fokusirane na razvoj ova dva aspekta.

Da li su ovi procesi nešto što se dešava i u radu same platforme Hyperisland?

Kao organizacija, trudimo se da što aktivnije primenjujemo ono što zagovaramo. Često volimo da kažemo da “pijemo svoj šampanjac”. I zato se uvek iznova pitamo koliko dobro to radimo. Svakako nije lako, uvek je lakše o nečemu govoriti nego to primeniti. Ali imamo očekivanje jedni od drugih da smo svi posvećeni tome da budemo što kvalitetniji tim.

Na koji način birate i razvijate kurseve koje nudite studentima?

Naš prvi program koji je predstavljen u Švedskoj bio je posvećen dizajnu CD-Rom prezentacija. Tako da naš program očigledno prolazi kroz stalnu promenu. U različitim zemljama imamo drugačije partnere koji akredituju naše programe, i u odnosu na to postoje specifičnosti. U Švedskoj, na primer, moramo svake dve godine da obnavljamo akreditacije za naše programe. Oni dosta prate ono što su realne potrebe industrije, i kada apliciramo moramo da prikažemo i opravdamo tu potrebu za obučavanjem ljudi u određenoj niši industrije. U pitanju je jedna prirodna provera relevantnosti naših programa. Bilo je nekih zanimljivih promena u poslednje vreme, na primer sa E-Commerice kursom koji nije imao zadovoljavajući rezultat. Posvetili smo se tome, i zapitali se šta se sada dešava u tom domenu, nakon što je onlajn kupovina prošla kroz veliku uspon pre nekoliko godina. Kurs smo pokrenuli ponovo godinu dana kasnije kroz temu digitalnog biznisa. To je bio jedan od izazova sa kojima smo se suočili. Uvek imamo i spoljne evaluatore koji nam na to skreću pažnju.

Da li se dešava da se određeni programi pojave iz jednog od vaših lokalnih centara izvan Švedske?

Ima dosta kontinuiteta u svim našim centrima, kada su u pitanju ideje, principi i pristup. Ali ima i jako puno adaptacije lokalnim i regionalnim okruženjima. Kontekst Singapura je posve drugačiji od, recimo, švedskog. Tako je i u Njujorku ili drugim mestima. U različitim sredinama imamo i drugačije partnere, ali naši programi su uvek usmereni ka potrebama koje ima industrija. Jako nam je važna ova mreža partnera, kao i stalna komunikacija sa alumnima koji su pohađali naše programe, tako da sa tih strana uvek imamo input o tome koje su to nove potrebe koje se pojavljuju. U suštini stalno opipavamo puls i potrebe u okvirima obrazovanja, ponašanja, tehnologije, poslovanja… Sprovodimo formalna i neformalna istraživanja koja se bave ovim aspektima. To je kompas koji nam pomaže da odedimo pravac daljeg razvoja.

Pored toga što ste edukativni centar, vi i direktno radite sa kompanijama i njihovim zaposlenima i pružate konsultantske usluge. Da li je ovo bila ideja na samom početku, ili nešto što je takođe nastalo iz potreba koje ste identifikovali? Kakva je veza između ova dva kanala aktivnosti?

U velikoj meri radi se o eko-sistemu koji je usko povezan. Najbolji primer bili bi klijenti sa kojima radimo. Vrlo često oni nam pružaju realne, poslovne studije slučaja koje postaju teme i izazovi za naše studente. Ukoliko je nekoj kompaniji potrebna nova brend strategija, to može postati izazov koji ćemo sprovesti na nivou nekog od kurseva. U tom procesu naši studenti počinju da rade direktno sa ljudima iz ovih kompanija ili organizacija, i otvaraju sebi šanse da kasnije ostvare profesionalne saradnje ili nađu stalne angažmane.
Škola je svakako bila prva, prvih deset godina postojanja Hyperisland bio je fokusiran isključivo na edukaciju studenata. Ali onda se dešavalo da nam kompanije sa kojima radimo traže još ljudi, još takve specifične ekspertize. Tada smo krerirali masterklasove, intenzivne trodnevne treninge koje su namenjene zaposlenim ljudima koji nemaju vremena da pohađaju duže kurseve. Danas imamo sve dugoročnije saradnje kroz koje pokrivamo široki spektar tema koje se tiču inoviranja poslovnih i kreativnih procesa u kompanijama i organizacijama. Jako često to kreće od kurseva vezanih za digitalne sadržaje, jer to sada je akutna potreba, da bi se nastavilo i u drugim pravcima koji se tiču holističkog pristupa modernim organizacijama.

Kada se osvrnemo na sve o čemu smo razgovarali, da li bi danas savetovao mladim ljudima da se posvete akutelnijem, neformalnijem načinu edukacije, ili smatraš da je fakultetsko obrazovanje i dalje neophodna i nezamenjiva osnova, kako se to uglavnom i smatra u kulturama kakva je naša u Srbiji?

Mislim da svakako živimo u dobu u kome je apsolutno moguće samostalno kreirati svoj obrazovni put. Ali nikako ne bih potcenio potencijal tradicionalnih institucija. Ja imam diplomu iz istorije i filosofije, i koliko god to može zvučati beskorisno u današnje vreme, mislim da sam tada stekao veliki broj nezamenjivih znanja. Ali sam u okviru toga preuzeo inicijativu, birao teme i mentore, fokusirao se na zanimljive stvari. Tako da nije bilo odlično samo po sebi, zato što je neko stavio knjige pred mene i rekao mi da učim. Najvažnije je da danas nemamo problema sa pristupom znanju, i da svako može da preuzme odgovornost za sebe i izabere na koji način može da stigne do svog cilja. Učenje se danas dešava na najneočekivanijim mestima, i to je jako dobro za ljude koji uviđaju vrednost stalnog učenja i preuzimaju odgovornost za sebe u tom smislu.

 


 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"If you are not curious, forget it.” 

Achille Castiglioniviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services