Federico Babina

Federiko Babina (Federcio Babina) je italijanski arhitekta i ilustrator čije živopisne serije ilustracija kroz reference na arhitekturu povezuju brojne umetničke discipline i teme sa ubedljivim autorskim potpisom. Spaja moguće i nemoguće tačke susreta arhitekture i umetnosti. Babina se izražava kroz različite tehnike, stilove i oblike kako bi prikazao bogatstvo jezika i raznolikost njegovih oblika, prateći „arhitektonske tragove“ poznatih arhitekata, spajajući tajanstvenu geometriju sa živopisnom šemom boja. Na nedavno održanom Fluid dizajn forumu u Crnoj Gori, imali smo veliku čast da upoznamo ovog fantastičnog autora. Babina je bio specijalan gost ovogodišnjeg Fluida, sa izložbom ilustracija „ARCHI_MORPH “ koja je gostovala u Crnogorskoj galeriji „Miodrag Dado Đurić“ na Cetinju, ali i učešćem na Fluid konferenciji u Tivtu. Na izložbi koja je ralizovana u produkciji Narodnog muzeja Crne Gore i Fluida, bili su zastupljeni radovi iz serije Archist koji transponuju poznata imena savremene umetnosti povezujući ih sa poznatim objektima savremene arhitekture. U seriji radova Archiplan autor pravi svojevrstan vizuleni prikaz referentnih arhitektonskih zdanja. Serija radova Archibet je ilustrovani tipografski rečnik arhitekata, dok u serijama Architale, Archimusic i Archipoem autor na svojstven način povezuje arhitekturu sa referentnim muzičkim autorima i književnim delima. Autori ove izložbe su Federico Babina i Ana Matić, kustos izložbe je Miloš Marjanović. Njegove najnovije postove možete pratiti na fbabina Instagram profilu, a radove možete kupiti na society6 online prodavnici.

Razgovarala: Ivana Srdanović; sa italijanskog prevela Višnja Jovanović
Photo credits: Federico Babina; Fluid dizajn forum
 

Po profesiji si arhitekta i grafički dizajner. Reci nam koji je bio presudan trenutak da ilustracijom povežeš ove dve discipline i da te to proslavi.

Nekada sam arhitekta sa strašću ilustratora a nekada sam ilustrator sa strašću arhitekte. Svaki arhitekta mora da bude dobar ilustrator. Crtež je prvi način na koji se nekoj ideji daje forma.

Ideje se oblikuju, modeluju i transformišu preko ilustracije. Rođen sam sa ilustracijama iz bajki, rastao sam sa stripovima i sazreo sam sa arhitektonskim crtežom. Ilustracija je deo mog zamišljenog i umišljenog sveta. Zabavljam se dok pretvaram arhitekturu u ilustraciju i ilustraciju u manji vid arhitekture.


Federico Babina, Self-portrait


Tvoje vizuelne naracije su izuzetno prepoznatljive i poznate na internetu. Naročito na kanalima poput Instagrama i Pinteresta. Ljudi ih masovno šeruju, svaka osoba koja se bavi vizuelnim je morala da ih ugleda, i da ostane pod utiskom... Da li si mogao da pretpostaviš da će te upravo ti kanali proslaviti?

Nisam tražio uspeh tako da ga nisam ni predvideo. Dostupnost i vidljivost velikom broju ljudi u nekim situacijama pomaže, u drugim pak odmaže. Izlog u kome izlažem i pokazujem moje stvari postaje sve veći i učim da živim sa različitim nijansama koje on nosi u sebi. Izloženost reakcijama ljudi, bilo one pozitivne ili negativne, uvek vas uslovljava. To može biti svesno ili nesvesno ali na taj način sam proces rada menja svoju putanju. Moj napor u ovom momentu je da zadržim taj proces u okvirima mog šablona, moje šeme.


ARCHISTYLE - Bauhaus; De Stijl
 

Povezivanje arhitekture i ilustracije je tvoj način pričanja priča i iskazivanja tvojih razmišljanja, osećanja, emocija...Kako izgleda sam proces rada, od odabira teme, preko ekspresije i konačno finalnog rezultata.

Tražiti nove ideje i inspiraciju je svakodnevni posao. To je kao kada ideš ka nekom mestu a ne znaš kako da stigneš. Nekad pronalaziš put lako a nekada se na toj stazi izgubiš. Najvažnije je da želiš da stigneš tamo gde si krenuo. Uvek tražim pokretački element, početnu tačku kako bih dobio formu i modelovao ideju. Nekada se ideja vrti kao podpomognuta centrifugalnom silom koja se nalazi oko centralnog elementa a nekada odlazi u druge različite i iznenađujuće pravce. Izbor prate skrivena, utvrđena pravila koja se nalaze iza ilustracije.


ARCHIST 
 

Trudim se da pronađem skrivenu arhitekturu i da je nateram da progovori različitim jezikom kako bi komunicirala sa publikom kojoj je arhitektura daleka. Nemam stroga pravila. Stvari mogu da se menjaju i stalno sam u potrazi za novim sastojcima koji bi doneli novi ukus mojim slikama. Konstantno se menjam, evoluiram. Idem napred, ponekad unazad tako da moji projekti prate moju fluktaciju, menjanje. Volim da se osećam slobodno, i da se na taj način i izrazim, bez obaveza da se zatvorim u okvire nekog stila ili forme. Kada kreiram neku ilustraciju trudim se da koristim kolaž tehnika i razne programe, od vektorskog crteža rukom i 3D programa za modelovanje. Ovi razni sastojci mi dozvoljavaju da dobijem željeni miks i atmosferu. Sve tehnike su korisni instrument rada. Volim da ukrštam i mešam različite metode kako bih istakao grafičko platno. Rezultat je uvek najvredniji.


ARCHIMUSIC


Da li možeš da se opredeliš koja te je disciplina više oblikovala kao autora, arhitektura ili grafički dizajn, ili smatraš da je u tvom slučaju to neodvojivo.

Zajednički imenilac mojih radova sam „Ja“. Moj pristup i način rada se ne menjaju u odnosu na zadatak koji imam. Tražim sličnosti, analogije, afinitete, i beskrajne veze između različith ekspresivnih formi. Bez obzira da li se radi o dizajnu, ilustraciji ili zgradi, moj kreativni proces je sličan i prati opšta pravila i istu putanju. Kreativni proces neke arhitektonske kompozicije odgovara mehanizmima koji pokreću mašinu svakog intelektualnog dela. Trudim se da u mojim delima postoji rigoroznost arhitekture, sloboda slikarstva, ritam i pauza muzike i misterija i magija filma. Pokušavam da  izmešam na oko heterogene jezike koji međusobno komuniciraju. Moj vodeći princip je  pronalaženje jednostavnosti u komunikaciji. Kao što je rekao Bruno Munari „Lako je iskomplikovati, pojednostaviti je teško.“ Jednostavnost je najteže dostići. Da bi se pojednostavilo treba ukloniti i oduzeti, a da bi se to uradilo potrebno je znati šta je višak.


Na Cetinju u okviru Fluid konferencije publika iz ovog regiona imala je priliku da uživo vidi tvoje printane odabrane radove na izložbi „ARCHI_MORPH“. Reci nam malo više kako je nastala ta saradnja i kakvi su tvoji utisci?

Uvek je direktan kontakt sa publikom stimulativan i konstruktivan. Upoznati se i porediti se sa kulturom različitog identiteta je bilo izuzetno veliko iskustvo. Dizajn i arhitektura govore internacionalnim jezikom koji ne poznaje granice i koji prenosi poruke i emocije. Crna Gora je bila prijatno iznenađenje za mene a ljudi koje sam upoznao na Fluidu su me obogatili kao čoveka i kao dizajnera.  

Takođe smo imali priliku da te slušamo na predavanju u okviru Fluid konferencije gde si nam prikazao nekoliko tematskih serija tvojih ilustracija. Jel možeš ukratko da nam kažeš i ovom prilikom za naše čitaoce, kako su one nastale, šta ti je bila inspiracija.

Ne verujem mnogo u inspiraciju. Ideje su tu negde i čekaju nas, moramo da znamo da ih prepoznamo. Volim da pronalazim skrivenu arhitekturu u paralelnim univrzumima, u tom slučaju, ilustracija mi pomaže da istražujem alternativne jezike. Arhitektura je uglavnom protagonista. Volim da istražujem nemoguće veze arhitekture i drugih svetova i da je iskopam na „osetljivim mestima“. Na mojim slikama trudim se da stvorim zamišljeni i umišljeni dijalog različitih disciplina. Veze među njima mogu biti tanke i providne ili čvrste i masivne. To je heterogeni i maštoviti zaplet koji povezuje arhitekturu sa naizgled drugačijim svetovima u ilustrovano „jedinstvo“.

Rođen si u Bolonji a već 12 godina živiš u Barseloni, koliko su te sredine u kojima si živeo oblikovale i na koji način?

Mesta na kojima boravimo i osobe koje dotičemo ostavljaju obeležja u svima nama. Svetlo Barselone i senke Bolonje su deo mog kreativnog imaginarijuma. Sredina koja nas okružuje i prati je važan deo naše formacije i stvaranja našeg senzibiliteta. Ja verujem u ljude a ne u mesto porekla. Postoje radoznali ljudi koji stvaraju fascinantne puteve nezavisno od vremena i mesta. Ne verujem u „fizičko“ pomeranje kao iskustvo vezano za našu formaciju. Često je dovoljno posmatrati ono što nam je blisko da bi otkrili iznenađujuće i neočekivano blago. Važan je sadržaj a ne ono u čemu je.

Na tvom sajtu u sekciji about me stoji: "Every day I try to rediscover a way to observe the world as through the eyes of a child". Da li smatraš da je posmatranje sveta očima deteta i prenošenje emocije kroz rad bilo presudno da tvoje ilustracije steknu takvu popularnost. Jer su iskrene na način koji samo deca mogu da ispričaju priču.

Ne znam da li je to bila srećna formula, ne znam ni da li postoji bilo kakva formula. Mislim da deca za razliku od odraslih imaju sposobnost da posmatraju svet na način manje uslovljen iskustvom i znanjem. Ono što usvajamo u životu može biti koliko korisno isto toliko i uslovljavajuće.


ARCHITALE - Pinocchio; Robin Hood


Deca imaju manje alata i informacija kojima bi mogli da povezuju stvari i na taj način mogu da maštaju i zamišljaju sa više slobode. Ona su u stanju da maštaju o krilatom roze slonu jer nisu sigurna da li postoji. Odrasli znaju da slonovi ne lete i to ih sprečava da maštaju. Želeo bih da zadržim sposobnost da postavljam granice mašti. Kao mali želeo sam da studiram arhitekturu i postanem arhitekta a sada kao „veliki“ želeo bih da budem dete.

Koji je tvoj savet mladim autorima bilo arhitektima ili grafičkim dizajnerima i ilustratorima?

Ne treba previše slušati savete....u svakom slučaju ne treba izgubiti sposobnost da sanjamo i da se igramo sa sopstvenim snovima. Moja omiljena igra, dok sam bio dete, je bila da držim glavu međ` nogama i da posmatram svet obrnuto, sa glavom na dole. Kreativan život liči malo na ovu igru. Posmatrati stvari, čak i najjednostavnije, sa različitom perspektivom, kako bismo otkrili nove i drugačije nijanse.


ARCHIZOOM - Chandigarh; Barcelona Pavilion


Na čemu trenutno radiš?

Volim istovremeno da radim na više stvari i na taj način mogu da posmatram moj rad sa određene distance, na taj nčcin pristup je dinamičniji. „Ja sam multitasking dizajner“. Kada bih se zadržao na samo jednom projektu izgubio bih pravu perspektivu. Promeniti imaginarijum i slike je kao ne videti neku osobu svaki dan. Kada se ponovo suočim sa nekim serijalom imam mnogo više da ispričam. Meditativni odmor mi pomaže da sažuvam živim i svežim odnos prema mojim ilustracijama. Držim u glavi i istovremeno radim na različitim serijama, jedan sa zoomorfnom arhitekturom i drugi koji istražuje apstraktnu i dekomponavanu arhitekturu. Čuvam u fioci puno projekata i oni su uvek puni različitih ideja. Videćemo da li ću uspeti da sklonim iz nje neki od tih projekata. Ne vidim sebe u budućnosti niti to želim. Već je dovoljno teško prepoznati sebe u sadašnjosti i setiti se prošlosti tako da želim da me budućnost sama iznenadi.

Da li možeš da izdvojiš neki od tvojih projekata za koje si posebno vezan?

Serijal kome sam najviše privržen je onaj koji ne postoji. Onaj koji komponujem u svojim mislima i koji iscrtava moju maštu. Ostali realizovani, svaki na svoj način ima neku vrednost i elemente koji ga čine posebnim u mojim očima. Svaki me podseća na već preživljeni momenat ili osećaj. Iz tog razloga trudim se da sačuvam entuzijazam i energiju za buduće slike koje još uvek nemaju svoju formu.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services