Filip Bojović

Filip Bojović je autor mlađe generacije, sa prebivalištem u Novom Sadu, a trenutnim boravištem u Zagrebu. Inicijator je i osnivač A3.Format grupe, umetničkog i dizajnerskog kolektiva čiji je projekat ove godine osvojio Grifona. Diplomirao je na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, na departmanu za nove likovne medije. Još u srednjoškolskim danima počinje da frilensuje na različitim projektima. Od 2004.godine počinje intenzivno da izlaže i da učestvuje u grupnim izložbama, performansima i projektima. Najznačajniji trenutak u njegovom profesionalnom razvoju bila je 2005. godina, kada je pokrenuo A3. Format Group. Studijsko iskustvo stekao je u jednoj od naših najboljih dizajn agencija Peter Gregson, a nastavio u jednoj od najboljih hrvatskih, kod Davora Brukete i Nikole Žinića u Bruketa&Žinić OM gde i trenutno radi. Ako hoćete da budete frend sa Filipom na fejsbuku, potražite ga pod imenom Filip Gruber Bojović.

Filip Bojović, Fotografija: Vladimir Manovski

Grifon je ove godine otišao u tvoje ruke. Dobio si ga za projekat A3 Format u kategoriji Knjiga i druge publikacije. Tačnije u pitanju je A3. Format Ideology of Design Vol.4. Kakva je bila reakcija na vest?

Šetao sam preko puta Muzeja Mimara u Zagrebu sa Sanjom Stanković i Markom Rakićem (mojim prijateljima i kolegama iz A3.Format grupe) kada sam primio poziv iz Grafičkog kolektiva, bilo je dosta bučno i jedino što sam još čuo je da imaju lepe vesti za mene, i da smo osvojili Grifon. U tom trenutku sam razmišljao iz koje smo to kategorije osvojili nagradu. Ali Grifon je samo jedan. Stvarno je to najkvalitetnija publikacija do sada, a ne bi inače bila realizovana bez saradnje sa Centrom za nove medije kuda.org iz Novog Sada na projektu ID:Ideologija dizajna u Novembru 2009. godine.

A3.Format grupa, Fotografija: Dragana Jokmanović

U obrazloženju žirija stoji da se Grifon dodeljuje autorskom timu A3.Format čiji si ti osnivač. Koliko Vas zapravo stoji ispred A3 Formata i kako je on nastao?

A3.Format je moj lični projekat sa treće godine fakulteta koji je narastao mnogo više nego što sam prvobitno mogao da projektujem, ali se nadam da ćemo još rasti i biti kvalitetniji sa svakom narednom publikacijom. Vladimir Manovski je bio prva osoba koja me je skapirala i želela da se pridruži projektu. Od tog momenta smo zajedno kao grupa krenuli da širimo celu ideju A3.Format projekta preko myspace-a i našeg sajta. Marko Rakić je bio druga osoba koja mi se priključila kao prijatelji iz detinjstva, a sada diplomirani sociolog koji je bio privučen temama koje smo Vlada i ja počeli da obrađujemo. Kako je Vlada otišao u Finsku, pa u Nemačku na magistarske, javila se potreba za još ljudi. Tada nam se priključio Igor Zarol sa studija ekonomije koji nam je predložio da počnemo da pišemo projekte, pravimo budžete i podignemo sve na još jedan ozbiljniji nivo. Poslušali smo ga! Najnovija članica je Sanja Stanković, sociolog br. 2, koja nam je bezgranično pomogla oko izdanja koja pripremamo vezana za Rome i LGBT populaciju. Stvarno smo čudna skupina ali funkcionišemo. A to je najvažnije! :)

A3.Format: Urbano Nasilje, Vol:1 (2009) & A3.Format: Niskobudžetno izdanje, Vol:2 (2009)

Koja je bila prvobitna zamisao projekta? I šta Vam je bio krajnji cilj?

Prvobitna zamisao je bila kreirati prostor za predstavljanje nekomercijalnih radova autora mlađe generacije iz Srbije i regiona na internetu. Druga ideja koja se javila bila je izdati knjigu na godišnjem nivou sa presekom najboljih radova ovih autora. Kako je to sa finansijske strane bilo skoro pa neizvodljivo, odlučili smo da malo smanjimo apetite i izdajemo periodične publikacije kada uspemo da realizujemo neko sponzorstvo. Nadam se da ćemo u budućnosti izdati i knjigu kao reizdanje svih dotadašnjih publikacija.

A3.Format: CMYK ratovi izdanje, Vol:3 (2009) & A3.Format: A3:ID tipografsko izdanje, Vol:4 (2009)

Da li po tvom mišljenju kod nas postoji plodno tlo za postojanje i razvoj ovakvih inicijativa?

NE. (kratko i jasno). No to nije razlog da se ne daš kompletno za nešto što voliš i što te ispunjava. Nema lepšeg osećanja od momenta kada svi autori dobiju svoje primerke publikacija i oduševe se. To je najvažnije i zato ma kakvo bilo tlo moramo da idemo dalje i budemo još bolji baš zbog svih njih!!! Napomenuo bih imena autora koji su učestvovali u projektu pobedničke publikacije A3.Format Ideology of design: Dušan Đorđević, Rajko Ivanišević, Miladin Miletić, Lina Kovačević, Matija Drozdek, Katarina Šoškic, Ana Kraš, Mihail Mihaylov, Bardhi Haliti, Ian Griffith, Nenad Ponjević, Miodrag Manojlović, Miha Artnak, Žiga Aljaž, Žiga Artnak, Branislav Milošević, Jovan Mikonjić, Milica Pantelić, Željko Lončar, Bratislav Milenković, Marko Gole, Nenad Trifunović, Lazar Bodroža, Jovan Obradović, Mirko Žarković, Marko Rakić, Filip Bojović.

Kakvi su planovi vezani za A3 Format sada posle ovog značajnog priznanja?

Definitivno da izdamo naredne četiri publikacije koje su deo jednogodišnjeg projekta Građanski priručnik: Kultura prigovora. Sada upravo završavamo petu publikaciju "THE BAG" Eko izdanje i paralelno radimo upitnik za šestu publikaciju u kojoj istražujemo romski jezik a realizovaćemo je kao "R kao Romansa" - Ilustrovani romski bukvar (to će biti prva publikacija po pozivu). Zatim sledi sedmo izdanje "Balkan: Lažni Idoli za koje smo priredili četiri pod publikacije sa gostima urednicima (Zek Crew iz Slovenije, Dora Budor i Maja Čule iz Hrvatske i Bardhi Haliti sa Kosova). Osma publikacija je COMING OUT izdanje koje će biti svojevrstan zbornik svih mogućih pojmova simbola izlaska, aludirajući na potrebu izlaska iz ormana LGBT osoba na ovim prostorima. Voleli bi da realizujemo i jednu radionicu za studente u Beogradu. Svako ko bi želeo da nas podrži i pomogne nam u realizaciji ovih izdanja neka nam se slobodno javi na info@a3format.org

U saradnji sa Marijanom Zarić 2008. godine radio si na projektu "EU Sexy Issue" za EXIT Fesitval koji na jedan provokativan način skreće pažnju i demistifikuje evro-atlantske integracije. Koliko su one bitne za dizajn u Srbiji danas?

EU Sexy Issue je bilo nesvakidašnje iskustvo. Ideja Rajka Božića je bila da kroz seksualnu tematiku predstavimo proces EU integracija o kojima se u Srbiji baš kao i o seksu veoma mnogo priča ali nažalost uglavnom samo priča. Nadam se da smo uspeli da zaobiđemo sve ono što je dosadno, a da prave stvari izbacimo u prvi plan. Saradnja sa Marijanom je bila odlična, mi se uvek super razumemo, a i ona je najbolji ilustrator sa kojim sam sarađivao.

EU Sexy Issue, saradnja sa Marijanom Zarić

Novi Sad je pored EXIT-a postao poznat i po Cinema City-ju. Kako je došlo do ove saradnje?

Kako sam već par godina radio u EXIT-u, nekako je bilo logično da se isprobam i na Cinema City-ju koji pruža veću slobodu i kreativnost. To mi je neopisivo prijalo. U međuvremenu sam uspeo da postanem veći fan filmskog u odnosu na muzički festival. Prvo sam radio "Nacionalni Filmski Festival" Srbije koji je bio zamišljen veoma ambiciozno pa je takav morao da bude i vizuelni identitet. Sada kada se osvrnem na taj period veoma sam zadovoljan. Super mi je npr. što se nismo bojali crvene boje koja zbog istorije u našoj zemlji nosi jednu pogrešnu konotaciju. Sledeći put sam radio Cinema City prošle godine i to je bilo potpuno drugačije iskustvo. Pristup je bio svežiji i inovativniji. Pokušali smo da u prirodi postavimo grafičke elemente i tako gradimo celokupan identitet. Međutim medijski deo festivala koji sam radio prethodne dve godine mi je ipak najdraži i smatram da sam dao najviše sebe. Verovatno mi je to bilo nekako najbliže jer sam i završio departman za nove medije na fakultetu.

Cinema City / Vizualni identitet: Joler Vladan, Filip Bojović, Katarina Lukić Balazikova AD&D: Filip Bojović, Katarina Lukić Balazikova. Illustracije: Katarina Lukić Balazikova, Marijana Zarić

Pre nego što si se odselio u Zagreb, radio si u Peter Gregson studiju u Novom Sadu. Kako je izgledalo to iskustvo?

Moram da napravim malu korekciju. Još na kraju srednje škole i u toku trajanja studija a pre rada u EXIT-u i odlaska u Hrvatsku sam sarađivao sa Marijanom i Jovanom iz studija Peter Gregson. Naša saradnja sada traje već jako dugo. Sve što nisam naučio sam, sam naučio od njih, za to ću im biti večno zahvalan. Pored toga što su najkreativniji studio u Srbiji oni su mi i kao porodica, pa je svaka saradnja sa njima pun pogodak.

Peter Gregson, New Approaches to Packaging Design by Gestalten

Već neko vreme radiš u Zagrebu u agenciji Bruketa & Žinić OM. Kako si se snašao tamo?

Bruketa & Žinić OM je COOL agencija sa veoma kreativnim i COOL ljudima. Divno iskustvo, divna saradnja. Svi su me super primili i pomogli mi da se osećam što bolje. S druge strane Zagreb mi jako prija. To je Novi Sad kakav bih želeo da bude. (To inače kažem i slovencima za Ljubljanu kad odem tamo). Volim taj austrougarski stil grada, to mi je valjda neka veza s mojim gradom, jer je to nešto što mi je poznato.

Filip Bojović, Fotografija: Vladimir Manovski

Koliko se rad u Zagrebu razlikuje od rada u Novom Sadu u smislu inspiracije i kreativnosti? Gde se bolje osećaš i zašto?

Nema tu neke velike razlike u poslu ali volim neke tipične zagrebačke momente npr. da poručim gablec, pijem kavu u arheološkom muzeju, vozim se tramvajem, pijem rakiju u Cici u Tkalči, posetim ljubavna sjedala u kinu i popijem omiljeno Karlovačko u nekoj od lokalnih kavana pa na plesnajak do 2 u kino Europa, a kada je fajront odem do Katrana ili Sirupa. Pravi sam turista :)

A3.Format grupa, Fotografija: Dragana Jokmanović

Kako izgleda današnja dizajn scena u Hrvatskoj? Koliko se razlikuje od domaće? Da li kaskamo za njom ili smo napredniji?

Dizajn u Hrvatskoj i Srbiji je u sličnoj situaciji. Na obe strane postoje veliki talenti, manje više slično tržište na kojoj svaka strana nudi svoje prednosti ali i nosi mane. Generalni utisak je to da niko ne koristi maksimum iz kapaciteta koje nudi dizajn. Može se mnogo više ali potrebne su dalekosežne strategije. Mislim da tu Hrvatska ide jedan korak dalje osnivanjem HDD-a (Hrvatsko Društvo Dizajnera). Ali čujem da se u zadnje vreme i ovde javljaju ideje za osnivanjem sličnih inicijativa. Samo postojanje društva bez jasnog koncepta i strategije ne igra nikakvu ulogu. Slična udruženja već odavno postoje ali su davno izgubila svoj uticaj.

1. The No-body project 2009, Poster for Music/arts - Performance, Plesni Teater Ljubljana. AD&D: Filip Bojović, Performance concept and creation: Anna Nowicka
2. Wealth of Nations. AD: Filip Bojović, Design: Vladan Joler, Olivia Solis Villaverde


Kako kod tebe izgleda tok kreativnog procesa? Od čega prvo krećeš? Da li se pridržavaš nekih pravila?

Već na sastanku imam sliku u glavi kako bi sve grubo trebalo da izgleda kasnije. To razrađujem dok ne iskristališem apsolutno sve do kraja. Nekada mi se dešava da u tom procesu dođem i do još nekih jednako dobrih ideja ali praksa mi je pokazala da imam sreće sa prvim idejama. Moje razmišljanje je da nema pravila, okreće mi se stomak kad neko krene da mi spominje postulate u dizajnu.

Territories&Resources

Kakvi su ti planovi za ubuduće?

Planovi za budućnost su nam da pravimo najbolje dizajn publikacije na Balkanu i potencijalno nađemo cool izdavača u Japanu. (Može i Holandija, neka Skandinavija ili npr. Hong Kong).

Šta je Fajn Hajp?

Fajn Hajp sam ja kada vozim svoj taxi i za njega paušalno plaćam porez. :)


Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Komentari

kosticns's picture
kosticns
17:43 14/09/10

Filip Maher

Filip je uvek bio maher.

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text