Happycentro

Ovogodišnji gosti konferencije Packtivity, i počasni članovi žirija bili su Federiko Galvani i Federiko Padovani iz italijanskog kreativnog studija Happycentro. Na održanoj prezentaciji predstavili su projekte svog studija: stop motion animacije, reklame, ambalažu, tipografske intervencije itd. Osnovan 1998. godine u Veroni, kao entuzijastični školski projekat, Happycentro danas sarađuje sa kompanijama kao što su: Swatch, Fendi, Louis Vuitton, Beko, Fedrigoni itd. Zalažu se za praktičan i logistički pristup, koji ne podrazumeva ponavljanje paterna, već pre svega traganje za novim kreativnim procesima. Kreativnost vide kao sredstvo koje svoj izraz dobija uz pomoć najraznovrsnijih formi – od tipografije do scenografije, ambalaže, ilustracije, animacije ili muzike. Stoga i ne čudi da su njihovi klijenti međusobno vrlo različiti. Osim velikih svetskih kompanija, tu su i manje agencije, zanatlije i preduzetnici. Kao studio malih dimenzija koji uspeva da se pozicionira na svetskoj mapi kreativnih industrija, zanimali su nas njihov nastanak, kao i recept za (samo)održanje, odnos sa klijentima i sl.

Intervju: Ana Radovanović
Fotografije: Višnja Jovanović, Happycentro
 

Recite nam nešto više o vašim korenima, pređašnjim iskustvima, odnosno putu koji vas je doveo do Happycentra.

Federiko Padovani: Ja sam posle klasične gimnazije odlučio da upišem arhitekturu u Veneciji. Zatim se rodilo, kao deo porodične tradicije, moje interesovanje ka fotografiji. Pronašao sam jednog fotografa koji je u tom trenutku tražio asistenta koga bi obučio. Igrom slučaja, fotograf je posedovao jedan ogroman prostor, u još većoj zgradi. Njegov studio bio je epicentar, okružen nekolicinom drugih aktivnosti, koje su takođe dolazile iz kreativne branše.

Federiko Galvani je pohađao jednu, veoma poznatu, tehničku školu, religioznog karaktera. Kao što sam rekao i u toku predavanja, papirna industrija u Veroni odavno važi za vrlo razvijenu. Mondadori, kao velika italijanska izdavačka kuća, koja je prisutna i van njenih granica, nastala je upravo u Veroni. 


“Coolness” for Hohe Luft Magazine


Celokupan proizvodni proces, koji je nekada podrazumevao kompleksnu tehnološku pripremu, klišee, štampu i sl. odvijao se tu. Federikova škola je tehnički obučavala svoje đake za bavljenje zanatom, kojim bi mogli da se bave istog trena nakon izlaska iz škole. Federiko je postao tehničar fotosloga. Danas, kao grafički dizajneri, upravo to iskustvo pronalazimo u njegovom zanimanju za detalje, pre svega za posebne procese tretmana hartije. Sa druge strane, ako u neki proces nismo preterano upućeni, često se obratimo nekome od njegovih kolega i drugova iz škole, koji su i danas deo papirne i štamparske industrije. Na taj način uspevamo da održavamo eksperimentalni karakter studija.


Fedrigoni, Ispira Visual Book


Federiko (Galvani) i ja smo se upoznali upravo u onom studiju od 1000m2. Tamo je bilo nekoliko fotografa, marketinška agencija... Na kraju se stvorio kolektiv koji je podrazumevao saradnju po potrebi – međusobno pomaganje, upoznavanje i učenje (naša iskustva su bila vrlo različita). Tako smo se upoznali. Happycentro je tada već postojao, ali ja nisam bio u njihovom sastavu. Oni su bili frilenseri. Neko vreme smo nastavili da radimo odvojeno. Nakon par godina, mene su otpustili, a oni su menjali adresu. Ubrzo su me pozvali da im se pridružim.

Vaše stop-motion animacije dakle, nastaju kao rezultat vaših prethodnih iskustava iz oblasti arhitekture, fotografije i papirne industrije?

Federico Padovani: Naučili smo kroz rad. Niko od nas nije prethodno učio animaciju, stop motion ili video...zapravo ništa od onoga čime se danas svakodnevno bavimo.

Federico Galvani: Međutim, činjenica da se naše sposobnosti i znanje pojavljuju unutar tih animacija i videa. Naravno, tu je i režija i scenario, ali su svakako prisutna naša prethodna iskustva.


Tu je i vremenska dimenzija?

Federico Galvani: Naravno! Puno je tu elemenata koji su nas oduvek interesovali. Veliki segment je i tipografija, zatim ilustracija, izrada modela, fotografija, kao i posebno interesovanje za muziku.

Kada smo već kod muzike, rekla bih da je u vašem radu primetna njena usklađenost sa vizuelnim delom. To ste i potvrdili izjavom da i muziku često sami stvarate.

Federico Galvani: Muzika je veoma važan narativni element. Osim što spada u naša lična interesovanja, lepo je kada možemo da joj se posvetimo i u ovom komercijalnom kontekstu, te da je ponekad i sami stvaramo.

Federico Padovani: Ja bih se samo nadovezao na tvoje opažanje, kao i na opasku sa konferencije, da naši projekti deluju kao ostvarenja koja dolaze iz nekog dalekog i nestvarnog sveta – vrlo je važno shvatiti da se mi, za sve ovo što radimo, nismo zapravo školovali. Mi smo samo spojili naša interesovanja, strasti i radoznalost! Kada radimo sa drvetom ili plastikom, kada sečemo, lomimo, kreiramo – mi zapravo isprobavamo. Mi smo kao dete koje se igra!


Ono što je potrebno je onda hrabrost? I možda klijenti koji to eksperimentisanje dozvoljavaju.

Federico Galvani: U pojedinim slučajevima, mi smo ovakve projekte prihvatili uz izvestan blef. Rekli smo: “Važi, mi to umemo”. I onda nas čeka učenje. Međutim, uvek treba ispoštovati rok koji je dogovoren, pa tako i mi procenjujemo može li se u datom vremenu dovoljno eksperimentisati, naučiti i primeniti to nešto novo, bez probijanja roka.


Louis Vuitton, Invitation Origami


A kada se na vratima pojavi neko iz Louis Vuitton-a, da li i dalje imate hrabrosti da rizikujete ili ne?

Federico Galvani: Jednom kada probiješ led, onda ti više nije problem da to ponoviš. Naše prvo takvo iskustvo bilo je sa kompanijom Swatch. Kada su nas pozvali prvi put, mislimo smo da se neko šali sa nama. Međutim, shvatili smo da se i projekti koji deluju komplikovano, zapravo odvijaju na isti način kao i oni manje kompleksni. Najvažnije je iskoristiti kreativnost u svrhu stvaranja procesa. Ti procesi se zatim mogu primeniti na bilo koji projekat, bez obzira na njegovu kompleksnost. Takođe, vrlo je bitno sa kim radite, u smislu ljudskog kontakta. Klijent može biti manja ili veća kompanija, ali vi uvek imate ispred sebe neku osobu. Ta osoba će želeti da se založi, znaće materiju ili možda neće. Tako će i taj odnos biti lakši i teži, jer uvek zavisi od toga koliko je osoba ispred vas spremna da sarađuje.


A kako se odnosite prema onima koji nisu raspoloženi za saradnju?

Federico Galvani: Pokušavamo da stavimo akcenat na sam proces projektovanja, odnosno na logiku. Upustvima poput: “mi odavde, da bismo stigli tamo, moramo ići ovim putem” ili pak: “na sceni moramo imati ovaj element, ako želimo da onaj drugi funkcioniše”. Koristimo takva navođenja kako bismo ispoštovali neophodne stavke i faze.


Sabadì, The Quality Of Life


Federico Padovani: Vratiću se za trenutak na temu blefiranja. Među raznim prilikama koje smo imali, mnogo bi mogle da uplaše po svojoj veličini, važnosti i sl. Međutim, taj iracionalni element blefa, on uvek postoji. Međutim, vrlo je važno podvući da mi veoma poštujemo naš rad. Nije u pitanju blef bez pokrića. Mi ne pokušavamo da obmanemo sami sebe i da dajemo prazna obećanja u koja ni sami nismo u stanju da verujemo. Mi imamo dovoljno poverenja u sopstvene sposobnosti, u spremnost da rizikujemo naspram poverenja koje nam klijent daje. Činjenica da veruješ u sebe i da si spreman da naučiš nešto novo, daje ti ogromnu energiju i polet! Sa druge strane, kada neki klijent nije raspoložen da izađe u susret ili čak i sabotira pojekat, mi imamo osvešćeni stav i znanje o tome šta i koliko je potrebno da bi se neki projekat ostvario. To daje izvesnu težinu našem stavu, pa tako (ako pričamo o krajnostima) smatramo da smo dužni da pružimo instrukcije o načinu nastanka tog projekta, jer smo MI ti koji treba da ga stvore. Svakako se ne radi o jednostavnim preferencama. Najlakše je reći: “Ne!”. Međutim, u tom trenutku projekat umire. Smatram da imam dužnost da pokažem veru u projekat koji u tom trenutku radim, jer je on važan. Naravno da se dešavalo da dođe do povišenih tonova (ja sam mnogo srčaniji od Federika G., on je mirnije glave). Neki put ne postoji spremnost da se shvati da postoji proces koji treba ispoštovati, te da bi klijent trebalo da poštuje naš rad isto kao što i mi poštujemo njegov, uključujući i njegove besmislene zahteve koje tako često postavlja... Na kraju krajeva, naš je zadatak da rešimo problem. To može biti problem komunikacije, odnosno reklamiranja, pozicioniranja, ali svakako je problem za čije smo razrešenje mi zaduženi. Mi onda zauzmemo poziciju onoga ko treba da pronađe prigodnu soluciju. Ona bi mogla naravno da bude ovakva ili onakva, ali mi imamo naš način rada. Veoma smo ubeđeni u korišćenju upravo tog načina.

Federico Galvani: Nije u pitanju nikakav arogantni nastup, gde mi pretendujemo da imamo znanja koje klijent nema. Mi insistiramo na činjenici da kada jednom uđemo u projekat, mi se vežemo za njega i veoma nam je stalo do njega. Ulažemo napor i srce! Zato i jesmo tako odlučni, ali opet ne i isključivi. Ako već tražimo to poverenje, to je zato što smo celim bićem u projektu, želimo da uspe, jer je on i naš! Svi projekti, bili oni dobri ili loši, uvek su proizvod svih saradnika. Pre svega su deo klijenta, pa onda i nas. Nikada se ne radi o isključivom ostvarenju želje klijenta ili naše. Kada je tako, to se primećuje. Previše kompromisa sa jedne ili druge strane ne može da vodi ka dobrom projektu.


Sabadì, I Torroni
 

Ako govorimo o italijanskoj sceni, gde je akcenat često na Milanu, Rimu i uopšte većim gradovima, kako se vaš studio pozicionira u odnosu na ostatak scene? Kako ga vidite u tom kontekstu, budući da zapravo radite i za mnoga svetska imena?

Federico Padovani: Ako bismo se osvrnuli samo na poslednja iskustva, mogli bismo da se nalazimo bilo gde! Dimenzije Verone kao malenog grada, nam veoma prijaju. U neku ruku su u skladu sa našim načinom rada, odnosno činjenicom da nas je malo u studiju. Verona daje priliku i vreme i drugim stvarima koje nisu striktno vezane za posao. Sa druge strane, velika je razlika između te dimenzije i samog biznisa, koji je u našem slučaju zapravo više vezan za svet nego za samu Italiju. Mi u Veroni ne radimo ni za koga! Pa tako ni u bližim regijama. To je možda rezultat tipologije našeg rada, ili načina komunikacije. Od samog početka je Happycentro pokušavao da se pozicionira po kvalitetu. Čak i sada vrlo iskreno izjavljujemo da radimo samo ono što želimo da radimo, što nam se sviđa.


Sabadì


Jedno pitanje vezano za izgovor imena studija. Vi ga izgovarate alla italiana, preskačući slovo H (epičentro). Koje je pravo značenje imena Happycentro?

Federico Galvani: Ime je nastalo još u školskim danima. Moj prvi saradnik je bio drug iz klase. U početku je to bila vannastavna aktivnost, koja nam je omogućavala da se bavimo našim ličnim projektima. Sama dimenzija zabave, šale i sl. uvek nas je privlačila, što se vidi i u pojedinim segmentima videa. Oduvek nas je privlačio neformalni stav. Mi se predstavljamo bez odela i kravate; ne kao vid alternative, već radi iskrenosti.

Federico Padovani: Da, mi ne pokušavamo da se menjamo u odnosu na različite kontekste. Pokušavamo da budemo iskreni i dosledni sami sebi, te se tako i predstavljamo. Baš onako kako radi i bilo koji zanatlija. Verujemo da je naš posao jednostavan, da nema potrebu za kićenjem.


Federico Galvani: Za nas je poenta oduvek bila u epicentru (Epicentro – ita), u smislu erpucije kreativnosti i zabave. Verovatno zato nesvesno i tražimo neki element koji će nas predstaviti u okviru projekta. Samo ime često trpi deformacije od strane drugih. Neko ga piše odvojeno (Happy centro), neko sa verzalima (Happy Centro), neko izgovara H... Zapravo se radi o epicentru zemljotresa, ali i radosti! To je jedan autoironični, životni stav.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services