Jelena Jelača

U Velikoj galeriji Kulturnog centra GRAD, u ponedeljak 15. maja otvorena je samostalna izložba slikarke Jelene Jelače, na kojoj je premijerno prikazan novi ciklus slika pod nazivom "Paralelna realnost". Na ovom ciklusu umetnica radi od 2014. godine, tako da publika ima priliku da premijerno vidi o čemu je reč. Razgovarao sam sa Jelačom o pobudama iza ovog ciklusa, o novinama koje donosi i njenim intencijama vezanim za slikarstvo, ali i o njenoj percepciji savremene domaće umetničke produkcije, saradnji sa kolegama i kustosima.

Razgovarao: Aleksandar Stojanović, kustos Velike galerije KC Grada
Fotografije sa izložbe: Nenad Vujanović

 

Prikazuješ nam novi ciklus slika "Paralelna realnost". Kako je do toga došlo, da li se ta tema nametnula nezavisno ili je proizašla iz prethodnog ciklusa "Dnevnik kretanja"?

Nakon dvanaest godina bavljenja ličnom i javnom hronikom, osetila sam zasićenje i potrebu za još intimnijim pristupom. Prateći intuitivne tokove, stigla sam do razgranatog spektra različitih spoznaja. O tome sam ovog puta želela da slikam.

Slikarski rukopis ostaje prepoznatljiv, ali se umnogome menja kompozicija i rekao bih esencija slike. Zbog čega? Šta nam paralelna realnost donosi?

Skoro sve ličnosti su stvarne i vezane za lična iskustva i događaje iz života, što je zapravo i jedina veza sa prethodnim ciklusom. Menjajući kontekst, kostim i emociju portretisanih, dala sam im nove uloge. Oni postoje upravo sada, u jednom paralelnom univerzumu. Put do spoznaje tog univerzuma  bio je uzrokovan mojim ličnim osećajem beznađa u okviru takozvane stvarnosti. Srećom, u teškim vremenima, umetnik ima mogućnost da uroni u sebe i iskopa nešto što nije ni znao da poseduje.
Ja sam samo slikala, ne baveći se previše konstruisanjem koncepta. On se sam stvorio. Time je iznenadio i mene samu. Jedan deo postavke su klasični reprezentativni portreti, figure smeštene u nematerijalni prostor srebrne boje, sa umetnutim simboličkim karakterom. Kroz fantastičan kostim i atribute oni dobijaju jedan nadrealni, mitološki, vanvremenski kvalitet. Portretisani zapravo predstavljaju potencijalno najbolje moguće verzije sebe. Drugi delovi serije dekonstruišu uvrežena uverenja, tabue i pretpostavke. Oni govore o vidljivim i skrivenim ljudskim kvalitetima i slabostima dok upućuju na opšta mesta kao što su rodna i polna ravnopravnost, uloga žrtve, problem izolacije, religije, konflikti, društvene mimikrije, slobode…
U tom polifonom okruženju kreirala sam jedan izmaštani svet koji predstavlja sasvim autonomnu i moguću "Paralelnu realnost."

Ciklus sadrži portrete ali i kompozicije koje su pomalo bizarne, sa svinjama i bebama. Koja simbolika se krije iza portreta, a koja iza ovih drugih slika?

Posao umetnika nije da tumači, već da kreira. Potreba za definisanjem umetničkog dela samo je strah od neznanja i nemaštovitosti. Umetnost treba da bude umetnost življenja u ovom trenutku. Ja sam samo primopredajnik kosmičke energije. Svako neka tumači to što vidi kako mu odgovara i prija.

Za kraj osvrnimo se na savremenu umetničku scenu. Kakvo je tvoje zapažnje o njoj trenutno i koje kolege bi izdvojila kao najzanimljivije stvaraoce?

Savremena umetnička scena je takođe jedan od oblika paralelne realnosti, jedna polu-hermetična zajednica koja postaje produktivnija, pa čak i motivisanija pod pritiscima dešavanja u svetu takozvane stvarnosti. S obzirom da u našem društvu ni kulturna politika ni tržište ne postoje, scena je iznenađujuće bogata. Generacija umetnika mlađih od mene čini se veoma snalažljivom, bilo da rade pojedinačno ili se udružuju oko zajedničkih projekata. Saradnja između umetnika i kustosa, čini mi se, takođe dobro funkcioniše, iako se većina stvari rešava uz veliki talenat za improvizaciju. 

Poenta je da ideja ima, vredno se radi, ali daleko od toga da je sva ta inicijativa na pravi način dočekana od strane društva i države. Lista mojih kolega čiji rad volim i poštujem izgleda ovako (ne obavezno ovim redosledom): Mića Stajčić, Orjen Đurić, Olivera Parlić, Anđela Mujčić, Tadija Janičić, Linnch, Milena Maksimović Kovačević, Jamesdin, Milica Ružičić, Marina Marković, Sanja Stojkov, Maja Rakočević Cvijanov, Gordana Belić, Boris Šribar… sigurno sam nekog zaboravila. Moja omiljena kustoskinja je Ksenija Marinković.



 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"If you are not curious, forget it.” 

Achille Castiglioniviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services