Kjell Ekhorn, Non-Format

U okviru ovogodišnje Beogradske nedelje dizajna, publika i stručna javnost imala je prilike da na kreativnoj konferenciji Sloboda na kvadrat u Narodnoj biblioteci Srbije vidi predstavljanje izuzetnog dizajn studija Non-Format, osnovanog u Londonu 2000 godine. Kjell Ekhorn (Norvežanin) i Jon Forss (Britanac) zajedno rade na brojnim projektima u oblasti dizajna, ilustracije, advertajzinga i tipografije za klijente među kojima su između ostalih i velike kompanije: Adobe, Coca-Cola, EMI, Gap, IBM, New York Times, Nike, Nokia, Rick Owens, Sony Music i mnoge druge. Za svoj rad osvojili su brojne nagrade: D&AD Yellow Pencil, dve Tokyo TDC nagrade, New York ADC Gold... Neobično ime duguju jednom članku u američkom dizajn magazinu Emigre, u kojem je autor govorio o tome da svi uređaji za čuvanje podataka, pa i aktuelni DVD-ovi redovno zastarevaju i da će vremenom biti zamenjeni nečim što bi se moglo nazvati “mitski non-format”. Ova ideja simboličkog oslobađanja od postojećih koncepata materijalnog oseća se u njihovim sjajnim grafičkim rešenjima (posebno u projektima za muzičku industriju – ilustracijama za CD omote) kojima ne samo da predstavljaju svoj jedinstven vizuelni jezik, već utiču na drugačiju percepciju stvarnosti i navode posmatrača na razmišljanje. Prilikom boravka u Beogradu, Kjell Ekhorn je govorio o radu ovog studija i ideji Slobode u kreativnim profesijama.

Intervju: Igor Vidović
Fotografija Kjell Ekhorn: Vladimir Miladinović PIKI
 

Po čemu je Non-Format karakterističan?

U početku smo mnogo radili za muzičku industriju i razvili vizuelni jezik koji je postao prepoznatljiv. Od 2005 bavimo se advertajzingom i radimo za velike brendove, ali nam to nisu glavni klijenti. Radimo kampanje za neke velike kompanije, ali muzička industrija i klijenti iz oblasti kulture su naša „baza“ za istraživanje. 


Tema konferencije na kojoj ste učestvovali u okviru Beogradske nedelje dizajna je Sloboda. Izjavili ste da je iluzija da u kreativnim poslovima postoji sloboda. Možete li to da objasnite?

Nas mnogi dizajneri pitaju o tome, jer bi voleli da se izraze, odnosno da imaju kreativnu slobodu. Lično mislim da je grafički dizajn zanimljiv upravo zbog problema koje rešavate, zbog toga što uspostavljate komunikaciju u ime drugih ljudi, a to se baš ne poklapa sa kreativnom slobodom. Kada kažem kreativna sloboda, mislim na to da imate osećaj da vam drugi dozvoljavaju da radite onako kako želite, ali pri tome nemate slobodu da radite ni na jedan drugi način: ne možete da radite kako biste voleli, već samo ono po čemu ste već postali prepoznatljivi. Zato nam se klijenti i obraćaju, jer znaju naš pristup. Ako bismo rekli: sada ćemo da uradimo nešto sasvim drugačije, onda ne bismo imali nikakvu slobodu, jer bi nam oni rekli: ne, hoćemo da radite kao i obično. Zato mislim da je to iluzija. To nije sloboda, ali čovek tako stvara jedan ograničen prostor u okviru kojeg može da bude slobodan. Ali to nije kao prazan list papira na kojem je sve dozvoljeno. A i da ga dobijete, šta biste sa njim radili? To ne bi bilo baš zanimljivo. 


Rekli ste da je vizuelni jezik koji ste stvorili neka vrsta granice koju ne prelazite. Kako vam klijenti prilaze i kako uspevate da stvarate u okvirima projektnog zadatka, koji uvek postavlja izvesne granice?

Kada su u pitanju veliki klijenti, oni obično dobro poznaju naš rad i kada nam se obrate, daju nam zadatak za koji osećaju da će se uklopiti u ono što inače radimo. Zato nam se i obraćaju. Na neki način nije tako teško, zato što imamo izgrađen profil i klijenti mogu da saznaju šta od nas mogu da očekuju. Ako rade nešto što se kosi sa onim što mi radimo, obično nam se i ne obraćaju, tako da se to samo od sebe uređuje.

Najteže je kada osetite da ste sami došli do kraja nekog puta, kada istražujete i razvijate se, a onda dođete do kraja i osetite da se ponavljate i da biste želeli da idete dalje. Taj prelaz može biti prilično težak, jer ljudi nekad od vas traže da nastavite da radite nešto što vi smatrate da više nije relevantno. Ukoliko ima dovoljno novca i ako je projekat dovoljno veliki, onda se ponekad ponovimo, iako mislimo da to više nije tako zanimljivo. To nam je nekako tužno, jer svaki novi projekat je u stvari velika mogućnost da se stvari pomere unapred i da se istraži neka nova teritorija.


Koliko vremena vam je bilo potrebno da postignete taj nivo integriteta?

Ne znam da li imamo toliko integriteta, ha-ha-ha! Koliko nam je potrebno vremena da ga upropastimo? Jedan intervju! (smeh). Drugi mogu da procenjuju da li imamo integritet ili ne, a mi se trudimo. Iskreni smo prema sebi i ne radimo zato da bismo zaradili. Drago nam je što uspevamo da zaradimo od ovog posla, ali ga radimo pre svega iz ljubavi. Dakle, prvo treba raditi nešto što te uzbuđuje, biti srećan tokom samog procesa rada, a onda pokušati da se na tome i zaradi. Tako stvari funkcionišu.


To je san svakog dizajnera, da radi ono što voli, a da od toga može da zaradi. Šta biste savetovali mladim dizajnerima koji to žele da postignu?

Budite iskreni prema sebi, verujte u svoju intuiciju, ulažite u ono što vi volite, ne gledajte toliko šta rade drugi, ispitajte šta se dešava kada pokušate da izvučete na površinu ono što nosite u sebi. Jer, ponekad je to nešto sasvim drugačije od onoga što biste vi hteli. Mnogi dizajneri na početku karijere kažu: nadam se da ću biti dobar u tome, a onda se ispostavi da su talentovani za nešto drugo. To ne znači da ne možete biti izuzetni u nečemu drugom, ali da biste to nešto dostigli, morate da pustite ono staro, ili nešto što ste videli da drugi rade. Morate da ulažete u sebe i da kanališete ono po čemu se razlikujete od drugih. Jer ako ćete biti samo grafički dizajner, onda to nije ni izbliza tako zanimljivo kao što je zanimljivo da postanete izuzetan grafički dizajner kojeg odlikuje prepoznatljiv kreativni rukopis.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text