Marija Milanković Maša

Marija Milanković Maša je rođena u Beogradu 1981. godine. Diplomirala je 2006. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku za grafički dizajn. Od 2006. godine radi u marketinškoj agenciji McCann kao art direktor. Od 2010. do 2013. godine radila je i kao docent na Fakultetu digitalnih umetnosti Metropolitan kao i na masteru iz dizajna novih medija pri istom univerzitetu. Marija je do danas imala tri samostalne i šest grupnih izložbi crteža, plakata i ilustracija. Sa Mašom razgovaramo povodom njene nove, samostalne izložbe slika „Inglorius“ koja je otvorena 4. juna u novootvorenom prostoru galerije Ozon u Uzun Mirkovoj broj. 10. Na izložbi je predstavljeno 12 slika koje je Maša realizovala tokom 2014/15 godine. Slike su rađene u tehnici akril na platnu. Izložba će biti otvorena do 20. juna 2015. godine.

Razgovarala: Ivana Srdanović
Fotografije: Višnja Jovanović
 



Na izložbi Inglorius, prikazani su „pop fenomeni na platnu“. Objasni nam i rečima kakvo je tvoje viđenje naše realnosti, kolektivnog iskustva savremenosti, i velikog uticaja mas medija na naš svakodnevni život?

Pokušavam da razumem savremeni svet u kome živimo. Očigledno je da ne mogu da biram da li ću da živim u prošlosti ili budućnosti. Ako je budućnost to što mi sleduje, pokušaću da se uklopim... svet je isti, na neki uvrnuti način i bolji... samo je način na koji ga konzumiramo drugačiji. Koliko god da volim prirodu i slobodu, ne bih volela da sam pećinski čovek koji bezuspešno lovi vepra na području zvezdarske šume. Iako pratim osnovna dešavanja opšte masovne medijske scene, ne osećam se kao deo mase. Ili je to možda prvi simptom pripadanja istoj.

Jel te takve pojave, tako intenzivne oko nas i u nama, više zastrašuju ili zabavljaju, ili nešto treće....

Biće da je treće. Ponajviše mi postavljaju bezbroj pitanja za koja ne znam odgovore. 1000 zašto i ni jedno zato. Ne znam zašto je Kim Kardashian popularna, a znam da postoji neki crno-beli razlog. Ne znam zašto danas smem da jedem jaje za doručak, kad juče nisam smela. Ne znam zašto Novak Đoković mora da pobedi na Roland Garosu... a znam da mora. Zašto je Srbija tako mala... i sve manja, dok je Rusija preko pola planete. Zašto su dijamanti tako lepi...



Kakav je tvoj lični doživljaj tih nekih ikoničkih slika koje sami stvaramo o raznim stvarima, ljudima i pojavama koje nas okružuju? Koji su tvoji najintenzivniji doživljaji, i čega?

Internet je jedan od najvećih fenomena novog doba. Sada možete da otputujete bilo gde. Recimo, otputujete preko celog sveta direktno u orman Kim Kardashian i onda glasno protestvujete protiv njenog skaradnog dekoltea koji nikome ne čini zlo. Mislim da je to nezahvalno i uvredljivo za tvorca interneta.

Da li se tvoj pristup, proces i razlozi mnogo razlikuju u kreativnim postupcima dok radiš na projektima u agenciji, i tvojim privatnim projektima.

Princip je sličan, pošto stvaram nešto za nekoga. Razlika je što u privatnim projektima nemam ograničenja i zakonitosti koje moram striktno da poštujem.



Koje te stvari najviše inspirišu kada stvaraš za sebe i svoje bliske ljude.

Pokušavam da vratim optimizam u ovo malo Srba što je ostalo u zemlji. Možda je optimizam prejaka reč... ali u pomirenje sa (ne)realnošću je možda bolja mera.

Publika te zna i po formi crteža, tvojim beleškama iz života, takozvanom projektu „Slike iz života“. Reci nam nešto više o tome?

To su bile instant skice moje svakodnevnice. U njima sam ja čiča gliša koji stalno nešto pokušava a tek jedan mali deo toga uspe da ostvari.

Deluješ jako duhovito i otvoreno, jel razmišljaš dok radiš o tome, da svoje osobine precrtavaš i na papir, platno…jel ti je važno da se čita i tvoj karakter na radovima.

Da:)



Vratićemo se na svakodnevicu i posao koji radiš full time. Reci nam nešto o iskustvu Maše Milanković kao art direktora u advertajzing agenciji.

Imponuje mi što sam ja jedan minijaturni roze zupčanik koji pokreće našu kilavu industriju. To iskustvo je sada toliko dugo da je to postao život. Ja tamo živim svakog radnog dana do 5. Čak je i odeća koju u poslednje vreme nosim prilično ležerna i možda čak kupljena u pidžama radnji. Možda.

Da li ti je teško da se lako switch-uješ sa poslova u agenciji, u taj čisto umetnički, tvoj lični svet, ili je to sve jako povezano…

Povezano je dosta. Od slika, fotografija, insajta, događaja na koje naletim tokom rada na projektima nastaje haos u mojoj glavi koji onda opet pokušavam da interpretiram u nešto novo na platnu.



Da li art radiš u slobodno vreme ili ti je potrebno da se izmakneš, uzmeš godišnji npr, zavučeš se u atelje i radiš?

Posao je tokom svih ovih godina od mene naučio da je rok najneelastičnija stvar u univerzumu. Tako je bilo i sa ovom izložbom. Termin je zakazan, pozivnice odštampane. Slikala sam pre i posle posla. Danju uz spuštene roletne i noću uz upaljenu Ikea lampu. Završavala sam poslednju sliku pola sata pred otvaranje. U samoj najavi, ranije u tekstu piše da je na izložbi postavljeno 12 slika, ali... među nama... ima ih 11.



Koji te agencijski poslovi najviše usrećuju, i da li postoji nešto što apsolutno ne pristaje tvom karakteru, senzibilitetu a mora se…

Volim islustracije, kolaže, "slobodniju ruku" u pristupu kao i tradicionalne TV reklame. Volim da biram muzičke reference za spotove. Što se tiče moranja, osam do deset sati sedenja ispred kompjutera je fizički bolna realnost.



U čemu najviše uživaš od tih malih, važnih svakodnevnih stvari, rituala…Šta je to sledeće što ćeš da nam pokažeš, ako uopšte praviš takve planove unapred.

Volim da se pokrijem ćebetom i ušuškam ispred TVa. Volim da planiram putovanje... sebi i drugima. Volim da lajkujem hranu na instagramu. Volim da idem u bioskop (2D). Volim da idem peške na posao i posmatram propale fasade i žalim za time što Beograd nije lep koliko je i gotivan. Volim da gledam serije i onda čitam na internetu o tome kako ljudi koji gledaju serije nemaju život. Planiram da nastavim da slikam. Osećam da tek treba da izgradim svoj stil i nije mi problem što to radim u ovim godinama u kojima sam. Čak mi je i uzbudljivo.


 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services