Nenad Dodić

Nenad Dodić je rođen 1980. godine. Diplomirao je grafički dizajn, a bavi se ilustracijom i grafičkim dizajnom, koketira sa animacijom i skulpturom. Voli crtane filmove, stripove i akcione figure. U slobodno vreme vozi motor po predelima Srbije. Inspirisan motorima započeo je s razvojem brenda Damn koji je blizak moto kulturi. Živi i radi u Beogradu, a već devet godina je zaposlen u agenciji McCann, trenutno na poziciji art direktora. Učestvovao je u mnogim zapaženim i nagrađivanim reklamnim kampanjama, kao i u kreiranju identiteta poznatih brendova. Uvek je otvoren za zajedničku saradnju sa ostalim umetnicima, a tokom prošle jeseni boravio je u Malmeu kao učesnik pilot programa Designer in Residence u organizaciji Nove Iskre i Švedskog Instututa. Tom prilikom, proveo je mesec dana u kulturnom centru Stpln, gde je eksperimentisao sa novim tehnologijama izrade prototipova i učestvovao u par umetničkih akcija. Sa Nenadom smo razgovarali o njegovom iskustvu Malmea, Švedske i programa Designer in Residence, za koji je ove godine konkurs otvoren do 7. juna, a sve detalje o prijavljivanju možete naći na ovom linku.

Razgovarao: Saša Arsić
Fotografije: Nenad Dodić
 

Fotografija Nenada Dodića: Marko Savić
 


Zašto si odlučio da se prijaviš na program Designer in Residence, posebno imajući u vidu da si zaposlen u advertajzing agenciji i da imaš prilično fiksan posao?

Upravo zato. Agencija je posao, a ovo je bila prilika da se posvetim sebi, da se odvojim od svakodnevice i da se pozabavim eksperimentima na kojima se trudim da radim u slobodno vreme.

Ti sve vreme imaš svoj paralelni autorski rad, pored agencije. Koliko dugo već radiš na tome i kako izlaziš na kraj sa oba aspekta svog profesionalnog rada?

U agenciji sam skoro 9 godina, ali tokom poslednjih 4-5 godina sam počeo da radim i svoje stvari. To se fino uklapa, ali ipak energiju moraš da deliš između posla i ličnih aktivnosti. U ovom slučaju, kada si tamo, imaš dovoljno energije i vremena da se baš posvetiš sebi. I dobra okolnost je što si i finansijski skroz obezbeđen, nemaš briga u tom smislu.

Kakva su ti bila očekivanja pre nego što si otišao u Švedsku, i da li si uopšte očekivao da bi mogao da budeš izabran kada si se prijavljivao?

Imao sam veliku nadu da bih mogao da prođem, a onda sam bio u Novoj Iskri kada je prezentovan program, kada su pričali o radionicama koje su na raspolaganju u Stpln-u - radionice za drvo, 3d printere, sito-štampu. Shvatio sam da bih se ja jako fino uklopio u tu priču, jer dizajn na kome radim u ličnim projektima je baš vezan za praktičan rad. Zato je Stpln bio idealno okruženje za mene. Tada sam pomislio da postoji šansa da prođem, jer se uklapam u njihovu priču.

Kako je sve to izgledalo kada si se našao u Malmeu? Posebno prvi dani u odnosu na ostatak boravka.

Kada sam stigao došao sam bukvalno pravo sa posla, tako da mi je trebalo par dana da se opustim i dođem k sebi. Da malo osetim grad, upoznam se sa ljudima u Stpln-u. Prvih dana nisam imao pojma o tome na čemu ću da radim, ni šta mi treba od materijala.

Kako je vreme prolazilo polako vidiš kakve se sve mogućnosti otvaraju, a ljudi koji rade u njihovom maker lab-u su zaista majstori svog posla, vrlo otvoreni da te upute u to kako da koristiš alate. Jedan od njih ima fakultetsku diplomu kao zanatlija (craftsman), tako da oni zaista mnogo znaju o ručnoj izradi modela.

Kakva je bila podrška lokalnog tima sa kojim si radio i koliko si imao prilike da se upoznaš sa scenom u Malmeu, sa svojim kolegama?

Ekipa koja je u Stpln-u je fenomenalna, stalno su mi bili uvek na raspolaganju i spremni da pomognu. To je istovremeno i hub, tako da dolaze i rade još mnogi ljudi, nisu svi umetnici i dizajneri. Viđao sam i neke stvari koje mi zaista ranije nisu padale na pamet. Vodili su me na par izložbi i promocija, tu sam upoznao i par ljudi koji su na njihovoj sceni dosta relevantni, i to mi je bilo super iskustvo.

Kakav imaš utisak o Malmeu kao gradu? Čini se da se dosta toga tamo dešava, posebno u delu grada gde je lociran Stpln.

Ljudi su mi u Beogradu pričali da je grad dosadan, ali su na to verovatno gledali iz vizure svoje rodbine koja tamo živi. Meni je bilo sve samo ne dosadno. Tamo si 30 dana, sve ti je novo, radiš na svojim projektima, upoznaješ nove ljude... Polovina stanovništva u Malmeu su imigranti, to dosta doprinosi zanimljivom miksu u gradu. Grad je veličine Novog Sada, ali količina dešavanja i dostupnost svega može da se poredi sa Beogradom, ali u kontekstu jednog malog grada. Jako je udobno i prijatno, možeš svuda biciklom, Kopenhagen je blizu.

Da li ti je trajanje rezidenture od mesec dana bilo dovoljno? Ove godine, na primer, boravci će biti u trajanju od dva meseca.

Prvi dani su svakako posvećeni snalaženju. Mislim da je mesec dana u redu, ali ljudima koji budu otišli na dva meseca biće baš savršeno. Treba ti malo vremena da se opustiš, da se uigraš. Zavisi i iz kog konteksta stigneš tamo. Kao što sam rekao, ja sam pravo sa posla uleteo u sasvim drugačiju priču. Ali sve projekte koje sam započeo tamo sam i završio, to uopšte nije bio problem, samo da sam ostao duže verovatno bih uradio još projekata.

Na čemu si konkretno radio?

Tamo mi je sve bilo zanimljivo, tako da sam u sve ušao pomalo. Radio sam 3D print, neke stvari sa drvetom, pravio sam silikonske kalupe pa sam sa njima radio figurice od plastike. Tu sam prošao i molding i serijsku produkciju plastike. Na kraju sam i na laserskim sečivima radio sa drvetom i pravio ambalaže za te figurice koje sam prethodno izlio. Zaista sam prošao dosta toga što mi je prethodno bilo nepoznato.

Jel si u kontaktu sa druge dve učesnice programa – Manjom Lekić i Mirjanom Utvić? Sretali ste se i u Beogradu sa gostima iz Švedske koji su radili i boravili u Novoj Iskri.

Nismo se ranije znali, upoznali smo se preko ovog programa. Ali svi dolazimo iz iste priče i od tada se družimo, posećujemo se. Manja i ja smo čak bili tamo u isto vreme, što je bilo dobro jer sam preko nje upoznao još ljudi sa kojima je ona radila na Univerzitetu u Malmeu, a i ona je sa druge strane dolazila u Stpln. Ekipa iz Stpln-a je nedavno bila u Beogradu na Resonate festivalu, tako da smo se opet družili.


Fotografija Nenada Dodića: Firas Mkarker


Šta bi poručio onima koji će ići na rezidencijalni boravak u Švedsku? Da li je važno isplanirati svoj boravak unapred, ili prvo se upoznati sa tamošnjim okruženjem? Ove godine od kandidata se očekuje i da pošalju predlog projekta na kome bi radili, koji je vezan za rad sa decom i marginalizovanim društvenim grupacijama.

Super je ako imaš neke početne ideje, jer ćeš ih tamo sagledati u novom svetlu. Što se tiče Stpln-a konkretno, na njihovom sajtu možeš da vidiš šta sve imaju od radionica pa možeš i da stekneš utisak šta bi mogao da radiš.

Naši autori verovatno nisu navikli da imaju toliku slobodu kakvu daje open-end format rezidenture. Ne očekuje se obavezno finalni proizvod ili rezultat. Dobijaš sve moguće uslove za rad, ali nema očekivanja. Da li je i tebi to bilo čudno?

Da, ali u skroz pozitivnom smislu. Kada su u pitanju konkursi, svi traže projekte unapred. Ovde toga nema i samim tim nestaje tenzija. Pored toga, da sam morao da predložim projekat ja bih se držao onoga što znam da radim. Ovako sam imao skroz otvoreno polje i mogao sam da eksperimentišem. Probao sam sa plastikom, možda je sve moglo da se raspadne, ali sam pokušao i ispalo je dobro.

Učestvovao si spontano i u nekim njihovim javnim programima.

Da, to je bio Window Project. Uvek pozivaju nekog od autora da iscrta prostore njihovog kulturnog centra, pa su me pozvali da uradim ilustracije za prozore u tom božićnom, novogodišnjem periodu. Meni je to bila još jedna odlična prilika, jer ni to nisam radio ranije. Spremio sam skice i onda sam 4-5 dana crtao. Svima se dopalo, i super je prošlo. Odlična stvar je što oni to sve jako lepo isprate, jedan od ljudi iz tima je snimio vrlo profesionalan video, tako da to sve izgleda kako treba i, u krajnjoj liniji, dobro je za portfolio. Šta god su mi dali kao izazov ja sam prihvatao, jer zaista je svako iskustvo bilo odlično.

 

STPLN Window Project - Nenad Dodic from STPLN on Vimeo.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services