Nikola Andonov

Nikola Andonov je beogradski arhitekta mlađe generacije. Rođen je 1986. godine u Beogradu gde je završio master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poslednjih par godina, deo je arhitektonskog studija MADA, gde zajedno sa kolegama Aleksandrom Ristovićem i Stefanom Stojanovićem radi na najrazličitijim interdisciplinarnim projektima koji se kreću između analognog i digitalnog. Jedan od najznačajnijih projekata na kojem je učestvovao u saradnji sa još devetoro prijatelja i kolega, je projekat JEDAN:STO/100, predstavljanje Republike Srbije na 13. Bijenalu arhitekture u Veneciji. Nakon toga, ali nekako naslanjajući se na prethodni projekat, bar po veličini i značaju, sledi i projekat idejnog rešenja unutrašnjeg uređenja Paviljona Republike Srbije na svetskoj izložbi EXPO 2015 u Milanu. U okviru portfolija studija MADA, nalazi se i nekoliko konkursnih radova manjih po obimu od pomenutih, od kojih izdvajamo Al Shaheed Monument  u Kuvajtu na kojem su osvojili prvu nagradu, zatim Trga Slavija, kao i realizovani projekat Kalemegdanskog igrališta za decu. S dosta uspeha realizuju i projekte enterijera javnih i privatnih prostora.  Njihov rad do sada je nagrađen sa nekoliko priznanja uključujući Nagradu Ranko Radović, Amiri Diwan Prize, BASE2 Prize, a projekti su im objavljivani na stručnim portalima širom sveta.  Pored aktivne arhitektonske prakse, u slobodnono vreme, Nikola se iz hobija bavi i vođenjem kroz arhitekturu Beograda. Dobitnik je nekoliko domaćih i međunarodnih nagrada iz oblasti arhitekture, dizajna i filma. Povod za razgovor sa Nikolom je jedan malo drugačiji poduhvat na kojem radi proteklih godinu i po dana, a u pitanju je postavljanje Fab Lab platforme i otvaranje Fab Lab Beograd (Fabrication Laboratory), prve multidisciplinarne radionice na prostorima bivše Jugoslavije, sa fokusom na digitalnu fabrikaciju. Drugi deo iste priče je i organizovanje srodne FABelgrade konferencije koja će se održati 14. i 15. maja u Beogradu. 

Intervju: Ivana Srdanović
Fotografije Nikole Andonova: Ana Kostić


Pre nego što započnemo priču oko projekta Fab Lab Beograd, volela bih da nam kažeš nešto o svom primarnom poslu, tebi kao arhitekti, projektima na kojima si radio, nedaćama sa kojima si se nosio.

Uvek se oslanjam na iskonske potrebe i na te male slike koje me na to asociraju. Nisu to nužno detalji, već su neke formule koje oslikavaju prirodu ljudi, samim tim i artefakata. Mislim da nam smartfonovi u tome mnogo pomažu, jer na nekom nivou to uspevaju da uhvate, te se tako akumulira i ogromna inspiracija.
Projekti su raznovrsni i u razmeri i u trajanju, ali je nit neminovna. Sada smo već stali na noge, i kao projektanti i kao dizajneri, i kao tim uspevamo da isprobamo stavove kroz nekoliko srodnih projekata.
Nedaće smo mi sami. Volimo to što radimo i kakav god da je i klijent i posao, mi ne možemo da ga pustimo. Pretpostavljam da se i to uči ili ne? Ostale nedaće delimo sa svima koje si ikada intervjuisala (smeh).

Gde se danas prema tvom mišljenju nalazi tvoja struka, naročito posmatrajući ove nove „okolnosti“ kojima smo izloženi, Beogradom na vodi, bezočnim rušenjem Savamale i Kampa za izbeglice, prekrojavanjem najlepše beogradske mikroceline – trgića kod Pevca, i sledstveno tome „nasađivanje“ one bizarne česme nasred tog ubijenog trga? Kako ti to sve posmatraš i doživljavaš?

Česma mi je, konkretno, jako zanimljiva – dešava se da onim oronulim fasadama daje venecijanske atribute, jer su stavljene u poziciju scenografije za samu česmu. Kako mi je Venecija draga, uspeva mi da se u duhu Mana vežem i za česmu.
Što se tiče ostalih (delova) pitanja, nijedna računica mi nije jasna. „Milioni“ praznih lokala, stanovi nikad jeftiniji, treba onaj šut odneti, dovesti tu strujetinu i vodurinu – a ipak se gradi. Nisam protiv samog poduhvata, ali sam protiv nepostojanja plana koji zapravo poslednje treba da uključi arhitekte – važni su nam ekonomisti, planeri, sociolozi i mnogi drugi. Zar nas Novi Beograd nije ničemu naučio?
Očigledno je da bi deo tog plana trebalo da budu i same izbeglice, njihov Kamp i svi ljudi dobre volje koji se mesecima trude. Svi oni su deo sadašnjice, tako da moramo da nađemo neko održivo rešenje.

Sam si na nekoliko mesta istakao da je u tvojoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri možda najznačajniji projekat JEDAN:STO/100. Šta vam je takvo važno predstavljanje donelo? Slavu, nove projekte, materijalnu satisfakciju?

Izostala je očekivana ogromna odgovornost nakon takvog projekta, što nam je dalo vremena da udahnemo vazduh. Uvek mi je drago da shvatim da postoji veliki broj ljudi van struke koji shvataju značaj te smotre, tako da nam je to otvorilo mnoga vrata. 


JEDANSTO 100, Fotografija: Tijana Vitomir


Iskustvo sa EXPO 2015 Paviljonom? I to je takođe veoma značajna stvar u vašem portfoliju, da li i taj veliki projekat tako osećate?

Sigurno je nezaobilazna referenca, ali je samo iskustvo bipolarno. Počelo je kao jedan poziv na saradnju koja je rezultirala lepim radom i pobedom na tenderu u vrlo jakoj konkurenciji. Sve posle toga je polako prešlo u kategoriju još jednog poučnog iskustva.

E sada, prelazimo na povod našeg razgovora – Fab Lab projekat! Pre bilo čega, volela bih da nam objasniš te neke najčešće pominjane pojmove, o kojima ćemo i na ovom mestu govoriti, poput „digitalna fabrikacija“, „makers zajednica“, „makers kultura“, „3D štampa“... i naravno, da nam otkriješ kada i kako si otkrio, zavoleo i ušao u taj novi svet digitalne fabrikacije?

Izrada prototipa me je oduvek privlačila – mogućnost (ne)ograničenog istraživanja i  skretanja sa planiranog puta. Deda me je u ranom detinjstvu naučio da radim sa osnovnim ručnim alatima, tako da od dečačkih dana sanjam da stvaram u okruženju alata, materijala, organizovanog nereda. Jednom prilikom nam je u neki ventilacioni otvor u parku upala fudbalska lopta tako da niko nije mogao da se spusti na dno, da je dohvati. Deda i ja smo posle tri dana u radionici hakovali kišobran, čekrk i heklice i uspeli da izvučemo loptu (smeh). Desetak godina kasnije otkrio sam laser, malo kasnije CNC glodalicu i 3D štampu, osnovna sredstva digitalne fabrikacije oko koje se mejkeri okupljaju. Pre svega, ove relativno priuštive mašine nam omogućuju da prototipe potencijalno komercijalnih proizvoda pravimo i testiramo (maltene) u kućnom okruženju u velikom broju iteracija. Jedna od premisa makers zajednice je i open-source, tako da u mnogim situacijama to štedi vreme i energiju neophodnu za pojedine korake u okviru projekata. Fab Lab Beograd će u duhu fab lab zajednice forsirati oba pristupa, odnosno, intenzivan razvoj DIY (Do-It-Yourself) filozofije, ali i ohrabrivanje DIWO (Do-It-With-Others) - zajedničkog rada i rešavanja problema.

 

Kako je krenula priča oko osnivanja Fab Lab radionice, ko su ti saborci u toj „borbi“, ko su ti partneri i dokle se s tim stiglo?

Priča je polako krenula još u studentskim danima iz kolektivne frustracije zbog nepostojanja slične stvari na fakultetu ili u njegovoj blizini. U okviru jednog od obilazaka „stola“ na Bijenalu, tadašnja devojka Marianne (današnja supruga) me je povela u obilazak Fab Lab-a u Mestreu kod njenih drugara sa studija na IAAC-u u Barseloni. Takav način funkcionisanja nas je oboje ohrabrio da se upustimo u sličan poduhvat u Beogradu. Drugo parče ohrabrenja je dosta veliki network koji Marianne donosi sa sobom iz Barselone, Pitsburga i rodne Južne Amerike, tako da polako sve to prerasta i u neku vrstu misionarstva.

Kome će Fab Lab biti namenjen, i kako će funkcionisati?

Trend Fab Labova po svetu, a naročito po zemljama u razvoju, ide u korak sa trendom samostalnog preduzetništva. Fab Lab jednostavno služi kao uporište, odnosno, mesto presecanja svih potreba i interesovanja aktera takve scene. Fab Lab će okupljati studente, profesionalce i entuzijaste iz arhitekture i dizajna, građevine, mašinstva, IT tehnologija. Ideja je da se pored samostalnog rada na projektima, u okviru Fab Laba ohrabri formiranje startapa multidisciplinarnog pristupa. U odnosu na to, iniciraćemo raznovrsne obuke, radionice, konkurse i predavanja, čime ćemo se potruditi da na savremen način kompletiramo razvoj pojedinaca i timova.

Pored radionice Fab Lab Beograd, ti si i koorganizator srodne FABelgrade konferencije posvećene promociji digitalne fabrikacije i Fab Lab koncepta, koju startuješ sa još nekoliko entuzijasta - dr Ivana Gađanski (predsednik Fab Inicijative i inicijator konferencije), Nevena Popović (producent i koosnivač Fab Inicijative), Danko Radulović (enterijerista/industrijski dizajner, kreativni direktor konferencije), Borko Jovanović (Polyhedra Fab Lab, koordinator radionica konferencije). Pretpostavljam da se ideja o organizovanju ovog jedinstvenog događaja negde temeljila na samoj ideji otvaranja radionice. Kako se to sve povezalo i uvezalo, i šta nam pripremate u maju mesecu?

Raznim preplitanjima zajedničkih i posrednih kontakata, okupili smo se sa zajedničkim ciljevima – da dovedemo makers elitu u Beograd, ali isto tako da pokažemo kako je moguće postići mnogo i u našoj sredini. Naišli smo na veliko razumevanje Američke ambasade koja nas je kao patron momentalno ohrabrila i ulila nam sigurnost. Kasnije su krenuli da se ređaju domaći i strani naučnici i pioniri u svojim oblastima povezanim sa digitalnom fabriikacijom, puni razumevanja za ovdašnji kontekst i realne uslove. Pored prvoklasne postave predavača, ponosni smo i na tim partnera koje smo okupili, te čvrsto verujem da će u godinama pred nama organizacija ovako značajnog i velikog događaja u nekom smislu biti sve lakša.



Saša Jokić svojim predavanjem otvara konferenciju

 

Okosnica konferencije su brojna predavanja, veoma intenzivna i raznolika, tako da će biti „za svakog po nešto“. Uspeli smo da dovedemo najaktuelnije naučnike i izumitelje iz sveta, kao i samu elitu iz zemlje i regiona, a posebno nas raduje to što će nekoliko njih objaviti i neke projekte na kojima trenutno radi.


ROBOCHOP - Reed Kram govori prvog dana konferencije 
 

Na FABelgrade 2016 će zapravo, po prvi put u Srbiji biti predstavljena potpuno opremljena laboratorija za digitalnu fabrikaciju – Fab Lab. U okviru FABelgrade konferencije, organizovaćete i radionice. Program radionica podeljen je u nekoliko segmenata: 1. Kids (Kidesign); 2. Education (Waag) i 3. Recycle (The New Raw). Ajde nam sada kao neki svojevrsni teaser reci čime će se sve Fab Lab baviti, šta polaznici ovih radionica mogu da očekuju i ko uopšte može da se prijavi?

Radionice su paralelni program koji će se odvijati u susednoj prostoriji u odnosu na predavanja. Pre svega, sam prostor radionice biće dvodnevna simulacija jednog tipičnog Fab laba. Uz pomoć nekoliko partnera uspeli smo da obezbedimo sve mašine, alate i materijale neophodne za njegovo funkcionisanje. Pored izdvojenih radionica Kidesign, WAAG i The New Raw, sve vreme će u prostoru stvarati, seći, lupati i 3D štampati interno okupljeni tim arhitekata, dizajnera, mašinaca, robotičara, mehatroničara, elektroničara itd. koji će samostalno ili u grupi raditi na instant-projektima, koncipiranim i izrađenim u datim uslovima. Kidesign i WAAG radionice su ciljane upravo na malo uže grupe kako bismo deci od 8 do 12 godina, odnosno, nastavnicima preneli osnovno znanje i strast za digitalnom fabrikacijom.


WAAG - U okviru konferencije, pored predavanja, održaće i značajnu radionicu za nastavnike


New Raw su svojevrsne zvezde tog dela programa, pošto je jedini event koji je „istrčao“ iz kostura, pa će tako trajati 5 dana – 3 dana u Startit Centru i 2 dana u Domu Omladine. Ova radionica bavi se uvek aktuelnom temom reciklaže, i to u okviru najpopularnijeg dela digitalne fabrikacije – 3D štampe. Dakle, oni su pronašli način da bačenu ambalažu pretvorimo u filament, a kasnije i u 3D štampane objekte.

Mogu da se prijave svi, ali pošto je veliko interesovanje, selekcija će biti vršena na osnovu standardnih kriterijuma. Poželjno je da polaznici imaju osnovno znanje o 3D štampi i 3D modelovanju, ali i drugi kriterijumi mogu da budu presudni.

Takođe, u programu konferencije piše da će biti organizovano nekoliko vođenih tura kroz Fab Lab, gde će posetioci imati mogućnost da se bolje upoznaju sa mašinama i svom tehnologijom u beogradskom Fab-Labu. Jel si ti kao neko ko stoji iza celog projekta naučio da rukuješ svim tim stvarima? Da li će to biti onaj zahtevniji deo za učenje za same korisnike Fab Lab-a, ili misliš da će tu dolaziti samo oni ljudi koji su već imali iskustva u tome?

Ture će voditi Danko Radulović, francuski đak, koji je i sam duže vreme radio i stvarao u pariskom Fab labu i koji je među nama ubedljivo najspreminiji all-around igrač. Upravo to će i biti jedna od tema tura, da nijedna od tih mašina nije bauk ni u kom smislu, da danas postoje brojni načini i izvori da se one samostalno sastave, a da su im primene brojne. Ja se lično nadam da će atraktivnost samih mašina i stvari koje iz njih izlaze privući i laike, jer je, na kraju krajeva, to ultimativna misija cele konferencije, te i nas samih.


Rep Rap Pro - Izumitelj Adrian Bowyer govori drugog dana konferencije


Šta će se nalaziti od alata i mašina u Fab Lab-u! Pretpostavljam da ste za sve te stvari morali da izmenadžerišete i nabavite ozbiljne partnere, što dodaje još jednu dimenziju obaveza i odgovornosti. Kako si se u tom delu snašao?

Sveeee (smeh). Upravo iz tih okolnosti je i proistekla opravdanost upuštanja u poduhvat. Naime, kao što prosečan automobil većinu vremena provodi na parkingu, tako i naš laser ipak više odmara nego što Marianne pravi svoje kolekcije u okviru Pamela Coromoto i što nama seče makete. Bilo je pitanje spojiti korisno i korisno sa malo lepog, tako da nas je upravo taj laser malo jače gurnuo u inicijalno razmišljanje o pokretanju Fab Lab-a. Vremenom smo upoznali Borka Jovanovića iz Polyhedra Fab Lab-a koji nam je postao prijatelj, mentor i partner-in-crime sa svojim desktop 3D štampačima. Za CNC se još uvek snalazimo i razmišljamo, ali najverovatnije ćemo da konstruišemo našu verziju. Prvoklasne električne ručne alate nam je obezbedio partner BOSCH, koji je ujedno i partner konferencije. Pored toga, planiramo i brojne analogne alate i tehnike pravljenja, kao što su šivenje, livenje, klesanje itd. Upravo na tom preseku tehnika ćemo bazirati naš rad.
Ostali partneri se uglavnom tiču rekonstrukcije prostora u kome će Fab Lab Beograd biti, tako da to još uvek držimo kao neizvesno i tajno. Pored toga, naše napore i entuzijazam prepoznali su Erste Banka i Ambasada Švedske u Beogradu.

Aktivnosti u Fab Lab-u se neće svesti samo na rukovanje nekakvim mašinama, računarima, alatima, već vam je ideja da Fab Lab Belgrade radi i na promociji i širenju mejkerske kulture kroz organizovanje predavanja i radionica, partnerstvima sa školama, fakultetima i institucijama. Pored toga, zamišljeno je da funkcionišete delom i kao inkubator kako bi kreativni pojedinci došli od ideje do realizovanog proizvoda koristeći kontakte i resurse. Šta će korisnici ovog centra morati da daju zauzvrat? Kako ste zamislili taj deo odnosa, i na koji način planirate da se održite?

Ideal je da društvo i sistem prepoznaju značaj naše zajednice i podrže nas u svakom smislu. Do tog trenutka i nivoa razvoja na održivosti ćemo raditi kako kroz sam rad sa korisnicima, tako i kroz sve teorijske aktivnosti. Obuke, predavanja i radionice su širom sveta ključ održivosti fab labova, a u našem okruženju je očigledan potencijal za taj segment rada. Izvesno je i da ćemo se vremenom prilagođavati prema potrebama i mogućnostima korisnika, pa ćemo tako izlaziti u susret stimulisanjem pojedinačnih projekata i ideja.

Da li si u poslednje vreme baveći se FAB-om, malo zapostavio arhitekturu i projektovanje, ili i to stižeš? Na čemu se trenutno radi u studiju MADA?

Moji partneri i dugogodišnji prijatelji imaju puno razumevanja za paralelne aktivnosti koje imam i oko samog Fab Lab-a, ali i oko konferencije. Trenutno radimo na revitalizaciji čitavog sela sačinjenog od po nekoliko vekova starih kamenih kuća. U Beogradu imamo projekte enterijera i malih eksterijera, a od skoro radimo i na malo većem projektu, sa čijim se dimenzijama u svakom smislu tek upoznajemo.


MADA Stone Houses


Siguran sam da se ne radi o zapostavljanju arhitekture, već o izvesnoj promeni perspektive. Ponekad je izazovno kretati se u nekoliko razmera između delova milimetara laserskog sečenja, santimetara nekog enterijera i metara master plana.

FABelgrade FB Event

Fab Lab Belgrade Facebook 

Pamela Coromoto Instagram



 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services