Olle Dierks

Olle Dierks je švedski ekspert za podsticanje inovacija, koji trenutno radi u Švedskoj asocijaciji inkubatora i naučnih parkova, gde je zadužen za razvoj međunarodnih projekata. Olle je vodio mnoge projekte i programe koji se bave izazovima koje donose inovacioni procesi, a među njima je i onaj koji je započet 2014. godine – Smart Living Challenge, i koji se već dve godine za redom sporovodi i u Srbiji kroz saradnju sa dizajn inkubatorom Nova Iskra. Olle je prethodno vodio dizajn studio, razvijao komunikacione strategije za jedan istraživački institut, organizovao i vodio TEDx konferencije i radio na razvoju sistemskih rešenja za razvoj inovacija u Švedskoj. Olleov rad fokusiran je na saradnje u cilju pozitivne promene, a do sada je imao prilike da radi na takvim projektima koji su se bavili poljima prostora, energije i održivosti u polju ishrane i proizvodnje hrane. Kao predstavnik Munktell Science Park-a, Olle je učestvovao u razvoju programa SMART LIVING CHALLENGE, platforme za promociju pametnijeg življenja i koncepata održivog razvoja u urbanim sredinama. Inicijatori programa – Švedski institut i Asocijacija švedskih inkubatora i naučnih parkova – su za ovu godinu pripremili nastavak saradnje, ovoga puta fokusirajući se na tri zemlje u kojima je SLC dao najzanimljivije rezultate – Brazil, Zambiju i Srbiju. U sve tri zemlje formiran je tim od 7 članova različitih profila, koji će tokom perioda od tri meseca raditi na zajedničkom projektu koji odgovara na jednu od tri teme programa – EAT, MOVE i LIVE. Srpskom timu će na raspolaganju biti radni prostor u okviru Dizajn inkubatora Nova Iskra, stalno mentorstvo prestižne švedske organizacije Hyperisland i podrška tima Nove Iskre. Na početku programa, 11. septembra u 17.30 h u Novoj iskri će se predstaviti članovi srpskog tima, kao i projekat u celini i mentorska organizacija Hyperisland, čiji će predstavnik Alex Neuman biti u Beogradu. Sa Olleom smo razgovarali o programu SLC i drugim temama vezanim za današnje izazove održivog razvoja.

Razgovarao: Saša Arsić
Fotografije: Smart Living Challenge i Terese Brandwold
 

Kakva ideja stoji iza programa Smart Living Challenge?

Otprilike godinu dana pre nego što je program prvi put lansiran, pozvali smo određene ljude da učestvuju u seriji sastanaka koji su bili posvećeni izazovima zelenih inovacija. Tokom ovih susreta, predstavnici vladinih tela, velikih kompanija, inovacionih organizacija i stručnjaka iz polja održivog razvoja isticali su najbitnije aspekte koji mogu biti pokretači pozitivnih promena. Mnogi interesi - istovremeno uključujući potencijal da budemo održiviji i nove poslovne prilike - preplitali su se u domenu razvoja održivijih gradova.  Posebno je istkanuta dobra prilika koju pružaju održivi životni stilovi, kao polje u kome bi moglo da se puno nauči od drugih zemalja. U okviru našeg tima, zajedno sa Švedskim institutom, priklonili smo se ovakvom pristupu i pokušali da ga razvijemo u format koji bi bio globalno primenjiv. Od samog početka smo pozivali što veći broj pojedinaca i organizacija da budu deo razvoja Smart Living Challenge programa. Danas je više od 80 organizacija dalo svoj doprinos, a sam program je osmišljen tako da ostavlja prostor za susret različitih perspektiva.

Šta bi bilo specifično “švedsko iskustvo” održivog razvoja, i da li smatrate da Švedska radi puno, ili barem dovoljno u ovom domenu? Da li se neka specifična švedska iskustva provlače i u samom programu?

Zahvaljujući jakoj kulturi saradnje i dosta dobrom inženjerskom znanju, Švedska ima brojne zanimljive projekte iz domena održivog razvoja, koji imaju sistemski pristup. Možda je upravo to ono što je tipično švedsko. Preko 99% inovacija zapravo se dešava izvan Švedske, tako da pretpostavljam da su bolje tehnologije na raspolaganju u drugim zemljama. Nadam se da ćemo postati još bolji u ovom pogledu. Smart Living Challenge je veoma posvećen procesnoj metodologiji i interdisciplinarnoj timskoj kulturi. Zadovoljstvo nam je da ovo znanje delimo i da istovremeno uključujemo bistre ljude sa snažnim idejama, a oni dolaze iz celog sveta.

Radili ste u Munktell Science Park-u, a danas ste u Asocijaciji švedskih inkubatora i naučnih parkova. U Švedskoj postoji veliki broj naučnih parkova i poslovnih inkubatora posvećenih inovacijama. Da li bi mogli da nam ukratko dočarate kako funkcioniše ovaj ekosistem, i koliko je on centralizovan u odnosu na “bottom-up” inicijative?

Upravo tako, danas imam tu sreću da radim sa organizacijom koja predstavlja mnoge od ovakvih inicijativa u našoj zemlji. U mreži SISP-a postoji preko 30 naučnih parkova i 40 inkubatora, koji zajednički upošljavaju 70.000 ljudi u 5.000 kompanija. Jako često se dešava da inicijative za osnivanje ovakvih institucija dolaze sa lokalnog nivoa, od strane opština koje se udružuju sa univerzitetskim ustanovama u svojim gradovima.

Kakvu ulogu ima u ovim procesima ima kreativnost?

Bez kreativnosti ne bi bilo kompanija u našem inovacijskom okruženju. U osnovi većine kompanija koje imaju dobre šanse za uspeh je kreativna ideja koja dolazi od kreativne osobe, ili tima sačinjenog od talentovanih pojedinaca. Ako imamo to u vidu, možemo reći da se kvalitetne inovacije dešavaju ne samo onda kada ste dovoljno kreativni, već i kada ovladate aspektima marketinga, finansija, organizacije i tehnološkog razvoja. Jako retko samo jedna osoba može da savlada sve ove aspekte, tako da je saradnja presudna za ovaj proces. Ako pogledamo pitanje iz drugog ugla, kreativni proces samo po sebi je ono što pokreće inovacije. A taj “proces” se verovatno više odnosi na prisustvo radoznalosti i razigranosti, kao i spremnost da se istovremeno prihvate haos, neuspeh, nesigurnost i susreti sa ozbiljnim izazovima.



Šta ste vi i vaš tim naučili o globalnom stanju održivosti iz brojnih rezultata i projekata koji su sakupljeni tokom programa?

Pre svega, ono što znamo je da postoji još toliko toga što moramo da naučimo jedni od drugih kako bi dostigli održivije životne stilove u gradovima. Naše osnovne ljudske potrebe – a pored staništa to su potrebe za hranom i pokretom – su uglavnom slične u bilo kom kutku planete. Ali dizajniramo svoja društva na različite načine kako bi zadovoljili ove potrebe, a samo ponekad je to sa umanjenim uticajem na okruženje. Na primer, u nekim kulturama prehrana insektima je sasvim prihvatljiva i normalna. Ovakva održiva, visoko-proteinska ishrana može se primeniti i u još nekim zemljama, uz blago prilagođavanje. Dva pobedinčka rešenja iz prethodnog programskog ciklusa SLC bavila su se upravo ovim pitanjima. Sa druge strane, zahvaljujući tome što smo organizovali radionice na svih pet kontinenata, sakupili smo dosta informacija o tome gde se stvari zaista dešavaju i gde je najjači potencijal za promene. Kao primer, početi prehranu insektima može biti teoretski dobro za prirodno okruženje, ali da bi se to i zaista desilo na novim mestima mora postojati spremnost u smislu duha lokalne kulture.

Program Smart Living Challenge je 2014. godine sproveo veliki broj radionica sa učesnicima iz celog sveta. Koliko ste zadovoljni rezultirajućim konceptima i programom u celini? Šta su bile nagrade za autore odabranih ideja?

Jako smo zadovoljni. Većina ideja su primenjive. Važno je razmišljati široko i kreativno, ali smo posebno bili zainteresovani za ideje koje mogu biti realizovane. U kombinaciji sa mrežom jakih organizacija, pametnih ljudi i “agenata promene”, rekao bih da sada imamo dobru bazu da ove ideje približimo praksi. Posebnu vrednost donose naših 15 pobednika, iz 12 zemalja sa svih 5 kontinenata. Svi su imali priliku da provedu nedelju dana u Švedskoj, tokom Nobelove nedelje u Stokholmu. Cilj je bio da im pružimo dodatnu motivaciju i bilo šta drugo što im je potrebno da svoju ideju iznesu na sledeći nivo, na primer finansijsku podršku, izvesne veštine ili kontakte. Mislim da je jako važno bila i sama činjenica da su se svi upoznali, s obzirom da dolaze iz sasvim različitih konteksta.

Ove godine fokusirate se na tri zemlje na tri različita kontinenta, kako bi dalje razvijali program. Jedna od njih je i Srbija. Zašto je naša zemlja izabrana, i da li bi moglo da ukratko opišete koja je ideja iza procesa koji vas ovde očekuje?

Već sam pomenuo da putem programa dosta saznajemo o tome koje su lokacije posebno zanimljive i gde postoji dobar potencijal za promene. U Brazilu, Zambiji i Srbiji videli smo kombinaciju razvojne ekonomije, interesovanja za pitanja održivog razvoja, kreativan pristup i, što je jako važno, lokalne partnere koji su bili posvećeni projektu. Nadamo se da inicijative koje traju duže i dešavaju se na mestima koja imaju potencijal mogu inspirisati pokretanje sličnih timova širom sveta tokom 2016. godine. Lično, na Beograd gledam sa velikim interesovanjem, pomalo kao na Berlin pre nekoliko godina, i jako se radujemo dubljem nastavku ove saradnje.

Kakve učesnike očekujete ove tri zemlje, koji su njihovi idealni profili?

Nadamo se da ćemo videtio dizajnere, istraživače, inženjere, preduzetnike, studente i druge profesionalce koji će biti deo veoma raznolikih timova. Svi će na neki način biti oni koji pokreću promene, i imaće odlučnost da ne samo dođu do dobrih ideja, već i da ih sprovedu u delo.

Rezultati programa biće prikazani na jednoj od najvećih konferencija posvećenih održivom razovoju u Parizu, koju organizuju Ujedinjenje nacije.

Tako je, na COP 21 konferenciji. Ciljevi ove konferencije su fantastični. Istovremeno, možda će biti teško “običnim ljudima” da se identifikuju sa tim veoma ambicioznim ciljevima. Mi ćemo okupiti zagovarače i praktičare održivog razvoja iz mnogih zemalja na jednom događaju, kako bi podelili svoja iskustva i rezultate iz SLC programa. Nadamo se da ćemo na taj način inspirisati učesnike da ove rezultate i zaključke dalje šire i u svojim zemljama.

Ljudi su često skeptični prema pitanju održivosti, ili čak gledaju na to kao svojevrsni trend, izvor finansiranja koji je u skladu sa globalnim finansijskim politikama ili, na kraju krajeva, kao svojevrsnu ideologiju. Šta mislite o tome, i da li postoje izvesne “zamke” kada se bavimo ovim pitanjima?

Verujem da smo prevazišli fazu hajpa. Nema dileme oko toga da moramo uraditi sve da budemo održiviji. Moramo da učinimo prave stvari na visokom nivou, ali i dosta nepopularnih stvari na nižem nivou, kako bi mogli da učimo. Uvek postoje incijative koje mogu biti dovedene u pitanje zbog svojih namera, ali sve dok većina njih ima pozitivan pristup – ne brinem o potencijalnim zamkama.

Kakvi su po vašem mišljenju izazovi koji očekuju jednu državu kakva je Srbija – relativno mala, i dalje u procesu razvoja – kada je u pitanju primena ovakvih rešenja na sistemskom nivou?

Razvijena ekonomija i jaka infrastruktura mogu stajti na putu promene, jer su u tom slučaju već urađena velika ulaganja. Potencijal je u tome da se izbegnu uobičajene greške koje smo već imali prilike da vidimo u brojnim razvijenim zemljama, i učiniti to na pametniji način. Istovremenmo, može biti teško da se obezbede svi neophodni resursi. Zato moramo raditi zajedno, u globalnom smislu. Što se tiče Srbije, ali i uopšte, mogao bih da kažem da je kreiranje malih primera, ali onih koji se mogu razviti u sistemska rešenja, put ka pravim rezultatima. Da bi se to zaista i desilo, najvažnije je naći lidere promena koji su ne samo spremni da dovode u pitanje postojeće strukture, već takođe da otvore put ka budućnosti. Zato mi je zadovoljstvo da istaknem da smo u Srbiji upravo na tom putu sa programom Smart Living Challenge.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services