Sam Baron

Sam Baron je kreativni direktor u Fabrici, vodećem edukativnom centru za istraživanje komunikacija koji je 1994. godine osnovala Benetton grupa. Po obrazovanju je industrijski dizajner, a studirao je na akademijama u Sent Etjenu i Parizu. Kao nezavisni dizajner i konsultant sarađivao je sa kompanijama kao što su Benetton, Luis Vuitton, L’Oreal, Vista Alegre i druge. Posebno radi na projektma dizajna izložbi i enterijerima, sa prepoznatljivim pristupom koji kombinuje umetnički i dizajnerski pristup. Filip Stark ga je 2010. godine svrstao među “deset dizajnera koji će obeležiti narednu deceniju”. Od 2006. godine vodi dizajn studio u okviru Fabrice, edukativnom centru koji je tokom proteklih 20 godina ugostio brojne mlade, talentovane kreativce koji su sarađivali i učili sa svetski priznatim autorima i dizajnerima. Pored edukacije, Fabrica radi na konceptualnim projektima u domenu dizajna i komunikacija, i sarađuje sa globalnim kompanijama, na projektima koji su imali zapažena predstavljanja na svetskim sajmovima i u muzejima posvećenim dizajnu. Neka od najeminentnijih imena u savremenom dizajnu vezana su za ovo ime. Ova jedinstvena obrazovna institucija u svetu, locirana je u prelepom kompleksu u blizini Venecije koji je projektovao čuveni japanski arhitekta Tadao Ando. Sam Baron će u okviru programa konferencije “How Work Works” (koju organizuje Nova Iskra u okviru projekta European Creative Hubs Network), održati predavanje naslovljeno "From Inside to Outside and Back" gde će predstaviti metodologije rada i najznačajnije projekte koji su realizovani u okviru Fabrica centra tokom poslednjih godina. Predavanje Sam Barona biće održano u četvrtak, 22. septembra od 19 časova u Bitef teatru.

Razgovarao: Saša Arsić
Fotografije: ©Fabrica, ©Sam Baron, ©Daniel Alka
 

U kojoj tački je bila tvoja dizajnerska karijera u tenutku kada si počeo da radiš u okviru Fabrica centra, i kako je došlo do te saradnje?

Počeo sam da radim prilično brzo, jer sam stažirao u pojedinim dizajn firmama još tokom studija. Zatim sam odmah nastavio da radim samostalno. Godine 2001 sam izabran na konkursu Villa Médicis, koji sufinansira francuska vlada. Imao sam priliku da posredstvom tog programa radim u inostranstvu, i izabrao sam portugalsku kompaniju Vista Allegre, koja se bavi porcelanom. Taj projekat je bio jako važan za mene, označio je početak moje karijere. Nastavio sam da radim sa manjim i većim kompanijama i postao “dizajn putnik”, dok mnogi francuski dizajneri biraju da rade u lokalu. Radio sam na projektima koji su bili vezani za zanatsku proizvodnju, ali i sa većim industrijskim brendovima.


So-sage, 2016, A Collection of suspensions for Petit Friture
 

Dok sam bio u Lisabonu, gde Fabrica ima jedan prostor, video sam oglas u kome su tražili kreativce mlađe od 25. Poslao sam portfolio i tek godinu dana kasnije našao sam se na probnom dvonedeljnom boravku ovde. To je procedura za sve polaznike. I dalje sam radio u Francuskoj, radio sam izloge za Louis Vuitton, tako da sam u tom periodu radio na dva koloseka: između Treviza i svog pariskog života. To nije bilo tipično za Fabricu, jer si obično 100% posvećen radu ovde. Ipak, uradili smo jedan odličan projekat, i prošlo je još tri godine pre nego što su me pozvali da se vratim i preuzmem departman za dizajn. Od tada radim kao konsultant i ponekad sarađujem sa brendovima koje volim. Bavim se strategijama kroz proces dizajna – kako kompanije putem dizajna mogu pronaći svoju budućnost. Fabrica oduzima veliki deo mog vremena, ovo mesto je zaista zahtevno. Imamo ljude iz celog sveta, i to je velika odgovornost, kako raditi na njihovom razvoju.

Kako je tvoje iskustvo bazirano na produkt dizajnu, da li ga i danas koristiš kao polazište u svom konsultantskom radu, da li krećeš od proizvoda?

Ne uvek. To jeste moje obrazovanje i radi se o pragmatičnom načinu razmišljanja. Kada radiš na stolici, to mora biti mesto na kome sediš i sa koga nećeš pasti. Mogao bih reći da sam to zadržao. Ali proces sada uglavnom čine razgovori sa ljudima, kako bih razumeo gde žele da idu, a zatim dolazimo do dizajna koji je plastičniji. Nije ni toliko važno šta je to što ćeš ponuditi kao rešenje; ako je projekat dobar i odgovara na očekivanja klijenta, a pored toga ima i jedinstvenost koja ga čini prepoznatljivim – to je idealan scenario.

Ti si fokusiran na domen dizajna, ali šta je sve to čime se Fabrica bavi, i na koji način je to oslikano u strukturi centra? Verujemo da se tokom 20 godina to svakako menjalo u skladu sa velikim promenama koje su se desile u istom periodu.

Osnovani smo pre 20 godina kao rezidencijalni program koji je finansirala Benetton grupa. Bilo je moguće raditi bilo šta, i u tom periodu to je bilo jako važno. Čini mi se da sada svakog dana redefinišemo svoju misiju i razmišljamo kako da se prilagodimo vremenu u kome smo. Šta si radio pre pet, deset ili petnaest godina više nije relevantno, jer se komunikacije i dizajn nezaustavljivo menjaju. To što stalno radimo sa veoma različitim ljudima je jako važno za nas, dobijamo mnogo energije od njih, i u kombinaciji sa našim iskustvom uspevamo da Fabricu učinimo mestom gde postavljamo izazove kako sebi, tako i onima koji nas posmatraju.

Kako se proširilo vaše polje delovanja na saradnju sa kompanijama?

Nešto što je bila intimnija priča okrenuta jednoj niši, prerasta u novu strukturu koja ima i svoju servisnu dimenziju, saradnju sa kompanijama. Za njih, rad sa klasičnim agencijama nema više toliko smisla, a mi imamo jedinstveni potpis. Ljudi dolaze ovde na jednogodišnji rezidencijalni program i svi troškovi su im u suštini pokriveni, ovde žive i rade i kreativnost je sve o čemu treba da razmišljaju. Onda vidimo kako fotograf iz Južne Afrike može da sarađuje s japanskim grafičkim dizajnerom ili nemačkim industrijskim dizajnerom. Ova mešavina disciplina, kultura i obrazovanja čini nas prepoznatljivim, naš kreativni potencijal je takav.


Objet Coloré, 2012, Fabrica for for United Colors of Benetton
 

Mislim da je to budućnost kreativnih habova i ovakvih centara; ne da postanu agencije, ali da budu u stanju da korespondiraju sa profesionalnim tržištima. Ljudi koji su posvećeni biznisu imaju veliku potrebu za kreativnošću i za otvaranjem horizonata. Ali to ne mora obavezno biti čisto komercijalni rad. Naš projekat za muzej Tate, na primer, bavi se muzejima, koristi AI tehnologije, a finansirao ga je Microsoft.

Samo mesto na kome smo zaista je fantastično. To je bila prva građevina Tadao Anda u Evropi. U Italiji smo, nadomak Venecije gde je Bijenale. Imamo jako dobar potencijal da uradimo nešto visoko profesionalno. Istraživački projekti su odlična stvar, ali imaju smisla kada ih možeš primeniti na stvarne situacije.

Pomenuo si zdanje u kome radite i živite. Kako to izgleda na svakodnevnom nivou?

Mogu reći da je udobno (smeh). Svakog jutra kada hodaš ovuda iznova te impresionira ambijent. Postoji taj kontrast stare venecijanske vile i velike betonske zgrade. Jako su dobro uvezane, i čak i kada pada kiša ili sneg, izgleda fenomenalno. Izmešteni smo, tako da imaš sate i sate samo da razmišljaš o projektima. Prilično je jedinstveno.

Fabrica Architecture from Fabrica on Vimeo.

Kako ciklus selekcije učesnika funkconiše?

Dobijamo oko 1.200 aplikacija godišnje, a primamo 30 do 50 ljudi. Selekcija je dosta oštra. Prvo dobijamo online prijave, a zatim na bazi portfolija biramo ljude sa kojima obavljamo intervjue. Posle odlučujemo da li ćemo ih pozvati na dvonedeljni probni rad, u kom slučaju sami snose troškove puta, ali sve drugo je obezbeđeno sa naše strane. U tom periodu dobijaju nekoliko brifova kako bi upoznali njihove veštine i kako rade u timu. Upoznajemo se preko rada na projektu da bi videli da li se radi o dobroj konekciji, jer ovo iskustvo zaista mnogima menja živote. Posvećuješ 12 meseci životu sa drugim ljudima koji dolaze iz različitih kultura. Po dvoje, troje ljudi deli smeštaj, tako da se zaista dosta toga desi na ljudskom nivou. Cilj je, naravno, i da to budu ljudi koji će “profitirati” od ovog boravka, ljudi koji će sutra kreirati inovacije.

Nemamo utvrđen ciklus, cele godine ljudi dolaze i odlaze, što je još jedna velika lekcija. Rastužiš se što ti odlazi prijatelj, ali možda stiže još jedna osoba koja će biti bitna u tvom životu. Na nivou kreativnosti, uvek imaš sveže ideje, nove ljude, novi recept za kolač koji će neko napraviti na kraju dana. Radi se, razmišlja i razvija stalno, bez prestanka.

Na koji način se uključuju mentori i predavači?

Naš osnovni princip je da ne držimo predavanja. Učimo kroz rad. Imamo nekoga ko je zadužen za segment, a imamo ih uglavnom tri: dizajn, editorijal i društveno-angažovane kampanje. To su tri makro-zone Fabrice. Imamo tutore koji možda nisu bili u Fabrici, ali su priznati u određenom polju, i koji zatim vode projekat i tim. Znači nam da prenosimo svoje iskustvo i za nas je najbolje priznanje kada vidimo da ljudi sa kojima smo radili ovde za svoj rad bivaju priznati na globalnom nivou.

Nedavno ste imali prvi “Fabrica Reunion”. Kakvo je bilo to iskustvo, i koga bi izdvojio među autorima koji u zadnje vreme imaju značajan uspeh, a bili su vezani za ime Fabrica?

Jako ludo i emotivno iskustvo. Bilo je tu ljudi koji su možda bili ovde samo jedan dan, ili oni koji su iz druge generacije pa niste imali prilike da sarađujete. Imamo jako zanimljivu alumni grupu, mogao bi da putuješ bilo gde na svetu i da se upoznaješ sa ljudima vezanim za Fabricu. Bio je to jako intenzivan dan. Bilo je zanimljivo videti ko su neki ljudi koji su ovde bili devedesetih, i šta danas rade, koliko su etablirani. Bio je tu italijanski umetnik Nico Vascellari, koji je sada međunarodno priznat umetnik, a predavanje je držao Andy Rementer koji se ranije bavio grafičkim dizajnom, a dok je bio ovde prebacio se na ilustraciju i danas je u tom polju jako uspešan. Ima i dosta mlađih; pre neki dan objavljeno je da je jedna naša rezidentkinja nagrađena od strane Art Directors Club NY u međunarodnoj selekciji dizajn talenata. Stalno ima manjih i većih uspeha, ali važno je da se ljudi realizuju u onome što žele da rade, a Fabrica je odlična odskočna daska za to.

FABRICA REUNION from Fabrica on Vimeo.


Koji je danas vaš odnos sa Benetton grupom? U početku ste svakako bili potpuno finansirani, ali danas je i sama Fabrica kompanija za sebe. Kako taj odnos funkcioniše?

U početku smo bili stopljeni sa brendom. Ali je i želja osnivača bila da se vremenom polako distanciramo. Na primer, g. Benetton nikada nije želeo da ima modni dizajn u okviru Fabrice. To bi bilo dosta opasno, jer bi postali servis za kompaniju. Ideja je bila da radimo na komunikacijskom aspektu kompanije. Benetton jeste jedan od naših najvećih klijenata, i dalje nas i podržavaju na druge načine, tako da smo na neki način ovde zahvaljujući njima. Ali nam je sve važnije da globalnim kompanijama pokažemo da jesmo ovde, ali da ne radimo samo za Benetton. Nećemo svakako raditi za modnog konkurenta te kompanije, ali možemo da radimo sa velikim firmama i pružimo im uslugu koju ne mogu naći na drugom mestu. Bez lažne skromnosti, naša struktura je dovoljno jedinstvena da izaziva najzanimljivije rezultate.

Fabrica postoji već dve decenije, i na neki način je svedok velikih promena u domenu komunikacija. Nekada je bila poznata po magazinu Colors, a danas smo u vremenu u kome su štampani časopisi ipak u velikoj meri izgubili svoje mesto u medijskom pejzažu. Kako reagujete na te promene i da li se, na primer, Colors i dalje objavljuje?

Colors magazin je veliko pitanje. Ja ga jako volim, imam skoro sve brojeve kod kuće. Ali objavljivati časopise u današnje vreme, seći drveće... Nisam siguran. Nekada je to bio odličan format koji je otvorio um mnogim ljudima, ali to je bilo pre interneta. Prošle godine smo uradili knjigu koja je “best of” Colors magazina. I dalje moramo da dođemo do shvatanja šta se tu desilo. I on je u početku bio izdanje usko vezano za brend, a zatim je postao mnogo konceptualniji. Meni se lično čini da je u jednom trenutku postao okrenut uskoj publici, a to ne ide uz Benetton kao brend koji komunicira sa čitavim svetom.

Sada objavljujemo “magalog”, kombinaciju magazina i kataloga. Eksperimentišemo sa tim formatom. Ekipa koja radi na tome je radila na Colors, pre mesec dana je izašlo prvo izdanje, tako da ćemo videti kako će to proći. Vizuelno, definitivno se nadovezuje na Colors. Pitanje je koliko je takav pristup relevantan danas. Da li mladi čovek želi da potroši 15 EUR na časopis, ili bi rađe popio pivo? Da li mu u časopisu smetaju reklame, ili ne?

Stalno preispitujemo sopstvenu produkciju. Nemamo jedan odgovor, ili rešenje. Digitalno okruženje je sve više važno, naravno. Imamo sve te komunikacione kanale i društvene mreže, ali čini mi se da nam treba još malo dubine i vremena da bi razumeli kako postići razliku, kako dati smisao. “Nekada smo imali foto aparat, parče papira za crtanje; danas imamo telefone sa kojima možemo sve to”. OK, ali šta sada sa tim? Mnoge kompanije nas pitaju da im vodimo Instagram, i da – mi bi to mogli, zaradili bi neki novac. Ali treba naći pravi pristup, ne uzimajući ni pozitivan ni negativan stav.

Tvoj lični opus, ali i pristup Fabrice karakteriše tanka linija između dizajna i umetnosti, kojom se bavio i čuveni italijanski autor Bruno Munari. Da li danas vidiš čistu liniju razdvajanja između dizajna i umetnosti?

I da i ne. Da, u smislu da ako si umetnik danas moraš biti fokusiran i širok u svojim poljima interesovanja. Ali, moraš imati i dobre komunikacijske veštine, jer ima dosta prosečnih umetnika koji se dobro prodaju baš zbog toga, a neki zaista posebni autori nikada ne budu zapaženi. Moraš da promovišeš svoj rad. Svet i tržište umetnosti imaju neku sopstvenu logiku. Ali ova dva sveta se stalno promatraju. Ako neki umetnik dizajnira stolicu u ograničenoj seriji – super. Pitanje je samo skoliko si iskren. Da li samo koristiš taj talas, opireš mu se, ili ga prihvataš u potpunosti. Na kraju dana, svi moramo da plaćamo stanarinu.


Fotografija: ©Daniel Alka


 
Predavanje Sam Barona biće održano u četvrtak, 22. septembra od 19 časova u Bitef teatru. Ovaj program je otvoren za zainteresovanu publiku, ali zbog veoma ograničenih kapaciteta i velikog broja prijava, predavanju će moći da prisustvuje 50 registrovanih posetilaca koji su se prijavili putem ovog linka. Ni sama prijava ne garantuje prisustvo događaju. Svi prijavljeni će biti informisani o tome da li su obezbedili svoje prisustvo programu u sredu 21. septembra u 19 h, a prvenstvo izbora imaće prvih 50 prijava.

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services