Siniša Vlajković

Siniša Vlajković je art direktor, fotograf i dizajner. Njegov put je prilično jedinstven i prošaran različitim uticajima i kulturama. Designed ekskluzivno objavljuje njegove najnovije radove i intervju u kome nam rečju slika ono što njegov advertising, dizajn i fotografija govore kroz sliku, bilo pokretnu ili statičnu.

 Q: Ti si jedan od kreativaca koji je najveći deo svoje karijere proveo van Beograda i ove sredine. Gde si sve živeo i radio?

A: Od 1999. sam živeo i radio u Londonu, Bejrutu i Dubaiu.

Q: Kako su ta različita iskustva uticala na tvoje formiranje?

A: Svaki novi grad je potpuno novo iskustvo. Sa svakom promenom čovek postaje sve bogatiji - ne mislim materijalno već duhovno, iskustveno, kulturološki... Nauči da vrednuje različitosti, da razume i prihvati druge kulture, da odbaci stereotipe i postane tolerantniji - sve suprotno od onoga što se trenutno dešava u Srbiji.

Q: Različiti gradovi, različite kulture... Različitost je konstantno prisutna u tvom životu. Da li možeš da napraviš paralele između mesta u kojima si živeo?

A: Različitost je definitivno sila koja me pokreće. Nikada nisam voleo pravolinijski razvoj, što sam od ranih dana pokazao menjajući škole i društva, a kasnije fakultete, profesije, zemlje i gradove. U osnovi mojih geografskih kretanja uvek se nalazila profesija - advertajzing, ali to nisu bili karijerni skokovi već su se jednostavno otvarale mogućnosti da se uz pomoć profesije i preko ostvarenih kontakata dođe do novih destinacija. Ne mogu da kažem da gradovi u kojima sam živeo imaju mnogo toga zajedničkog, izuzev Beograda i Bejruta koji su veoma slični po mnogo čemu, ali trudim se da izaberem gradove koji će me na neki način inspirisati i stimulisati razvoj na ličnom planu.

Q: Šta je zajedničko u svemu tome?

A: Svaki od gore navedenih gradova poseduje jaku pozitivnu energiju i svaki je bitan kulturni centar, čak i Dubai koji je za samo nekoliko godina razvio značajnu kulturnu scenu.

Sinisa_Vlajkovic

Q: Dubai i UAE su u krizi. Razne priče se pričaju... Od potpunog kraha destinacije do vesti o izgradnji neverovatnih zgrada i kompleksa... Gde se nalazi istina?

A: Dubai jeste u krizi ali kriza nije zahvatila celu zemlju - Abu Dabi je u ekspanziji i nema problem solventnosti iz prostog razloga što se njegova ekonomija zasniva na nafti dok kod Dubaia nafta učestvuje sa manje od 10% u DBP. Upravo zato je Dubai proteklih decenija razvio trgovinu, turizam i uslužne delatnosti, a u poslednje vreme i tržište nekretnina. Tokom 2007. i 2008. došlo je do usijanja tog tržišta usled nekontrolisanih spekulantskih aktivnosti (masovni upliv prljavog kapitala, laki krediti) i to je zajedno sa svetskom kreditnom krizom, dovelo do neminovnog kraha. Lično mislim da će Dubai u narednih 6-12 meseci uspešno prebroditi krizu pre svega zato što su ljudi koji vode njegovu ekonomiju izuzetno preduzimljivi i fleksibilni prema neophodnim promenama, a pored toga postoji i ogroman kapital u okolnim zemljama koji stoji na raspolaganju - pitanje je samo da li će u zamenu Dubai morati da izgubi konja, lovca ill kraljicu.

Sinisa_Vlajkovic


Q: Estetika je svakako bitna u tvom stvaranju. Da li se drasticno menja u odnosu na kulturu mesta u kome radiš ili je slična?

A: Ne bih rekao da se drastično menja, ali uticaj nove kulture svakako donosi nove mogućnosti da se proširi i modifikuje postojeća baza. Moja fasciniranost tradicionalnom estetikom Islamskog sveta vrlo je uočljiva u fotografijama iz Libana, Sirije, Irana, Kuvajta, Emirata...

Q: Gde su razlike?

A: Pošto se geografski i kulturološki krecem na relaciji Zapadna Evropa - Srbija - Bliski istok, suštinske razlike su ogromne ali imam utisak da se sve više smanjuju usled pojačane globalne razmene ideja, informacija pa i estetike. Uticaj zapadne kulture na Arapski svet je u današnje vreme izuzetno jak, a novi arapski gradovi kao sto je Dubai gotovo i da nemaju više dodirnih tačaka sa lokalnom tradicijom. S' druge strane, Bliski istok Zapadu predstavlja svojevrsnu enigmu i otud pojačano interesovanje za njegovu kulturu i umetnost.

Q: Radio si za velike advertajzing agencije. Kakav je način rada u njima? Da li svaka isto funkcioniše ili imaju svoj specifičan način rada?

A: Imao sam priliku da radim za Saatchi i BBDO u Dubaiu, BBDO i Leo Burnett u Bejrutu i McCann u Londonu i zaključak je da razlike u načinu rada nisu tako velike između agencija u istom regionu, koliko između samih regiona. Čak su i male i srednje agencije u Londonu neuporedivo bolje organizovane i bolje funkcionišu od većine agencija zvučnog imena na Bliskom istoku. Razlika je u pristupu prema poslu, u činjenici da klijenti dolaze u agenciju sa jasno formulisanim problemom koji treba da se reši, a u ljude iz agencije imaju puno poverenje i spremni su na potpunu saradnju u cilju nalaženja najadekvatnijeg rešenja. Na Bliskom istoku klijenti često ne umeju da formulišu svoj problem, već ocekuju od agencije da to učini za njih kroz nekoliko rundi strateških i kreativnih prezentacija tokom kojih često menjaju ili nameću svoje mišljenje i dozvoljavaju da egocentrizam pojedinaca nadvlada kompetentnost čitavog tima iz agencije. Rezultat je vidljiv na svakom koraku: dok u Londonu bilbordi i oglasi predstavljaju svojevrstan portal ideja i estetike, na Bliskom istoku oni su duhovna i estetska polucija, ruglo grada.

Sinisa_Vlajkovic


Q: U kojoj agenciji je najbolje iskustvo?

A: Ne bih rekao da sam do sada radio za idealnu agenciju, što ne znači da ne treba tražiti dalje. Trenutno sarađujem sa australijskom agencijom BWM i vrlo sam zadovoljan. To je mali tim koji ostvaruje velike poslovne rezultate, a atmosfera je izuzetno prijatna. Od agencija na Bliskom istoku koje trenutno uspevaju da zadovolje visoke kriterijume kreativnosti u funkciji klijenata izdvojio bih TBWA/Raad na celu sa Beograđaninom Milošem Ilićem.

Q: A creativity?

A: Kreativnost... šta to beše? U vreme krize, kreativnost se preselila u Cannes i na stranice Lürzer's Archive-a. Konkretno na Bliskom istoku u poslednje dve-tri godine vlada pomama za međunarodnim nagradama i to po svaku cenu. Ovogodišnji Dubai Lynx festival (regionalni festival pod pokroviteljstvom Cannes-a) je bio potpuni debakl usled velikog broja plagijata i radova za nepostojeće klijente. Naravno, bilo je i sjajnih radova ali oni su nekako ostali u senci skandala. Realnost je da na svaki brief treba odgovoriti kreativnim rešenjem koje je u funkciji zadatka. To su najčešće praktična rešenja koja ipak treba da zadovoljavaju određene kriterijume u idejnom i likovnom smislu. Ipak, na tome ne treba da se završi priča - klijentu uvek treba ponuditi nešto više, nešto neočekivano i novo ali i dalje u funkciji prvobitnog zadatka. To je prava kreativnost u advertajzingu, a ideje koje su same sebi cilj, koje se rade isključivo za festivale su kao kreacije visoke mode - lepo je videti ih, ali to niko neće nositi na ulici. Što bi rekao Don Draper iz TV serije Mad Men: 'Stop writing for other writers'.

Q: Od čega zavisi kreativnost?

A: Od otvorenosti pojedinca prema svetu koji ga okružuje... Sve se svodi na lični doživljaj stvarnosti, umeće obrade informacija i njihovog preobražaja u neki novi kvalitet - sve suprotno od onoga što su nas učili u školi (mislim na bubanje napamet tuđih definicija, teorema i aksioma).

Nemate flash player / You don't have flash player

Q: To nas dovodi do fotografije... Kako je počela ta vrsta izražavanja kod tebe?

A: Odrastao sam uz časopise Zoom i Graphis koje je iz inostranstva nabavljao moj teča Dušan Aranđelović (svojevremeno umetnički direktor magazina Elle za Jugoslaviju i kasnije kreativni direktor u agenciji Spectra). Prve pokušaje da nešto sam uradim napravio sam sredinom devedesetih godina prilikom putovanja po Evropi i Americi i to sa crno-belim filmom i kasnije Polaroidom. Zatim je nastalo zatišje od nekoliko godina dok se nisam preselio u Liban 2003. i nekako u isto vreme došao do svog prvog ozbiljnijeg digitalnog aparata. U Bejrutu sam počeo da tražim Beograd, a zatim i druge tragove sveta u kome sam odrastao. Tako je nastao projekat pod 'prustovskim' radnim nazivom 'Nađeno vreme', koji još uvek traje. Digitalna tehnologija mi je u svemu mnogo pomogla jer sam užasno nestrpljiv i volim da imam rezultate snimanja odmah.

 

Sinisa_Vlajkovic

Q: Dobitnik si Corbisove nagrade. Kako ona izgleda?

A: Konkurs 'Creatives Behind the Lens' organizovao je ogranak Corbisa za Bliski istok i severnu Afriku, a od preko dvesta prijavljenih radova, dve moje fotografije, 'Substation' iz Emirata i 'Long-term Parking' iz Libana podelile su prvo mesto. Na sreću, nagrada nema oblik zlatne statue, vec je vrlo konkretna: MacBook Pro 17", a nažalost, dobio sam samo jedan.

Q: A u profesionalnom smislu?

A: Zajedno sa ulaskom u Creative Review Photo Annual nekoliko meseci ranije, Corbis nagrada me je ohrabrila da pošaljem radove na velike festivale kao što su New York Photo Awards, Foto8 (London) i International Photo Awards (Los Angeles). U sva tri slučaja nominovan sam za nagrade, što mi je donelo nekoliko stranica na Google-u i podiglo kredibilitet u međunarodnim fotografskim krugovima.

Q: Radio si i za magazine. Koje i kako je tekla saradnja?

A: Prvu priliku i otvoren brief dobio sam u sada kultnom beogradskom magazinu Asfalt, 2004. godine. To je bio foto esej o Bejrutu na četiri strane koji je bio vrlo dobro prihvaćen. Naredne godine objavio sam sličan foto esej u najeminentnijem libanskom časopisu za modu i dizajn Aishti, a posle gore navedenih uspeha na festivalima, urednica Vogue Italia me je angažovala da napravim reportažu o novoj umetničkoj sceni u Dubaiu, međutim taj članak iz nepoznatih razloga nikad nije objavljen. Najinteresantniji angažman do sada bio je na poziv Paul de Zwart-a, originalnog izdavača Wallpaper-a i tadašnjeg urednika časopisa Alef koji je pretendovao da bude blisko-istočna verzija Wallpaper-a i Monocle-a. Tekst se bavio arhitekturom u Kuvajtu, od ranog XX veka do sedamdesetih godina.


Q: Nedavno si radio fotografije za kampanju Art Dubai 2010. O čemu se radi?

A: Art Dubai je jedna od najvećih manifestacija u domenu likovnih umetnosti na Bliskom istoku. Već tri godine za redom neke od najeminentnijih privatnih galerija od Njujorka, preko Sao Paola i Buenos Airesa do Londona, Pariza, Šangaja i Mumbaja predstavljaju svoje umetnike u jednom paviljonskom prostoru. Svake godine radi se i globalna kampanja za ovu manifestaciju, a u julu ove godine imao sam čast da budem izabran od strane organizatora da kreiram fotografije za narednu kampanju. Snimanje je već obavljeno i to uglavnom po pustinjsko-prigradskim delovima Dubaia i sada smo u fazi postprodukcije. Prvi oglasi bi trebalo da se pojave u međunarodnoj stampi već u oktobru.

Sinisa_Vlajkovic

Q: Šta pričaš kroz fotografiju?

A: Pričam svoju priču kroz zemlje i gradove koje upoznajem. Radim na ličnim projektima ili prihvatam isključivo komercijalne poslove koji se uklapaju u moje viđenje fotografije. Kad god je moguće, insistiram na upoznavanju sa ljudima sa kojima sarađujem i pristajem na saradnju samo ako osetim da među nama postoji potpuno uzajamno razumevanje i poštovanje. Samo takav odnos prema fotografiji kao profesiji daje nadprosečne rezultate. Naravno, to je moguće samo zato što ne živim od fotografije nego od advertajzinga : )

Q: Da li je to viđenje evropejca, zapadnjaka ili si naišao i na razumevanje lokalnih posmatrača.

A: To je pre svega viđenje nekoga ko je odrastao sedamdesetih i osamdesetih godina u multietničkoj, multiverskoj, socijalističkoj Jugoslaviji sa svim svojim glupostima i paradoksima ali i lepotama koje su sada možda evidentnije nego u vremo njenog postojanja. To je takođe viđenje nekoga ko je odrastao u Beogradu. S' jedne strane imali smo socijalističko sivilo i političku i ekonomsku dosadu, a s' druge slobodu i materijalnu mogućnost da putujemo, kulturni život koji je cvetao usled razmene iskustava sa inostranstvom (izložbe, koncerti, predstave, filmski festivali) i pregršt američkih detektivskih serija na TV-u. Na tim osnovama sam izgradio svoje estetske okvire i senzibilitet i to je ono što mojoj fotografiji daje jedan poseban, prepoznatljiv pečat. Rekao bih da pripadam američkoj tradiciji kolor fotografije (William Eggleston, Stephen Shore, Joel Sternfeld, Mitch Epstein) kojoj sam dao drugačiji ukus. Sve to nailazi na pozitivne reakcije ljudi iz zemalja u kojima su fotografije nastale jer vide svoju stvarnost iz neočekivanog ugla.

Q: Beograd?

A: Beograd je moj grad i u njemu se uvek prijatno osećam. Lažem, nisam se prijatno osećao devedesetih u vreme dizelaša, pištoljaša, džipova i pejdžera, ali to je prošlost i pamtiću samo lepe trenutke. Nažalost, i posle nešto više od deset godina odsustva još uvek nisam izgradio dovoljno veliku distancu da bih mogao da ga slikam na način na koji slikam druge, meni manje poznate gradove, i to mi smeta jer bih voleo da na svom sajtu imam i sekciju posvećenu Beogradu. Možda nekom drugom prilikom.

 

Intervju: Slobodan Jovanović

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text