Slavimir Stojanović

Slavimir Stojanović je jedan od retkih dizajnera u Srbiji koji je stekao status poznatog van svoje matične industrije. O njemu se puno zna i može se pročitati na raznim mestima, sajtovima, knjigama… Eksperimentisao je sa tipografijom, advertajzingom, dizajnom, produkt dizajnom, pop kulturom, artom i svuda je pružio uvid u svoj svojevrsni talenat. Njegovi projekti u domenu dizajna i advertajzinga dobili su preko 300 međunarodnih nagrada i priznanja. Njegovi radovi se nalaze u Muzeju reklame i plakata u Hamburgu, Muzeju plakata u Varšavi i Centru Pompidu u Parizu. O njegovom radu pisali su brojni svetski časopisi kao što su Graphis, Print, Communication Arts, Creative Review, Computer Arts, Web Design i mnogi drugi. Uvršten je u knjigu New Masters of Poster Design u izdanju američkog Rockporta, kao i u prestižnu Taschenovu knjigu Contemporary Graphic Design. Partner je u brending agenciji Designis, kreativni direktor u advertajzing agenciji Communis DDB, a ujedno i predaje kao gostujući profesor na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu. Danas, Slavimir pored mnogobrojnih nagrada i priznanja, samostalnih izložbi, ima i dizajn radnju u Design District-u u Čumićevom sokačetu sa predmetima koje je sam dizajnirao i proizveo. Povod za razgovor sa Slavimirom je otvaranje još jedne u nizu samostalnih izložbi, koje će se održati 16. januara u 19h u Galeriji Podrum, Kulturni centar Beograd. Izložba nosi naziv „YOU ARE AN IDIOT, PLEASE ACT ACCORDINGLY“.

Intervju: Ivana Srdanović i Slobodan Jovanović 
Fotografije Slavimira Stojanovića: Ana Kostić
 

Sam si izjavio da je u pitanju izuzetno pretenciozna izložba. Šta to tačno znači. Čime ćeš nam se ovog puta predstaviti?

Izložba je zamišljena pre svega kao pomoć prijateljima iz Kulturnog Centra Beograda, da aktiviraju i ožive prostor ispod Beoizloga. U tom cilju, dogovorili smo se da izložimo veći deo moje izložbe Never Boring iz Kulturnog centra Srbije u Parizu, održane na jesen 2011. godine, uz naravno još par starih i nekoliko najnovijih radova, od kojih svi idealno korespondiraju sa naslovom izložbe "You Are An Idiot, Please Act Accordingly"…Izložba je 'izuzetno pretenciozna', jer ima po običaju previše radova i zato što skromnu izložbu u tako velikom i zahtevnom prostoru nisam znao da napravim. U vremenu u kome živimo, ovde u Beogradu, kreativnost se povukla pod naletom veprova, dakle, šarmantnih političara i još uglednijih biznismena, a sve što pokušavam je da joj vratim funkciju autoironije, kao jedinog lekovitog sredstva za očuvanje zdravog razuma. Otuda i preterivanje, pretencioznost počinje već sa nazivom izložbe, a završava se sa eksplicitno živopisnim skulpturama svakodnevnih fizioloških potreba.

Ti si jedan od onih autora koji stalno nešto istražuje, krećeš se u raznim disciplinama, uvek si prisutan, i stalno iznenađuješ. Ko je zapravo Slavimir?

Slavimir je okoreli pubertetlija, ponosni otac i muž, bivši fudbaler u pokušaju, afirmisani disko plesač vešto skrivene pameti, relativno fino vaspitan, sa savršenim uličnim manirima, uvek u dokazivanju, kao što priliči svakom četrdesetčetvorogodišnjaku. Takođe, veliki srećnik, koji je u ranoj mladosti otkrio ljubav prema likovnom izražavanju svojih ideja, kao beskonačnom procesu stalnog usavršavanja.

Odakle potreba za stalnom promenom?

Ja sam komentator koji prati apsolutno sve što se događa u globalnom javnom životu i imam veliku potrebu da kažem svoje mišljenje o tim procesima koji me ne ostavljaju ravnodušnim. Dakle, informacija, a samim tim i inspiracija, nikad dosta. Svet se dnevno dodatno ubrzava digitalnom revolucijom, kojoj je u osnovi konstantno menjanje, umrežavanje, prilagođavanje. Oduvek sam se trudio da budem savremen, a ne moderan. Savremeni idu u korak sa vremenom, a moderni ih slepo prate. Kod nas smo rekorderi u broju modernih. Čestitam.

Da li misliš da si prethodnim delovanjem sve postigao (ne računajući nagrade i priznanja za rad) ili je radoznalost tvoja jača strana? Ona koja pobeđuje racionalni deo.

Mislim da sam postigao između 8 i 12% svojih mogućnosti (nekom izuzetno bistrom bi se učinilo da sam mogao jednostavno da kazem 10%, ali šta ćemo ako sam dao 8%). Moj racionalni deo bi sad rekao da je istinska sreća što uopšte kucam ovaj tekst u kome imam, makar i minimalnu, šansu da nekome za milimetar promenim svest, da ponovo imam priliku da se hvalim i kroz to možda i nekoga nadahnem da se još više trudi. Moj, daleko atraktivniji, Kreativni deo misli da ima 26 godina i sad bi ustao i đuskao uz ovu pesmu koja mi se upravo vrti na iTunesu, na šta bi Racionalni imao šta da mu kaže. I tako u krug, Never Boring.

Gde je danas dizajn? Kakvo je njegovo mesto? Kakvo bi trebalo da ima?

Dizajn, kakav danas poznajemo, kako bi ga njegovi tvorci nazivali, komercijalna umetnost, je belosvetska izmišljotina industrijske revolucije sprovedene pre dve stotine godina. Veoma sam srećan da su prvi rezultati te revolucije stigli ovih dana u Nebesku Srbiju. Danas je dizajn u svetskim razmerama integralni deo industrije, neodvojivi deo svakodnevnog života u kome je pojedinac večno suočen sa večitom dilemom odlučivanja između cene i kvaliteta. U toj priči, dizajn snažno pomaže utisku o kvalitetu, dizajn je obećanje dobrog. U procesu razvoja dizajna kao kreativne discipline, neminovno dolazi do pomeranja granica u svim pravcima, od kicha preko racionalnog do umetničkog. Za svaki od navedenih pravaca ima mesta u ovoj civilizaciji, kao što ima mesta i za neuro hirurge, atomske fizičare, beduine ili izvođače savremene srpske narodne pop muzike. Raduje me, rekoh, da je i na naše plodne njive stigao dašak kulture u kojoj 'lepo' i 'pametno' nisu samo aspirativni atributi vezani za predivne prizore 'poznatih' na plazama u kupaćim kostimima, već da su deo svakodnevice i svakome na raspolaganju kroz dobar dizajn.

Šta je dizajner u savremenom društvu?

Dizajner, ako je dobar, nije lažov. Dakle, istinoljubiva kreativna individua koja svojim nadahnućem pokreće publiku, potrošače, mase, napred ka boljem. Da bi u tome uspeo, dizajner mora da misli prvo na druge, a onda na sebe i mora da ima sve petice iz discipline. Uglavnom, nije lako biti dobar dizajner.

Koliko je zaista dizajn uključen u svakodnevni život?

Sve oko nas je dizajn, od posteljine u kojoj smo se probudili, preko garderobe, četkice za zube, ambalaže u koju je upakovan naš doručak, preko novina, televizije, kompjutera i radne stolice do automobila, autobusa ili voza kojim se vozimo kući, u svoj dom dizajniran po našem ukusu. Mi danas možemo čak i sami sebe da dizajniramo, spolja i iznutra, izborom hrane, sportova ili knjiga. Dizajn je kreativni proces ostvarivanja vizije koji je dostupan svakome. Neki od nas se time bave profesionalno.

Ako je tako, zašto akteri, stvaraoci nemaju značajnije mesto u procesu odlučivanja? To nije lokalizovani slučaj?

Od kada sam napravio svoj lifestyle brend Futro, moram priznati da mi se stav o polarizovanju odnosa klijent-dizajner značajno promenio. Donošsenje kvalitetnih strateških odluka je izuzetno težak posao, koji pored adekvatnog obrazovanja zahteva visok stepen talenta, posvećenosti i razumevanja. Mislim da dizajneri često podcenjuju logističko-finansijske napore i dileme kroz koje klijenti prolaze pre nego što projekat uopšte dođe do kreativne faze. U drugu ruku, kod nas nije redak slučaj da na strani klijenta sede ljudi bez adekvatnog školovanja, a ponajviše bez talenta i vizije. Takvima je najteže, a onda oni muče i sebe i nas, a najviše trpi mučeni proizvod. Dakle, dizajneri treba da uđu u poslovnu problematiku vezanu za projekat i prodube razumevanje šire slike na tržištu.

Koliko je potreba za introspekcijom stvaraoca zaslužna za tu poziciju?

Introspekcija je nužna pojava bez koje nema individualnog napretka, kako privatno tako i poslovno. U tim vežbama ne treba preterivati, jer su veći izgledi da ćete završiti na Tibetu nego na uspešnoj prezentaciji. A svi znamo da je Tibet daleko. Ja se zalažem za uvođenje Autoironije kao obaveznog predmeta na svim fakultetima, jer nam je nacija u velikoj opasnosti da poveruje da smo stvarno Nebeski narod. Preterano ozbiljno shvatamo sebe, sve je sudbonosno, a u uslovima takve frekvencije sudbonosnih događaja normalno je da dođe do pojave da nam je sve važno, ali da nam ništa nije bitno. Više o tome na mojoj sledećoj izložbi Redizajn Srbije, koja će biti već u aprilu ove godine.

Kako svet izgleda iz perspektive prodavnice dizajniranih objekata za svakodnevnu upotrebu i razonodu? Šta tebi znači FUTRO Store?

Futro Store je moj kreativno-duhovno-moralni katalizator bez kojeg bi neminovno doveo u pitanje boravak u ovoj sredini. Ovako, imam svoju oazu koja je pod mojom kreativnom kontrolom i koju dozivljavam kao ventil kroz koji se realizujem inspirisan kao privatna osoba, Nađin tata i Oljin muž.

Reci nam nešto o radnji, proizvodima, ideji…

Radnja se bavi plasiranjem originalnih i autentičnih ideja koje lako komuniciraju i motivišu intelekt. Za sada se držim jeftine, tehnološki nezahtevne produkcije, jer želim da Futro proizvodi, majice, torbe, sveske, šolje i posteri, budu cenom dostupni svima, od studenata preko profesionalaca do penzionera. Reakcije ljudi koji uđu u radnju su ono zbog čega živi svaki kreativac, a narudžbine vremenom stižu sa najrazličitijih strana sveta.

Kome je namenjeno ovo što praviš? I da li misliš da može da inspiriše i ljude koje suštinski ne zanima dizajn?

Najbolji kupci, pored vernih lokalnih fanova, su nam turisti iz celog sveta, koji shvataju da za jako malo para mogu da kupe popriličan broj autentičnih suvenira i poklona sa pravom dozom humora i ironije. Proizvodi su svojom estetikom potpuno neutralni, tako da lako zainteresuju i dizajnerski neosvešćene kupce, koji pre svega reaguju na ideju, na pisanu reč.

Šta želiš da oni vide i osete? Koliko bi želeo da ideš daleko sa provokacijom?

Želim da skrenem pažnju i nateram na aktiviranje to malo mozga što nam je dnevnim ispiranjem ostalo. Provokacija je tu da inspiriše i motiviše, a ne da uvredi. Tako i kupci shvataju naše proizvode i sa osmehom izlaze iz radnje. Za mene je to najveća nagrada za kreativni trud koju mogu da poželim.

Šta još nisi radio a misliš da bi trebalo da probaš?

Mislim da je moj najveći neotkriveni potencijal u glumi, pogotovo u visokobudžetnim romantičnim komedijama sa radnjom smeštenom u svemirskim brodovima sa animiranim životinjama, tako da svi članovi moje male porodice mogu da uživaju u celovečernjoj zabavi. Takođe, mislim da Futro ima neograničen potencijal za planetarni uspeh, čim naplatim prvi film.

Da li je u stvari stalna promena ograničavajuća?

Meni je promena sinonim za slobodu. Dakle ništa me ne ograničava osim graničnih prelaza koje mrzim iz dna duše, jer me vraćaju u vreme kada smo preko noći postali svetski građani, ali drugog reda, a uz to smo morali da plaćamo taksu da tako već omalovaženi uopšte izađemo iz zemlje, u kojoj smo igrom slučaja rođeni.

Da li je ona okrenuta tvojim ličnim potrebama i motivima ili je tvoja misija šira?

Promena je u svojoj osnovi proces učenja. Moja misija je stalno poboljšavanje, večito obrazovanje, sve ostalo što se desi na tom putu je čisti bonus.

Kuda sve zajedno ovo vodi i tebe i dizajnere kao struku i sve nas?

Na vrh, naravno.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text