Srđa Dragović

Srđa Dragović (1990) je ilustrator i grafički dizajner iz Kolašina. Studirao je u Crnoj Gori (FLU Cetinje) i u SAD-u (Državni univerzitet, Minesota). Orbitira između brdskih i primorskih centara Crne Gore, u potrazi za linijama i poljima boja. Istražujući tako vizuelne sisteme, Srđa svako malo iznedri neki plakat, crtež, ilustraciju, oblikuje neku knjigu, a često se osvrne i unazad, kako bi istražio umove velikana dizajna koji su mu prethodili. Njegovi radovi su veoma razigrani - mada retko kad veseli. Često vrlo duhoviti - čak i kad kritikuju. Na njima obitavaju čudnovata i karakteristična bića ne tako živahnih boja, koja u talasima izranjaju i nastavljaju da pričaju svoje priče.

Srđa je izlagao samostalno i kolektivno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Srbiji, Španiji, Holandiji, Dominikanskoj Republici, SAD-u... Najčešće je angažovan na projektima nezavisne umetničke i izdavačke scene: već nekoliko godina oblikuje identitet kolašinskog Festivala alternativnog teatra "Korifej", kao i mnogobrojne akcije udruženja "Biciklo.me" iz Podgorice, a povremeno su tu i publikacije za nevladina udruženja poput one urađene za udruženje KANA/ ko ako ne arhitektIpak, forma koja dominira njegovim portfoliom, bili ti radovi naručeni ili samoinicirani, jeste plakat. Plakati iz Srđinog opusa predstavljaju zapise stvarnosti, komentare društva i dnevno-političkih događaja u Crnoj Gori i regionu. Među njima je svakako plakat koji je kao deo izložbe „Tolerancija" u organizaciji Mirka Ilića, obišao ceo svet, zatim serija manifesta koja je ispratila novogodišnje i izborne odluke, kao rad podrške "preko grane" Inicijativi Ne da(vi)mo Beograd.

U okviru 6. Izdanja međunarodne konferencije (Grafički) Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik – Zakletva, za čiji identitet potpisuje ko-autorstvo, Srđa će se beogradskoj publici predstaviti izložbom „Hesitant System”. Ovaj poslednji projekat nam je poslužio kao izgovor da ga (konačno) intervjuišemo.

Razgovarala: Ana Radovanović
Fotografija Srđe Dragovića: Milena Vukoslavović
 

Jednom si sebe okarakterisao kao "nagrađivanog i nagrđivanog". Šta su tvoje najveće (grafičke) mane a šta vrline?

Mislim da mi na svim poljima, bez izuzetka, nedostaje strpljenja. Kontradiktorna je istrajnost, skoro pa očajnička. I tendencija da se uvijek ide težim putem. Sada, može pripadati i vrlinama (sa kojima sam na „vi”) i manama - ta sklonost da se stvar ne da riješiti sem ako u potpunosti ne zaroniš u problem. Nemogućnost da rješenje tek tako izvučeš iz rukava. Neko će to nazvati: „sistematičnost” – neko: „overthinking”. Neodlučnost naspram opreznosti.  Kako god ga nazvali, svakako je „time consuming”! Zna se ko izvlači deblji kraj. Ne uzdajmo se mnogo ni u nagrade. Novi dan – novi fajl.


Česnica - Better luck next time
 

Koji je to trenutak kada ti je "kliknulo" u glavi, odnosno kada si shvatio da se baviš nečim smislenim i da imaš šta da pružiš svetu oko sebe?

Ako je posrijedi takav vid epifanije, Srđa nije bio prisutan. „Smisleno” je takođe problematična stavka. I dalje mi je teško da sagledam kojim tokom su se stvari dešavale. Dakle, više je stvar toka, nego li nekog određenog trenutka spoznaje. Evo, na primjer, računam da već nekih 5 do 6 godina kreiram te tzv. ilustrovane plakate, između ostalog. Pozorišni plakat i ta čista linijska, vektorska ilustracija, to su neki prapočeci. I geg je oduvijek tu. Dosjetka mora da postoji. To čini onu zabavnu komponentu. Ne zadovoljavam se formom, materijalizacijom. Ideja mora biti i prva i poslednja. A već, po potrebi, kreiram mimove. Kao i neke pogrešno titlovane kadrove iz filmova i spotova. (Naći ćete kod mene na Facebook-u albume „Nedjeljna glupost” i „SubtituladNo”.) Volim da nasmijem ljude. Stoga nemam prava da se žalim ako nisam shvaćen ozbiljno!


Patnji dan
 

Imaš li neke referentne tačke ili autore koji te svakodnevno inspirišu?

Od mladih rockstar figura: Robert Beatty i Braulio Amado, na primjer. Od stare garde: jedan jedini - Art Chantry! Zatim, kolektiv Oficina Arara iz Portugala: sprega eksperimentalne grafike i angažovanog plakata... Ili studio Rainbow iz Lajpciga.  Iz svijeta stripa i ilustracije – definitivno, nesvakidašnji kanadski duo Tin Can Forest.
Sada, kada smo kod tzv. „social media cabinet of wonders”... Kolekcije, tj. vizuelne kolumne, srodne onoj Johna Fostera, ‘’Accidental Mysteries’’, nekad aktuelnoj u okviru Design Observer-a, sada žive kroz Facebook objave, recimo, Stephena Ellcocka ili Mirka Ilića. Ne smijem zanemariti regionalne zvijezde: Igor Hofbauer, Dunja Janković, Aleksandar Denić, Bruno Tolić a.k.a. Bernharda Xilko (zapravo kolektiv Matrijaršija).


Blok V, Podgorica, KANA/ ko ako ne arhitekt

 

Današnja digi-era se odrekla plakata kao forme informisanja širokih masa, pa se plakat češće može videti u galerijama na izložbama grafičkih dizajnera, nego na ulici. Ipak, veći deo tvojih radova je baš u ovoj formi. Šta misliš o svemu tome?

Nisam obeshrabren tim postepenim isključivanjem plakata iz nekih ustaljenih tokova informisanja: ono što vidim i nije odricanje ili isključivanje koliko je, ustvari, raščlanjivanje i prilagođavanje plakata sve različitijim platformama. Plakat nas ne napušta – naprotiv, itekako uspijeva da se transformiše; opstaje, dopire do nas, bilo to u obliku autorske eksperimentalne grafike ili Instagram priče. Čak i u svom izvornom obliku, poprilično je daleko od zaborava: sve se više ističe ta istorijska važnost, relevantnost plakata kao medija, kao svojevrsnog oružja, evo jedan od najsvježijih primjera je i otvaranje Poster House-a u Njujorku... Već sam naveo par kolektiva koji i dalje, nepokolebljivo, „tiskaju” svoje plakate. Može se reći da ova, sve razgranatija, multimedijalna priroda plakata, s druge strane budi jednako interesovanje i za povratak tim „old school” metodama osmišljavanja, produkcije i distribucije plakata. Dakle, govorimo o dva života jednog medija.

Tvoji radovi se uglavnom vezuju za nezavisnu scenu, bilo da su naručeni ili autorski. Između ostalog, tvoj likovni izraz takođe ne pripada uobičajenom jeziku koje karakteriše komercijalno tržište. Da li bi ipak umeo da zamisliš sebe u nekoj agenciji ili studiju koji gaje takav pristup dizajnu, ili je tvoj izostanak na toj sceni svesna odluka?

Ne bježim od angažmana u studiju ili agenciji, zapravo, ovakav način rada je više sticaj okolnosti - što zbog prirode svih tih projekata, što zbog načina na koji predstavljam sebe na internetu - nego li konkretna odluka. Kad već govorimo o predstavljanju: smatram obostrano zamornim da uporno nastupam sa jednim te istim „vicevima”. Otud te stilske oscilacije. U samom radu, ipak sve više težim drugačijem, jednom životnijem i duhovitijem izrazu, koji je nešto više oslonjen na crtež, jer sam se zasitio tih hladnih geometrijskih formi.


Biciklo.me


Da napomenem: tu geometrizovanost nisam posmatrao kao liniju manjeg otpora, olakšicu koje sam se držao sve vrijeme, već kao način da ideja rada bude očiglednija, cjelovitija. Sjetimo se kako je to u „Eye” časopisu glasilo za Georgea Hardiea: „...Neutral visual style allows viewers to focus on the idea or object under examination rather than the artist’s hand.” (Eye no. 58 vol. 15, 2005). Ovog puta je ruka u fokusu (svaka asocijacija na ovogodišnji vizual „Vojnika” je slučajna!). 

Nedavno si ipak angažovan na projektu koji izlazi iz okvira projekata koje radiš za nevladine organizacije. U pitanju je vizuelni identitet Narodnog muzeja Crne Gore. Kako je došlo do te saradnje? Reci nam nešto više o samom projektu.

Do saradnje je došlo po preporukama iz Insituta za savremenu umjetnost (ISU) - udruženja koje, već uveliko, u saradnji sa Narodnim muzejem, sprovodi uspješne projekte. Dakle,  kontaktirala me je direktorica Narodnog muzeja, Vjera Borozan, i upoznala sa projektom koji je uz reorganizaciju muzeja, nove programske sadržaje, kao i novi web sajt, uključivao i tu ilustrativno – arhitektonsku komponentu. Naime, moj zadatak je bio da ilustrujem 8 istorijskih zdanja koja se nalaze na teritoriji opštine Cetinje i koja pripadaju Narodnom muzeju: Vladin dom, Biljarda, Muzej Kralja Nikole, Etnografski muzej, Atelje „Dado”, Crnogorska galerija umjetnosti „Miodrag Dado Đurić”, Njegoševa rodna kuća i mauzolej na Lovćenu. Predviđeno je da ilustracije budu korišćene kako na sajtu, tako i na društvenim mrežama, kao i u okviru različitih promotivnih materijala.



Na samom početku nismo imali neki strogo definisan pravac, pa smo postupno odlučili kakav stil i kolorit treba da preovladava. Odlučili smo da nam polazište bude jedan od plakata koje sam radio za 3. izdanje festivala „Korifej”: plakat za projekcije studentskih filmova. Preuzeli smo kolorit i izometrijski tretman tog plakata, a dodatna inspiracija nam je bio Jan Sramek Kolouch, češki vizuelni umjetnik koji na originalan način tretira arhitekturu u svojim angažovanim radovima. Serija ilustracija je započeta glavnim, najkompleksnijim zdanjem Vladinog doma, koje je i predstavljalo najveći izazov.
Što se većeg dijela ilustracija tiče, odlučili smo da isključimo ambijent u kom se svaki od ovih objekata zapravo nalazi, uz dva izuzetka – Mauzolej na Lovćenu i Njegoševu rodnu kuću, koje eksterijer itekako upotpunjava. Interesantno je i to da smo tokom rada ustanovili kako će nam, uz kompleksnije ilustracije, biti potrebni i piktogrami za svako od zdanja. Skoro pa jednak izazov, jer smo stilski različite građevine morali dovesti u istu ravan, maksimalno ih pojednostaviti a zadržati prepoznatljivost.


"Ballot Boxes" projekat


Moraš nam reći nešto više i o izložbi kojom ćeš se tokom “Vojnika” predstaviti u Uličnoj galeriji. Otkud taj naziv?

Izložbom „Hesitant System” pravim presjek prethodnih par godina rada, obilježenih angažovanim projektima kao i autorskim radovima, iz sfere grafičkog dizajna i ilustracije. Sam naziv je prethodio koncipiranju cijele postavke, i preuzet je od jedne novije serije ilustracija, koja je i dalje u začetku, i analizira kontradiktornosti (kako na polju vizuelnog, tako i semantičkog, filozofskog itd.) poput nekog izokrenutog poprečnog presjeka. Pogrešni presjek jednog snebivajućeg sistema.

Naslov, stoga, personifikuje ovu, pomalo haotičnu postavku, koja pokušava da se odupre bilo kakvoj klasifikaciji ili hronologiji. Kažem: pokušava, ali postavili smo joj zamku - forma retrospektive, u ovim prilikama, kao da je nametnuta – međutim, ova je podmetnuta, kako i stoji u opisu izložbe.

Kako funkcioniše crnogorska kreativna scena? Izdvoji neka imena na koja bi trebalo da obratimo pažnju.

Ispod radara! Vežu nas festivali, konferencije i kolektivi. Ne okupljamo se često, ali važno je da povodi za okupljanja i dalje postoje. Veza – trojstvo konekcije, relacije i transmisije – (opjevana prošlogodišnjim „Vojnikom”) uprkos svemu, postoji. Idemo redom. Ivana Vujošević je zasigurno najbolja crnogorska ilustratorka. Malo joj je teže ući u trag na internetu - ovdje možete pogledati jedan mali dio njenog izvanrednog rada.
Moj heroj je i Radovan Vukasović, sa svojim ilustracijama, stripovima i animacijama, gdje se prepliću mitologija, religija, epska poezija, iskustva sibirskih logora ali i video-igre: naći ćete ga na Instagramu pod imenom solidhead ili na ovom linku.
Sara Kovačević, grafičarka i dizajnerka, vodi sopstvenu radionicu za izradu unikatnih, nesvakidašnjih cegera, BAGS, gdje eksperimentiše sa slikarskim i štamparskim tehnikama na tekstilu. Facebook: BAGS, Instagram: cegeri_bags.
Najmlađa nada crnogorskog stripa i animacije je Veljko Miljanić. Na Facebook-u je pod neobičnim imenom: IZoq.


Nova godina - About time to reflect & Just round the corner
 

Jedan trenutak iskrenosti. Kada bi ti se ukazala prilika, da li bi (ponovo) otišao da živiš negde "preko"?

Da, zašto ne? Prilike za odlazak postoje, (povoda ne fali!) prilike za o(p)stanak ne obećavaju. Nije da ne pokušavam da konkurišem, povremeno, za određene stipendije ili rezidencijalne programe. Svakako da me taj i takav status ne drži rezervisanim u pogledu uključenosti, i kao dizajnera i ilustratora: zahvalan sam kada kroz svoj rad mogu dati neki mali doprinos projektima od važnosti za lokalnu zajednicu. Ta vrsta uključenosti, barem kroz te, male korake, je neophodna: iz iskustava drugih shvatio sam koliko je važno, gdje god da se nađemo, ne živjeti u tom sopstvenom balonu, bez dodira sa neposrednim okruženjem. Nema izgovora. Uz to, nastojim da ne propuštam šanse za prekogranične saradnje, konkurse za bijenala ili kolektivne izložbe (uz regionalne festivale i konferencije, primjeri su i nedavno održani festival „Project Passion” u Minesoti, SAD ili nastupajuće bijenale plakata „Strelka” – Njižni Novgorod, Rusija). Sve ovo me opet ne drži pretjerano vezanim za „rodnu grudu”. Fali mi tog domoljublja!


      Razglednica Jelka - Podrška Inicijativi Ne da(vi)mo Beograd
 

Šapni nam šta će sledeće izaći iz "Srđine radionice"?

U planu je još ilustracija za dodatne programske sadržaje Narodnog muzeja Crne Gore. Predstoji nam novo izdanje „Fluid” dizajn foruma, sa svježim izložbenim projektima  - da ne otkrivam previše. Dalje, izborna je godina (a koja to nije?) pa me ne bi iznenadio nastavak serijala „Ballot Boxes”. Zasebni radovi u vidu redovnih objava na „mrežama” se podrazumijevaju.


"Ballot Boxes" projekat
 

Uveliko zakuvavamo sledeće izdanje „Korifeja”, s tim da nas ovog puta očekuju više konceptualni, a manje ilustrativni vizuali. Slijedi promocija jednog međunarodnog kreativnog projekta usmjerenog protiv Trampove administracije, u kojem sam imao priliku da učestvujem. U pripremi su i novi projekti sa nevladinim udruženjima u Crnoj Gori, koji će uključivati oblikovanje štampanih i digitalnih publikacija, kreiranje infografika, ilustracija itd.


Srđa Dragović za otvorenu internacionalnu izložbu plakata na temu „TOLERANCIJA“ koju je inicirao Mirko Ilić

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text