Stefan Gajić

Nakon prošlogodišnjeg iskustva hrvatskih srednjoškolaca, Stefan Gajić (1997), mladi srpski dizajner, dobio je priliku da učestvuje u letnjem programu poznate njujorške Škole vizuelnih umetnosti (SVA - School of Visual Arts).
Sefan je student prve godine Fakulteta primenjenih umetnosti, na odseku za industrijski dizajn. Do sada je učestvovao na nekoliko radionica i izložbi u zemlji i inostranstvu (Italija, SAD). Takođe je dobitnik trećeg mesta na konkursu "Design playground" za dizajn samostojeće police. Interesuju ga digitalni mediji, fotografija, kolekcionar je CD omota.
Letnji program njujorške Škole vizuelnih umetnosti obuhvata intenzivni program upoznavanja sa njujorškom umetničkom scenom. 'Pre-College' studenti biraju željeno područje interesa koje studiraju kroz predavanja o istoriji umetnosti, teoriji umetnosti kao i upotrebi medija i materijala. Program je pojačan listom aktivnosti kojima se mladi u potpunosti upoznaju sa socijalnim i kulturnim životom New Yorka. Nastava se odvija od ponedeljka do petka, a ceo program traje 3 nedelje. Svi polaznici ovog programa moraju pokazati da su zreli, odgovorni i spremni za kreativni i lični izražaj i slobodu koju ovaj program nudi, i moraju imati ozbiljan stav prema umetničkom radu koji je njihov primarni fokus u ovom programu.
U letnjoj školi učestvuje oko 400 internacionalniih mladih nada dizajna, od kojih je polovina smeštena u studentskom domu SVA fakulteta. Program je otvoren za prijave, međutim, samo odabrani budući mladi dizajneri sa ovog podneblja dobijaju prestižnu stipendiju Škole vizuelnih umetnosti (SVA), zaslugom Anthonyja P. Rhodesa, izvršnog potpresednika SVA i Mirka Ilića, profesora na SVA i Boruta Vilda, profesora Fakulteta za medije i komunikacije (FMK Beograd.
Pitali smo Stefana o njegovom njujorškom iskustvu.

Pripremila: Ana Radovanović
Fotografije: Stefan Gajić
Stefan_Gajic_SVA_01
Selfi sa Fridom Kalo, MoMA muzej


Reci nam nešto o svojim prvim utiscima o SVA školi?

Fakultet jako vodi računa o utisku koji ostavlja, škola je dobro opremljena svim sredstvima koja su potrebna dizajneru.
Oni zaista žele da kod njih đaci, bili oni internacionalni ili iz SAD-a, nauče što više mogu dok su tu. Profesori su potpuno usmereni na podučavanje svakog đaka i pri tome se trude da podstiču individualnost i kreativnost kod svakog od njih.

Stefan_Gajic_SVA_02
Pogled na grad sa Empire State Buliding-a


Za koji si se ti program opredelio i koliko je on opravdao tvoja očekivanja?

Škola je neverovatna! Imao sam visoka očekivanja, međutim, ona su prevaziđena čim sam stigao tamo.

Ja sam se opredelio za grafički dizajn. Bio sam znatiželjan da otkrijem njihov način rada i predavanja. Iako sam imao neki uvid u nastavu i profesore pre nego što sam stigao u Njujork, nisam očekivao tako jak program i nastavu. Sveka naredna nedelja je bila bolja od one prethodne. Oprema koju smo koristili je bila najsavremenija, a sredstva za rad smo imali u izobilju. Svakako sam dosta naučio i teorijski i u praktičnom radu kroz brojne primere i zadatke. Rad se odvijao i timski i individualno. Profesori su se trudili da naše ideje dođu do realizacije uz njihov podsticaj i sugestije. Stekao sam dragoceno iskustvo i mnoga nova znanja. 

Stefan_Gajic_SVA_03
Linijski crtež gradskog pejzaža. Rad nastao tokom prve nedelje


Kako je tekao jedan SVA uobičajeni dan? Kakve su zadatke postavljali pred vas? 

Za mene je dan počinjao u 8h; teško ustajanje i jutarnje spremanje, kao i kafa sa drugom, uz fenomenalni pogled na Njujork iz stana. Imao sam sreću da je mi stan jako blizu fakulteta, pa mi je trebalo samo osam minuta do učionica. Nastava je uz pauze trajala od 8:30 do 16:00. Za vreme časova smo radili uglavnom sve samostalno, ali uvek su tu bili profesor ili njegovi asistenti.
Zadaci su bili različiti svake nedelje, a samim tim i dani. Oni su bili osmišljeni tako da podstaknu kreativnost i omoguće nam da pokažemo naš talenat.
Prva nedelja je bila slobodnija, profesor bi nam dao zadatak kao sto je kolaž i pustio nas da radimo, dolazio bi povremeno i davao sugesitije na osnovu onoga što želimo da postignemo radom. Ta sloboda se donekle produžila i na drugu nedelju, iako smo imali određene uslove koja smo morali da poštujemo, naša ideja je bila dominatna.

Stefan_Gajic_SVA_04
Finalna izložba radova. Školske stolice. Stefanov rad: prvi donji red, treći s desna.


“Sky's the limit” kao sto bi Profesor Kevin stalno napominjao. Zadatak druge nedelje je bio dosta drugačiji. Pred nama je bila slika odeljenja iz 50-ih; rečeno nam je da svako treba da odabere dete sa slike. Svakom liku deteta je bila dodeljena reč koja ga je najbolje opisivala: nasilan, lenj, glup i sl. Ja sam dobio čudaka. Nakon toga smo dobili školske stolice koje je trebalo da adaptiramo tako da predstavljaju to naše dete.
Treća nedelja se fokusirala više na digitalno umeće. Svako je dobio Pantone boju, za koju je trebalo smisliti naziv, logo, slogan i vsrtu pakovanja kockastog oblika.

Svaka nedelja je imala svoje prednosti! Nakon časova imali smo organizovane obilaske grada, koji bi uglavnom trajali do sedam - osam časova uveče. Imali smo obavezu da se vratimo u stan pre devet sati; osim vikendom, kada je slobodno vreme bilo do 22h.
Nakon završetka programa, organizovana je velika finalna izložba radova svih studenata - učesnika.

Stefan_Gajic_SVA_07
Studenti kreiraju radove u toku druge nedelje


Koliko se tamošnji edukativni pristup u dizajnu razlikuje od domaćeg?

Postoje razlike, ali nije u pitanju "nebo i zemlja". I dalje se svodi na vaš rad i talenat. Možete imati najbolju opremu i najbolje profesore, ali ako vi ne umete to da iskoristite ništa vam ne znači da li ste u Srbiji ili Americi! Ono što je drugačije, jeste pristup profesora učeniku. Profesor uvek sedne pored vas i objasni predavanje, ili šta treba da se uradi. Postoji međusobno poštovanje i cela atmosfera je profesionalna, ali i opuštenija nego kod nas. Ni u jednom trenutku se nisam dvoumio da li nešto da pitam ili kažem!

Stefan_Gajic_SVA_06
Kolaž napravljen u toku prve nedelje rada u ateljeima


Šta je za tebe predstavljalo najveći izazov?

Najveći izazov koji sam imao je bio - da li ću opravdati poverenje naših profesora koji su me preporučili za ovo usavršavanje?! Sa druge strane, izazov mi je predstavljalo i da njihove profesore zovem po imenu a ne “professor” ili tako nešto... Valjda je to navika persiranja koju u Srbiji stekenete. Mislim da zapravo odatle počinje kvalitniji odnos! Ako se obraćete nekome po imenu, sa poštovanjem naravno, nemate problem u komunikaciji i nemate strah da ih pitate za pomoć ili da razrešite neku dilemu.

A šta je ostavilo najveći utisak? 

To je Njujork! Sve je interesantno i drugačije, tamo svega ima i konstantno ste u fazi šoka, jer je sve toliko novo i uzbudljivo. Jako je čudno kada krenete da propoznajete delove grada iz filmova. Posećivanje najpoznatih lokacija grada je bilo dosta uzbudljivo, ali isto tako i obilaženje onih mesta koje su mi preporučile osobe koje žive u Njujorku.

Međutim, ono što je ostavilo najveći utisak na mene su ljudi koje sam upoznao. Svi su jako kulturni i željni da pomognu na bilo koji način. Te osobe su mi ulepšavale svaki dan i svaku pauzu. Naravno, tu si i profesori fakulteta. Kao i gospodin Mirko Ilić koji je izdvojio vreme da se upoznamo i još dotatno ulepšao i obogatio moj boravak u Njujorku!

Stefan_Gajic_SVA_08
Kolaž napravljen u toku prve nedelje rada u ateljeima


Da li je bilo razlike u znanju i pristupu ostalih studenta u odnosu na tvoje?  Opiši nam kako je tekla saradnja. 

Svakako! Naš program u srednjim umetničkim školama se dosta razlikuje od njihovog. Većina njihovih studenata idu u standardne srednje škole pre fakulteta, nešto što bi mi nazvali gimnazijom. Zato razlika u veštini crtanja, slikanja, poznavanja istorije umetnosti postoji, ali to je jak falutet i đaci brzo nadoknade to znaje. Naravno, tu su i đaci koji idu u njihove umetničke srednje škole i jako su taletnovani. Tako dobijate finu mešavinu novih i iskusnijih studenatata koji međusobno dele znanje! Bilo mi je drago da pokažem znanje koje sam stekao u mojoj zemlji.
Uglavnom je rad bio individualan, fokusiran da unapredi znanje i veštine svakog studenta.

Stefan_Gajic_SVA_09
Kocka za brend Tala, napravljen u toku treće nedelje


Kako bi opisao generalno okruženje i atmosferu?

Iako smo dolazili iz različitih delova sveta, imali smo slične interese, i to nas je sve povezalo. Ima preko 400 studenata, bez problema nađete i upoznate osobe koje vam odgovaraju. Vladala je pozitivna energija tokom celog programa, nisam nigde video tužnu osobu na fakultetu! Svi smo bili uzbuženi što smo tu, to se najbolje videlo u našim obilascima. Njujork je takav grad, da vam nije teško da šetate desetine blokova. Uvek ima nešto novo da se vidi i uvek ste u dobrom društvu. MoMA, MET, Guggenheim muzej, The Whitney, Broadway, 5th avenue, Empire State building, the Highline - samo su neke od stvari koje sam imao prilike da posetim.

Šta je za tebe značila ova prilika? Šta ti je ovakvo iskustvo donelo?

Ovo je prilika koja se pruži jednom u životu i čast mi je da sam ja bio odabaran! Celo iskustvo me je u korenu promenilo. Čovek dosta nauči o sebi kad boravi u gradu gde nikog ne zna i gde ne priča maternji jezik.
Imao sam dosta sreće sa fenomenalnim profesorima kao što su Kevin O'Callaghan, John Ruggeri i Richard Mehl. Stekao sam prijatelje u odeljenju, koji su iz mene izvukli samo najbolje. Dosta sam naučio, mnogo više nego što sam očekivao. Nigde se nisam osećao bolje kao osoba i kao umetnik nego na SVA, u najboljem gradu na svetu: Njujorku.

Stefan_Gajic_SVA_10
Sefan Gajić, Brooklyn Bridge

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services