Vladan Srdić

Vladan Srdić je kreativni strateg, umetnički direktor, grafički i UI dizajner iz Beograda, koji već 17 godina živi i radi u Ljubljani, Slovenija. Rođen je 1972. godine u Beogradu i završio Fakultet primenjenih umetnosti sa zvanjem dipl. dizajner grafike / master vizuelnih komunikacija u klasi prof. Miloša Ćirića. Još kao apsolvent, osvojio je prestižno priznanje – Zlatni Grifon na 2. Jugoslovenskom konkursu za najbolji grafički dizajn u 1996. i 1997. godini, za plakat pozorišne predstave Lari Tompson, tragedija jedne mladosti. Radio je kao art i kreativni direktor u advertajzing agencijama Preview Graphics, Vankuver, Kanada; Saatchi & Saatchi u Beogradu i Ljubljani; Y&R, Ogilvy i McCann u Ljubljani. Od 2006. je partner u agenciji Studio 360. Prema selekciji izdavačke kuće Taschen, Vladan je rangiran među 100 najboljih dizajnera na svetu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja kako na domaćim, tako i na internacionalnim festivalima, uključujući: ADC NY, D&AD, European Design Awards, Taiwan International Graphic Design Awards, German Design Awards, Nagoya Design Do, EPICA, Golden Drum, Red Apple, Grifon, Bienale Brumen, Magdalena, SOF, Majska izložba … Izlagao je na oko 60 kolektivnih i šest samostalnih izložbi, učestvovao u radu više festivalskih žirija te predavao na Pecha-Kucha Ljubljana, TEDx Beograd, Belgrade Design Week i SOF Portorož. Vladanovi radovi su objavljivani u istaknutim publikacijama i web-portalima: Graphis, Taschen, Novum, Print, Lürzer's Archive, Choisgallery, Deezen, Wallpaper, Taschen, PIE Books, Rockport, Rotovision, New Moment, Kvadart ... Član je ULUPUDS-a; ADC Srbije i D&AD London te nekadašnje avangardne pozorišne trupe Torpedo iz Beograda. Neki od renomiranih klijenata za koje je radio su Alfa Romeo, Toyota, Allied Domecq, Sony, Sparkasse, Ericsson, Western Wireless, Kraft Foods, Hofer, Quantitative Solutions, Mensalia, Gorenje, Krka, CEEMAN, Konzulat Republike Angole u Ljubljani, Slovenački etnografski muzej, Mladina, Ministarstvo pravosuđa Republike Slovenije, Festival Magdalena, Galerija MGLC, Pozorište Duško Radović, KCB, Rambo Amadeus, Vrooom …
Kao kreativni strateg i umetnički direktor, Vladan Srdić se specijalizovao na području izrade komunikacijskih i marketinških koncepata, vizuelnom i digitalnom brendingu. Od 2006. godine, pa sve do danas, Vladan je partner i kreativni direktor u svojoj agenciji Studio 360 u Ljubljani.

Razgovarala: Ivana Srdanović
Fotografija Vladana Srdića: Luka Kaše
 


Kada govorimo o tvom dosadašnjem radu, od apsolventskih dana i veoma važne nagrade Zlatni Grifon koju si osvojio 1998. godine, pa sve do danas, izdvoj nam neke po tebi najvažnije radove, projekte i trenutke u karijeri koji su ti posebno značili i najviše doneli u tom razvojnom putu.

Da, Zlatni Grifon je došao u pravom trenutku – tadašnjem studentu je dao krila i otvorio vrata daljoj afirmaciji na profesionalnom ringu. Iako festivalsko vrednovanje kvaliteta često ostane u domenu teorije, praksa me je ipak prepoznala – istog dana po objavi rezultata sam dobio poziv od Dragana Sakana i započeo karijeru u tadašnjoj naj-agenciji regije – STB Saatchi & Saatchi. Iako su od tada usledila i mnoga druga priznanja, prva nagrada zaborava nema. Advertajzing je kao puzzle, svaki deo je podjednako važan u trenutku kada ga trebaš – dokazivanje na dnevnoj bazi vremenom nažalost razvija toleranciju do takmičarskog vrednovanja. Biti profesionalan znači da je svaki posao najvažniji, bez obzira na lične preference. Ako već moram, kao meni najizazovnije bih svakakao izdvojio projekte iz oblasti kulture i inspirativne ljude sa kojima sam sarađivao sve ove godine – neverovatni kreativni naboj beogradske pozorišne trupe Torpedo s kraja 90-ih (Darijan Mihajlović, Anja Suša, muzički band Vrooom), rad sa ljubljanskim magazinom Mladina na seriji socijalno angažovanih oglasa (Proglas), prijateljstvo i saradnja sa jedinstvenim Lazarem Džamićem – do sada realizovane i sve buduće radove, branding projekte za međunarodnu inicijativu SEE River, Magdalena Festival, pozorište Duško Radović … Da ne zaboravim i emocionalno bitne izložbe u velikoj galeriji KCB-a i galeriji O3one (Beograd), kao i Umetnostni galeriji Maribor (u okviru programa Magdalene).


Dizajn plakata: Animal Farm, klijent: avangardna pozorišna trupa Torpedo Beograd; Get Together, klijent: SNG Maribor
 


Da li je ono na čemu si odrastao 70-ih i 80-ih godina uticalo na tvoju odluku čime ćeš se baviti u životu, i ko su ti bili najveći uzori kao dečaku i kasnije mladiću koji se odlučuje da studira FPU u Beogradu, tadašnja Akademija primenjenih umetnosti i dizajna?

Generacije 70-ih i 80-ih živele su neobičnu dramaturgiju socijalističkog eksperimenta. Moram priznati da se, kao i mnogi, tih vremena sećam uglavnom po dobrom – jugoslovenskoj košarci, filmskoj školi, umetničkoj, muzičkoj sceni i jednoj (ipak) velikoj domovini sa stavom, mirisom i ukusom. Ipak, najveću ulogu u kreativnom odrastanju je imao moj otac Blagoje Srdić - Bonifacho, jedan od naših najuspešnijih slikara u dijaspori (Vankuver, Kanada). Od malih nogu sam bio okružen slikarskim ekosistemom i velikim platnima apstraktnog ekspresionizma (koja su često koketirala i sa grafičkim dizajnom). Živo se sećam izložbe savremenog industrijskog dizajna sa početka 80-ih u tadašnjoj američkoj čitaonici (kasnije kulturnom centru), velike retrospektive Vladimira Veličkovića u galeriju SANU i avangardnih plakata Slobodana Mašića za Bitef i Fest. U početku sam bio zainteresovan za industrijski dizajn, potom ozbiljno razmišljao o studiranju arhitekture i na kraju upisao Akademiju primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, smer vizuelne komunikacije. Kocka je bačena.  


Zlatni Grifon na 2. Jugoslovenskom konkursu za najbolji grafički dizajn u 1996. i 1997. godini, za plakat pozorišne predstave Lari Tompson, tragedija jedne mladosti
 


Zašto si otišao iz Beograda, tj. koje su okolnosti najviše uticale na tu odluku da napustiš svoj rodni grad, i započneš ozbiljnu profesionalnu karijeru van svoje zemlje?

Rat. Mir. Rat. Mir. Demagogija. Zidovi. Ostrašćenost. Grabež. Krađa. Manipulacija. Zatucanost. Glava bez muve. Opet i opet. Tako bih opisao roršahovu mrlju Srbije sa kraja 90-ih. Razloga za kartu u jednom smeru na ovim prostorima nažalost nikada nije manjkalo. Otputovao sam polu-slučajno, iznenada i bez ozbiljnije namere, u noći pred početak bombardovanja, nastavljajući profesionalnu karijeru u ljubljanskom ofisu Saatchi-ja. Ipak, odlazimo da bi se vraćali i staro ponovo videli novim očima. Beograd nosim sa sobom u džepu, sećanja u srcu, a contacts na Mac-u, kao da nikada nisam ni otišao.


Novavital Kids, dizajn karakera 


Trenutno, a i gotovo deceniju unazad, radiš kao partner, art i kreativni direktor u okviru Studia 360. Kako je nastao Studio 360, i čime se pretežno bavi?

U Studiu 360 se primarno bavimo kreativnim vizuelnim komunikacijama i arhitekturom. One-stop idea-to-market pristup omogućava našim klijentima široku podršku ne samo na području online i offline brendinga, izradi komunikacijskih i business strategija, već i pri arhitektonskom projektovanju, dizajnu enterijera i nameštaja. Poslovne partnere istinski prihvatamo kao člana tima, jer najbolja rešenja nastaju upravo na zdravoj relaciji klijent-studio. Ne delimo na velike i male projekte, već na velike i male ideje i rešenja. Izuzetno obraćamo pažnju na svaki detalj produkcije, jer smatramo da je upravo to ono što čini razliku. Svojim radom nadasve želimo da doprinesemo rastu i razvoju usluga / proizvoda, “obući” ih u pravo odelo, dati im distinktivan sadržaj i stav. Ove godine proslavljamo već 10 godina postojanja – radujemo se novim izazovima i saradnji sa svim ljudima dobrog znanja.

srdic-vladan
Dizajn enterijera: Geometric Residence

 

Čini se da je ta neka multidisciplinarnost i integrisanost rešenja ključna odlika ovog studija, i da se podjednako dobro barata arhitekturom, dizajnom enterijera, kao i brendingom i grafičkim dizajnom. Kako je nastala ta povezanost?

U Studiu 360 shvatamo digitalni i fizički prostor kao celinu, veoma kompatabilne u širem storytelling ekosistemu. S obzirom da se tehnologija polako kreće do tačke u kojoj će fizička stvarnost biti nerealnija od one virtuelne, nam se čini to i više nego logično. Ručni rad, zanatska umeća i sve što možemo podvesti pod terminom “craft” (a do sada je izgledalo kao prevaziđeno) polako postaju “in” na potpuno nov način, a u pojedinim slučajevima čak i eksluziva. Brendovi koji budu znali da prepoznaju “Zeitgeist” - kombinovanje interakcije digitalnog i emociju stvarnog na do sada neviđene načine, nalaženje novih tržišnih niša i stvaranje “disruption” modela poslovanja, imaju svetlu budućnost. Studio 360 želi da ih podrži svojim znanjem, talentom i mišićima, i želi da bude deo njihove priče o uspehu.

srdic-vladan
JSP Fashion / user interface design - Interaction Design UI/UX Web Design


Reci nam nešto o tvom novom art brendu u nastajanju, pod imenom Freak-chic.

Freak Show je zamišljen kao umetnički projekat socialno angažovanog i provokativnog karaktera, a njegova eksponenta Freak Chic kao komercijalni momenat. Planiramo produkciju serije dizajnerskih, kvalitetnih majica u saradnji sa poznatim beogradsko-ljubljanskim modnim brendom JSP – sestrama Proković, kao i ograničenu seriju umetničkih printova u seriji sito-štampe. Sve to će biti dostupno (nadam se) u 2017. godini na budućoj web-prodavnici i uživo na izložbama u regionu. Za one koje zanima više, Lazar Džamić je napisao odličan predgovor: “Dve ‘plazme’ vladaju svetom: protoplazma i piktoplazma. Reflektuju našu preovladjujuću, zanetu, lakomislenu i destruktivnu iracionalnost - i razlog zašto je civilizacija kakvom je znamo u odlasku. Protoplazma je opsednutost našim sopstvenim mesom: telima, izgledom, seksom. Putovanje od glave ka preponama, kako je to neko jednom opisao, je putovanje od manje profita ka više profita. Druga dominantna mentalna plazma je ona imaginarnih superheroja, maskota, likova iz virtuelnih igara i animiranih filmova - piktoplazma, kako ju je nazvala istoimena popularna knjiga o dizajnu. Oni su naši heroji i nova religija. Cilj ove Plazmatične Internacionale je zarada. Njihova misija je zgrtanje novca i kreiranje kulturne atmosphere koja se bazira na iracionalnom, na impulsu, na isključivanju racionalnosti. Racionalnost ne prodaje, impuls i emocija prodaju. Meso vlada mozgom. I to je upravo poruka koju nam Vladan Srdić prenosi ovim radovima: svi su oni isti. Glamur naše mitosfere je prividan i industrijalizovan; svi ti simboli su samo sredstvo za održavanje i povećanje potrošnje, bez inherentnog civilizacijskog dobitka. Oni nas ne čine boljim, samo bolje zabavljenim, i u procesu kreiraju ogromnu količinu kognitivnog stimulusa koja ne ostavlja mesta u našim glavama ni za šta drugo, ni za šta važno: za održavanje krhke ljuske naše civilizacije, za naše pomirenje sa prirodom, za naš racionalniji pristup svetskim problemima. Obe plazme su pornografija imaginacije. Ako postoji jedna reč koja bi sumirala energiju Vladanovih radova, onda je to ‘hipokrizija’. Dva lica - ili, mnogo više, sa prazninom iza. I, kao posledica, suštinska bezličnost uloga u kojima smo svi sve i, istovremeno, jedno veliko ništa. Ovo nije galerija ikona, ovo je ‘freak show’. Shvatite ga olako, i bićete zavarani i, na kraju, prevareni. U njima ima dosta kreativnosti, ali malo autentičnosti. Jedina autentičnost je ona koju im Vladan daje svojim fantastičnim pogledom na svet. I ta autentičnost je mračna: ‘freaks’ su ‘emoji’ naše glupe, mesnate, iracionalne strane - poziv na pobunu protiv njih i nas”.

 vladan srdic
Ilustracija: Flowershop in the house of flowers, Piano lessons
 

Kada pogledamo listu izložbi na kojima si učestvovao, klijenata sa kojima si radio, nagrada, objava, takmičenja na kojima si bio član žirija, kao i celokupan portfolio, možemo da zaključimo da si ostvaren i etabliran u svojoj struci. Šta je ono na šta si naročito ponosan, i ono što bi iz ove perspektive voleo da radiš u budućnosti.

Ponosan sam na svoju decu – ćerku Sofiu i sina Adriana. Sve ostalo je posledica istrajnosti, rada i posvećenosti. U budućnosti bih svakako želeo više vremena za sebe i projekte koji me ispunjuju. Kreativne industrije u razvijenim državama generišu visoku dodatnu vrednost - kao takve ih treba zalivati i sistematski gajiti. Želeo bih da kvalitet nadjača kvantitet, profesionalnost amaterizam, razum ego - da dočekam dan kada će na našim prostorima intelektualno vlasništvo i kreativni rad biti vrednovani i dobiti mesto koje zaslužuju.


SEE River Project , Editorial Design

 

Nakon gotovo 20 godina kreativnog rada i ekspertize u domenu brendinga, reci nam tvoja zapažanja o novonastalom poslovnom i komunikacionom okruženju, nastalim kao posledica tehnologije i digitalizacije.

Sumirajući mane i prednosti koje nam digitalizacija donosi je teško dati tačan odgovor. Ono što je izvesno je da se tempo inovacija ubrzava kao nikada u ljudskoj istoriji, preteći da svojom isključivošću istrebi mnoge profesije, obrne na glavu poslovne modele, poruši socijalne zakonitosti i zauvek izmeni naše živote. Sama po sebi, tehnologija je izuzetno uzbudljiva, više me brine pohlepa neoliberalnog okruženja u kome se razvija i njena sasvim izvesna zloupotreba (koja se već uveliko dešava, a da toga često nismo ni svesni). Pored toga je veliko pitanje koliko će društvene norme, pravni red i ljudska psiha znati da se odazovu ovakvim warp-skokovima. Komunikaciona industrija je u početku bila zatečena, a zatim je došao i strah od izumiranja. Ipak, a kao i uvek do sada, kreativnost je među prvima našla modus vivendi i već neko vreme uspešno daje odgovor na novonastali eko-sistem. Dobre business-driven ideje su danas važnije nego ikada, a alati i medijski kanali za njihovu realizaciju raznovrsni, i svaki dan savršeniji. Brending je dobio novu kompleksnu definiciju i zadatak da bude vezivno tkivo poslovnog modela i filozofije brenda, marketinga, PR-a, digitalnih i tradicionalnih kanala. U Studiu 360 radimo na utemeljenom povezivanju nabrojanog, pokušavajući da povrh svega prospemo i pomalo zlatnog praha (kako je govorio Saki).


The Ride of Your Life / infographics

 

Kako ti izgleda domaća (srpska) dizajn i advertajzing scena, da li je pratiš i kako, i koliko se razlikuje od onoga što svakodnevno radiš i posmatraš u Sloveniji?

S obzirom da je ceo svet postao globalno selo i svi vide šta drugi stvaraju u realnom vremenu, mi više ne možemo govoriti o nekakvoj posebnosti modernog dizajna (osim da se trendovi svuda menjaju jednako, gde god da krenu). Samim tim je slovenački dizajn sličan onom u Srbiji, i obrnuto. Ono što jeste drugačije je tržište za koje se radi – ciljna publika, socijalno okruženje, razvijenost, veličina tržišta i posledično visine budžeta. Advertajzing je profesija puna akrobacije i improvizacije, baš ono što je 20-ak godina nacionalni hobi u Srbiji. Možda je baš zbog toga srpska kreativa poslednjih godina prilično napredovala, dok Slovenija nekako stagnira (ne po svoji volji). Brending scena u regionu je najrazvijenija u Hrvatskoj, sa dosta kvalitetnih studija i perjanicom regiona – agencijom Bruketa i Žinić. Sa stajališta prosperiteta bi države bivše Jugoslavije morale biti povezanije – na previše načina smo potrebni jedni drugima. Saradnja, otvorenost, poštenje, istrajnost, fokus i mir su od ključnog značaja za dalji napredak.


Citypark / signage design


Koji su ti planovi sa slovenačkim studijom i novim art brendom, kakva su ti očekivanja od narednog perioda, tj. bliske nam i neizvesne budućnosti u ovom našem regionu?

Sve će biti ok. A ako slučajno ne bude tako, we will always have Paris.


BSN Garage / signage design

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services