Zvezdana Stojmirović

Zvezdana Stojmirović je grafička dizajnerka koja predaje na fakultetu MICA u Baltimoru, u Americi. Kulturni centar GRAD organizuje njenu samostalnu izložbu "Priča o tvojim precima", koja će biti otvorena u ponedeljak, 24. juna u 20 časova u Gradskoj galeriji KC GRAD. Zvezdana je jedna od članica internacionalnog Saveta Gradske galerije, ali je pored kreiranja godišnjeg programa galerije, predstavila svoj projekat pod nazivom Tipo/ Život, 2010. godine, i učestvovala na projektu Kulturnog fronta Novi folklor 2012. godine. Zvezdana Stojmirović rođena je 1970. godine u Pekingu, a 1991. diplomirala je na umetničkom fakultetu Cooper Union u Njujorku. Nakon magistriranja na fakultetu MICA u Baltimoru, ostaje na poziciji profesorke grafičkog dizajna, gde i danas pokušava da studentima pruži dragocena iskustva poput saradnje sa brendovima Etsy i Under Armour u cilju sticanja praktičnih veština. Stojmirović se bavi i novim i starim, vektorskim ikonama ali i tradicionalnim ikonopisom. Publici galerije odlučila je da prenese priču o precima u sličnoj kombinaciji novog i starog. U pitanju je komadić porodične istorije, jer je polazna tačka istoimeno delo njenog oca Milutina Rogića iz 1996. godine, koje Stojmirović ilustruje i prenosi nam priču o prošlosti kroz svežu i savremenu seriju crno-belih, kolorisanih ilustracija ali i kompozicija izvedenih od teksta, te laserski sečenih drvenih tabelica koje referišu na štampariju manastira Rujan osnovanu 1537. godine, prve takve štamparije na tlu srpskih zemalja. Ovakvom kombinacijom tradicionalnog i savremenog "Priča o tvojim precima" razvija se kao multimedijalna prezentacija o istoriji, o pitanju očuvanja nasleđa i predaka. Obrađujući i ilustrujući priču o hajducima i ratovima, seoskim patnjama i generacijskim smenama, Stojmirović se posvećuje produbljenju svojih korena, bogatstvu ličnih priča, legendi i pesama, a poziva publiku da se inspiriše ilustracijama i istraži svoje pretke i ličnu istoriju. Priča o tvojim precima pričaće se sve do 7. jula u Gradskoj galeriji KC GRAD (Braće Krsmanović 4), od 14 do 20 časova, svakog dana izuzev srede, koja je neradni dan galerije.

Razgovarao: Aleksandar Stojanović Luci, kustos Gradske galerije
 


 

Odlučila si da se pozabaviš ličnom istorijom preko knjige koju je objavio tvoj otac, Milutin Rogić 1996. godine. Da li znaš nešto o istoriji same knjige, odnosno procesu njenog nastanka? Koliko vremena je tvoj otac pisao ovo delo i kako je istraživao porodičnu istoriju? Šta nam knjiga prenosi?

To je, tačnije, neobjavljen spis koji je moj otac napisao za našu rodbinu i prijatelje. Poslednjih godina života, a preminuo je 1998, voleo je da leta provodi na planini Tari, odakle vodi poreklo, i tamo je znao da se udubi u razmišljanja o precima. Njegov život protekao je munjevitim usponom od pastirčeta do studenta književnosti, do diplomatskog službenika. Mislim da je ovim delom želeo da nam prenese važnost porekla i korena. Kako je tekst posvećen meni, osetila sam želju, a pomalo i dužnost, da ga obradim i ponudim javnosti.

S obzirom da si grafička dizajnerka, proces ilustracije knjige ti nije stran, ali da li je ovoga puta to bila samo ilustracija? Kako si birala deonice teksta koje nam predstavljaš? Koliko crteža će sadržati "Priča o tvojim precima" i da li nam sve predstavljaš u Gradskoj galeriji?

Čitajući taj tekst, spontano sam počela da skiciram motive i sakupila šesnaest crteža, koje sam zatim precrtavala perom i tušem, a napokon snimila i pretvorila u digitalne vektore. Njih sam zatim uveličala, jer vektori ne gube rezoluciju. Zatim sam vektore štampala na tkanini, da bih mogla da ih lakše spakujem u kofer. Birala sam motive po osećaju, ali bih mogla još toliko da ih predstavim, jer za mene taj tekst predstavlja pravu riznicu. Recimo da je ovo prva faza većeg projekta.

Pored crno-belih, serija sadrži i kolor ilustracije ali i laserski sečene drvene table. Kako se ove tehnike povezuju i prate jedna drugu? Tablice referišu na drvorez ploče za staru tehniku štampe ali i na jednu staru štampariju? Kako je ona povezana sa tvojim precima?

U tekstu piše da je nedaleko od našeg sela postojao Manastir Rujan u kome je davne 1537. godine radila prva štamparija u Srbiji. Iako to nema direktne veze sa mojim precima, opisuje kulturu podneblja iz koga potičem, makar sa očeve strane. Veoma sam bila dirnuta tim epohalnim dostignućem, te sam želela da ga na svoj način oživim, rekreacijom makar jedne drvene ploče nalik na takve sa kojih su štampali stranice. Možda će neki posetilac, dodirnuvši tablicu, osetiti vezu sa tom veličanstvenom istorijom.

Poseban segment postavke čine stilizovani ispisi na ćirilici, od kojih su neki u formi gifova. Koja ideja stoji iza njih? Kako si birala font teksta? Da li ispisi predstavljaju dodatak ilustracijama koje publika treba da čita ili su komponovni više kao apstraktna dela koja dopunjuju postavku?

To su kao neke grafičke metafore. Slobodno sam birala parčiće teksta i formirala oblike kakvi su mi se činili odgovarajući: kružna spirala kao pomaljanje iz, i utapanje u zaborav, sveže pokošene liske teksta, neprohodna šuma slova, itd. Rekla bih da su to upravo apstraktna dela koja dopunjavaju postavku. Birala sam fontove iz kolekcije Google Fonts, tačnije PT i Old Standard. Neverovatno koliko su primenjivi. Lepo izgledaju i kao osnovni tekst, naslovi, ali i kao tipografski ukras. Animirani gifovi su samo jos jedan vid tih ukrasa. Pogledajte ih na mom sajtu.

Stigla si u Beograd pre par dana. Čemu se raduješ ovde, pored same pripreme izložbe. Šta planiraš da obiđeš dok si ovde?

Prijatelje, rodbinu, neku predstavu, koncert… Osvežava me beogradska kultura. Sa decom ću da istražujem grad, manastire, sela. Važno mi je da bolje savladaju srpski jezik. Volim da zapažam uspešna tipografska rešenja na fasadama, na primer na hotelu Jugoslavija, ili na kafićima Kafeterija.

U Baltimoru predaješ grafički dizajn na MICA fakultetu. Kako tamo izgleda rad sa studentima? Koji su trendovi u grafičkom dizajnu koji se trenutno slede u Americi?

Rad sa studentima je prava stvar! Predajem sve od osnova dizajna do izbornih predmeta poput Fashion Graphics, primene grafičkog dizajna na modu. Stalno smišljam savremene metode za prenošenje klasičnog znanja o tipografiji, prelomu knjige, teoriji forme i boje. Sve je oivičeno programiranjem jer to je pismenost današnjice. Neki od aktuelnih trendova su dekolonizacija dizajna, mašinsko učenje i ekološka održivost.

Dekolonizacija dizajna: AIGA članak
Mašinsko učenje: Andrew Ng, Jon Gold
Ekološka održivost: Eric Benson, Re-nourish

S obzirom da si članica saveta Gradske galerije kako ti se činio izbor projekata za aktuelnu desetu izlagačku sezonu u KC Gradu? Kakav je tvoj utisak o ovdašnjoj umetničkoj sceni uopšte?

Uvek mi je radost da vidim predloge i učestvujem u izboru programa. Projekti su veoma raznovrsni. Posebno su mi se svideli oni sa čistotom koncepta i jakom dizajnerskom podlogom.


"Priča o tvojim precima" će biti ispričana u Gradskoj galeriji ili planiraš da nastaviš razvijanje ove serije u budućnosti? Kakvi su planovi za budućnost pored ovog projekta?

Na jesen ću izložiti projekat na mom fakultetu, a potom, ne znam, videćemo. Volela bih da nađem izdavača i da objavim knjigu projekta! Otvorena sam za predloge, a takođe i za prodaju radova.

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Facebook komentari


Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services