METAKLINIKA

metaklinika nenad trifunović lazar bodroža dušan đor

Nenad Trifunović
DIZAJNER
Lazar Bodroža
DIZAJNER
Dušan Đordević
FOTOGRAF
Goran Pandža
DIZAJNER

 Fotografije: Ana Kostić                                                                                                                                                           

1. ZOVETE SE METAKLINIKA. NA VRATIMA SOBA SU BROJEVI KAO I NA BOLNIČKIM SOBAMA? KAKO STE DO TOGA DOŠLI?

Nenad: Imali smo mnogo vrata u prostoru pa smo pokušali da od mane napravimo vrlinu, brojevima smo dali drugo značenje vratima. Mislim da smo dolaskom u ovaj prostor našu malu skupinu institucionalizovali. Oblikujemo je po našoj meri i u skladu sa našim potrebama.
Lazar: Do naziva firme je došlo spontano, da ne kažem nagonski. Meni je radni prostor i atmosfera u njemu od presudnog značaja za lično raspoloženje u toku radnog procesa. Ovaj prostor ima dobru atmosferu, da ne kažem good vibrations.
Dušan: Nije mi toliko važno. Valjda zato što sam fotograf pa sam navikao da radim uvek na drugoj lokaciji. Mada ovaj prostor obožavam.
Goran: Bolnica je moja druga kuća. Ne prođe ni jedan ceo kvartal u godini, a ja već nekako tamo završim. Najlepše devojke su na reumatološkom odeljenju, a najbolja atmosfera je ipak u Metaklinici.

2. STVARATE U STANU KOJI JE PRIPADAO PAJI JOVANOVIĆU, OKRUŽENI STE NJEGOVIM STVARIMA? KAKAV JE OSEĆAJ?

Nenad: Pa super je. Moj laptop stoji na Pajinom stolu. Šarmantan je taj sudar prošlosti i sadašnjosti.
Lazar: Što bi rekli mladi: opušteno.
Dušan: Paja Jovanović mi je blizak rod. Moj deda je nasledio od njega ovaj stan. Prema ovom prostoru imam specijalan odnos jer sam rastao u njemu. Posebno mi je drago što skoro ništa u stanu nismo menjali, samo smo dodali par stvari da bi studio mogao da funkcioniše. Bez veze mi je bilo da nešto menjamo, kad neke stvari stoje tu više od sto godina.
Goran: Išao sam u srednju dizajnersku školu tako da imam jako slabo opšte obrazovanje, pa
nisam upoznat sa opusom dotičnog. Ali jako daleko sam dogurao u visokoškolskom obrazovanju na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu, tako da sam sada veliki obožavalac beogradskog enformela i mističnog realizma.

3. DA LI SE VAŠ RADNI AMBIJENT MENJA U SKLADU SA ONIM ŠTO RADITE?

Nenad: Da, nekad studio izgleda kao da je smeštena teroristička
organizacija, nekad kao dečja igraonica, nekad kao kuća koja se bavi knjigovodstvom. Širok je tu
spektar transformacija. Naravno, ne prestajemo da šokiramo našu čistačicu.
Lazar: Da, apsolutno, ali neviđeno je koliko naša čistačica može sve da dovede na nultu poziciju.
Dušan: Moj radni ambijent se često menja u potpunosti, svaki posaonova
lokacija. Mada, što sam stariji pokušavam koliko god mogu da posao prebacim u studio. Važan mi je i pripremni period koji obavljam u Metaklinici.
Goran: Ne, ja se menjam u skladu sa ambijentom!

4. KOLIKO JE VAŽNO ZA STVARANJE, DA RADITE IZ PROSTORA KOJI VAM PRIJA I KOJI VOLITE?

Nenad: Sada vidim da je važno. Kvalitet našeg rada se povećao od kada smo počeli da dišemo
isti kiseonik. Jednostavno, brža je razmena ideja. Svako od nas je dao neki svoj doprinos, i tako u krug.
Lazar: Jako bitno, ali ne i presudno. Mislim da radni proces čine ljudi sa kojima radiš i ljudi za koje radiš. Ako se to iole poklopi da ti prija, sve ostalo je manje bitno.
Dušan: Važniji su mi uslovi u kojima radim. Mir, opuštena atmosfera i uigran tim.
Goran: Volim da mi je lepo u prostoru, i ne volim kad mi ne prija prostor, a ovaj prija. Često sa svojim intimnim prijateljem i životnim učiteljem Jovanom Jelovcem Bucom, dođem u ovaj hram dizajna, gde sedimo na sofi, i uz čajne kolutiće i čaj za mršavljenje pričamo o životu.

5. NALAZITE SE U BIRČANINOVOJ ULICI. KADA ŽELITE DA SE
ODMORITE, PROTEGNETE NOGE I SAKUPITE ENERGIJU, KUDA SE
UPUTITE?

Nenad: Imamo 2 velika parka u blizini, dvorište CZKD-a je jedno od najlepših u gradu, tu često
svratimo na kafu.
Lazar: Usred apsolutnog nepoznavanja kulinarskih veština postao sam veliki pristalica
restoranske kulture života, pa s tim u vezi volim da posećujem neke od kafana u blizini našeg studija. Kada sam željan duhovne motivacije svratim u komšiluk, gde sa gospodinom Vladimirom Tupanjcem kontempliram na temu savremene produkcije televizijskih serija.
Dušan: Ne idem u fensi novokomponovane kafane kao Mali Pariz. Šteta za tako lepu kafanu, nekad je to bilo jedno od kultnih mesta. Strašno mi je žao svih tih starih beogradskih kafana koje su potpuno izgubile duh. Kada smo gladni ili želimo da odvedemo klijenta na ručak, odemo do
restorana 10 u sklopu studentske menze u Svetozara Markovića.
Goran: Često, kad sam sam sa sobom prisan, odem u Hram Svetoga Save gde se pomolim za
svaki sledeći pič ili prezentaciju pred kakvim bitnim klijentom.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text