44. Majska izložba ULUPUDSa

44. Majska izložba ULUPUDS-a

44. Majska izložba ULUPUDSa biće otvorena u četvrtak 10. maja 2012. u 19h u Muzeju primenjenih umetnosti.

 

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) priređuje 44. Majsku izložba "U škripcu" koja će biti otvorena u MPU do 31. maja 2012. godine.


Na jubilarnoj, 44. majskoj izložbi biće predstavljeni recentni radovi članova ULUPUDSa pod ovogodišnjom aktuelnom temom - U škripcu . Ove godine umetnički savet ULUPUDSa se, na osnovu konkursa, odlučio baš za ovu temu jer je svojevrsna paradigma aktuelne društvene stvarnosti i kao takva predpostavlja određene duhovite, kritičke i kreativne izazove. Izložbu će paralelno pratiti i dodatne aktivnosti članova koji su prijavili zanimljiva predavanja, performanse i prezentacije svojih projekata. Uz centralnu izložbu na kojoj će učestvovati ukupno 209 umetnika, biće upriličena i samostalna izložba skulptura, prošlogodišnje dobitnice Velike nagrade, Jasne Dulić Grujić. Dizajn grafičkih rešenja ovogodišnje Majske izložbe potpisuje dizajnerka Dragana Nikolić. Kustos izložbe je dr Dijana Milašinović-Marić, koja je autor i uvodnog teksta. Sama Majska izložba spada u najobimnije izložbe našeg savremenog stvaralaštva iz oblasti primenjenih umetnosti i aktuelni je presek žive umetničke i kulturne scene u Srbiji.



Već duži niz godina, ova značajna manifestacija nalazi gostoprimstvo u Muzeju primenjenih umetnosti, gde se održavaju i prateći programi. Naime, osim revijalnog pregleda recentnih radova naših umetnika, za koje se opredelio žiri na osnovu konkursa, u Galeriji Žad / donji nivo / u vreme trajanja izložbe održaće se veoma zanimljiv prateći program, kao što su prezentacije ličnih umetničkih projekata, edukativne radionice, okrugli stolovi, kritička predavanja...Tako ćemo imati eksluzivnu priliku da se upoznamo sa novim prepisom Miroslavljevog jevanđelja,  jedinstvenim poduhvatom kaligrafa-prepisivača Svetozara Pajića Dijaka. Takođe, bićemo u situaciji da se sretnemo sa neumornim i vrsnim fotografom Dragoljubom Zamurovićem, koji će neposredno obrazlagati svoj najnoviji foto projekat, potpuno nekomercijalan a vezan za Beograd. Arhitekta Vladimir Lovrić će nas informisati o eko arhitekturi, umetnosti i dizajnu. Zanimljivo će biti i zvučno i multimedijalno predstavljanje Anele Takač, magistra umetnosti koja dolazi iz Londona. Istoričarka umetnosti Mirjana Bajić, održaće predavanje i interaktivnu diskusiju na temu brendiranja. Jedan od devet pratećih programa biće i izložba In memoriam, posvećena liku i delu prerano preminule dizajnerke Dragoslave Beke Punišić. O većoj medijskoj prisutnosti, pobrinuće se istoričarka umetnosti Svetlana Jovičić, tokom svih dana trajanja manifestacije. Uz ovih 9. pratećih programa, Majska izložba je uključena i u Noć muzeja, 19. maja.

U škripcu

Tema U škripcu, duboko je obeležila ovogodišnju Majsku izložbu, budući da su je sami umetnici prihvatili kao prepoznavanje stanja, situacije u kojoj već dug niz godina egzistiraju i stvaraju. Već sama reč: škripac, izaziva osećaj nelagode, asocira na težak položaj, znojavu i neprijatnu poziciju kada si u okolnostima iz kojih je teško naći izlaz. Druga asocijacija na ovu reč upućuje na ljudsku, našu, životnu realnost, besperspektivnu društvenu situaciju gde se razaznaju komplikovani i nepovoljni odnosi između duboke socijalne hipokrizije, velikih egzistencijalnih problema i svega onog pokretačkog, kreativnog, talentovanog, ličnog, pozitivnog i umetničkog u stvaralaštvu! Ciklični krugovi odjeka škripe iz mikro ambijenta i lične prizme, šire se dalje na opšti nivo gde su snažno prisutni i čuju se među ljudima, među državama, zapažaju na zagađenim morima, planinama pa čak i u kosmosu! Upravo iz pomenutih asocijativnih veza ove teme toliko prisutne i bliske čoveku u svakodnevnom životu, Umetnički savet ULUPUDS-a je prihvata kao svojevrsnu paradigmu stvarnosti, ali i (budući razaznat i imenovan) podsticajan ambijent koji može da stimuliše umetnost i umetnike. Takođe, izazov škripca, može da provocira individualnu ili organizovanu akciju i doprinese iskazivanju one daleko najpodsticajnije ljudske potrebe da kao odgovor na problem beskompromisno iskorači u umetnost, u lepotu, u prostor kreativnosti i upravo tu potraži odgovore na pitanja koja ga more! A, kako su umetnici, kao sigurno najsenzitivniji deo društva, odgovarali na ovu temu? Odgovor bi mogao da glasi: Na niz različitih načina među kojima se mogu zapaziti nekoliki pristupi, svaki utemeljen, zaokružen i celovit u svom stavu a koji, u suštini, u nekoliko odražava trenutno osećanje, situaciju, ili ličnu poruku. Moglo bi se primetiti da neki stvaraoci u odgovoru na poziv za izložbu nisu reagovali na proklamovanu temu. Ona ih se ne dotiče! Ti umetnici slede svoju unutrašnju priču, nastavljaju sopstvenim putem ostajući u ličnom stvaralačkom svetu. Oni prikazuju radove koji su, u svetlu njima svojstvenog i doslednog, objektivno značajna postignuća koja već po sebi predstavljaju njihov odgovor na pitanje: Kako iz škripca? Za njih je to sve ono umetnički kvalitetno što su, u ovom vremenu kriza, uspeli da ostvare! Druga grupa autora na izazov teme reaguje namerno forsirajući ekstremnu reakciju, zapažanjem krajnjih rezultata stanja U škripcu. Ljudi bez glava, zagađeni gradovi bez mesta za ptice, društvo zarobljeno drogom, tuga, otuđenost, beznađe, mrak, život pod pritiskom ....U pitanju su radovi često ekspresivnog izraza, uhvaćene snage i trenutne spoznaje, refleksije današnjeg ubrzanog života, slike ili predstave osećajno doživljene i pune emocija. Najviše umetnika temu je osetilo kao pitanje na koje bi trebalo odgovoriti: Šta je u škripcu? Kako iz škripca? Njihovi odgovori izlaze iz prostora objektivne, filozofske, hipotetičke ili egzistencijalne sfere promišljanja. Tako se okreću prirodi kao majci, izvorištu, mestu gde stanuje lepota i harmonija, prostoru koji i u najtežim situacijama leči dušu i telo, ukazuju na porodicu i iskonsku upućenost muškarca ka ženi i obrnuto ili ističu ljubav kao neuništivu pokretačku silu koja vlada ljudima. Oni skloni duhovnom i filozofskom jedinku-čoveka postavljaju u odnos prema bogu, drugom čoveku, raju i paklu, dok se neki umetnici bave analitikom ili filozofskim promišljanjima o egzistenciji i smislu opstojavanja u vremenu i univerzumu. Iz svega proizlazi da umetnost u idejnom, pa i formalnom smislu zapravo NIJE u škripcu. U škripcu je društvo koje nije projektovalo odgovarajući prostor niti je jasno razaznalo važnost uloge umetnosti i umetnika u našoj sredini. Budući da savremeni čovek-umetnik živi u škripcu, kao i da je to danas osnovni model bivstvovanja, pitanje (primenjene) umetnosti mora da se iz postojeće percepcije i mesta (u muzejima) direktnije, komunikativnije i programski uključi u svakodnevni život. Da bi delovala, umetnost mora da izađe u susret čoveku na ulice, parkove, izloge, bilborde, pločnike, javne prostore, kancelarije... i stupi u otvoren interaktivni dijalog koji bi, sigurna sam, zračio nekim novim porukama, delovao snažnom pozitivnom pokretačkom energijom i doprineo građenju opšte i kulturne svesti u nas. (Tekst: dr Dijana Milašinović Marić, istoričar umetnosti).

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services