Izložba crteža Branka Miljuša

Izložba Branka Miljuša, slikara i grafičara, profesora FLU, petak 7,septembar

Izložba crteža Branka Miljuša (1936 - 2012), slikara i grafičara, profesora FLU u Galeriji FLU (Knez Mihailova 53, Beograd).

 

 

Izložba će trajati od 7. do 22. septembra 2018. godine.

 

Kustos-dokumentarista FLU: Olivera Erić

 

Značajno mesto u umetničkom opusu Branka Miljuša zauzimaju crteži, od kojih su neki nagrađeni prestižnim domaćim, regionalnim i međunarodnim nagradama.

Miljuševo stvaralaštvo predstavljano je na brojnim izložbama kod nas i u svetu, ali, do sada, njegova dela nisu samostalno izlagana u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u kojoj se neguje praksa organizovanja izložbi umetničkih radova sadašnjih i nekadašnjih profesora. Stoga je izložba crteža Branka Miljuša jedinstvena prilika da se profesori podsete, a studenti upoznaju, sa likovnom poetikom umetnika, koji je kao student bio posvećen izučavanju, a kao profesor unapređenju slikarskih i grafičkih veština, kao i afirmaciji izrade mozaika.

Crteži, koje je Branko Miljuš kontinuirano stvarao tokom čitavog svog života, reprezentuju pedagoške osnove na kojima počiva obrazovanje na Fakultetu likovnih umetnosti. Poznavanje tehnike crteža tradicionalna je vrednost, na kojoj se zasniva studiranje likovnih umetnosti na svim odsecima Fakulteta (Slikarski, Vajarski, Grafički i Novi mediji). U tom smislu, izložbena postavka Miljuševih crteža u Galeriji FLU, umetnički je događaj, kojim želi da se ukaže na značaj tehnike izvođenja crteža i njihov poetski sadržaj (što predstavljaju važne segmente u razvoju veštine budućih umetnika koji se obrazuju na ovoj instituciji).

Branko Miljuš je o svojoj posvećenosti crtežu, govorio u televizijskim emisijama i video zapisima: Pred belinom (RTS, 2011), Otvaranje izložbe crteža Branka Miljuša (Galerija Haos, 2008), Metropolis (RTS, 2008):

,,Crtež je za mene osnovna stvar u jednom likovnom obrazovanju. Ono što umeš da napraviš u crtežu, to će te pratiti čitav život... moći ćeš da radiš grafiku, moći ćeš da formiraš sliku... Od crteža sve počinje i ako ne bi bilo te igre i razmišljanja kroz crtež, mislim da bi čovek bio prazan (za bar jedno 50%) i to ako se bavi i vajanjem, i slikanjem, i grafikom...

Inače, držao sam se principa crtanja u ranim jutarnjim satima, i to svakodnevno... tako da sam u svojim blokovima nalazio, kada završim svoju seriju za godina dana, i više od 350 zabeleženih ideja, i ostvarenih crteža, koje sam mogao direktno, po toj nekoj spontanosti i snazi izraza, da odmah iskoristim za izlaganje… Međutim, malo sam to izlagao, više sam to koristio kao moj trezor, u kome imam sve za bilo koji početak i za bilo koje startovanje... Mogao sam da otvorim tu knjigu, negde na početku ili na kraju, i da otprilike, uvek nastavljam nešto što sam negde jednom prilikom stao... Crtež mi uvek dolazi spontano. Ruka sama beleži sve ono što ja razmišljam... Ako pogrešim, ja ponovo radim tu ideju... Onda se rode neke nove mogućnosti, tako da nikada ne napravim isti crtež, iako je tema ista... stalno se nešto novo ponavlja... tako da ja idem iz crteža u crtež, iz ideje u ideju... I kada hoću da se vratim u neko moje razmišljanje od ranije, vrlo lako mi je da uđem u tu materiju, i da, recimo, slikam sliku koja je, možda, nastala pre tri godine kao ideja..

Likovnost mora da bude zadovoljena bez obzira na to šta ti želiš da predstaviš – ona mora da dominira. Međutim, ja sebe nisam smatrao bukvalnim nadrealistom, više sam neku svoju poetiku uspevao da izrazim na jedan način koji je imao lepu priču, ali je uglavnom bio u likovnim domenima, a ne u ilustrativnim... Uvek sam zadržao u sebi, neki moj optimizam koji sam imao prema stvaralaštvu, i želju da u tome nađem nešto novo, neka nova rešenja, da iznađem neku snagu, da to bude lepo... Kod mene ima jedna pozitivna osobina, što sam ja optimista. Nisam revanšista, da tražim da neko pati zbog toga što ja patim. Važno mi je da ja likovnim izrazom iskažem jednu svoju misao, koja će, možda, biti prekretnica za neke mlađe ljude kasnije..."

U video intervjuima Miljuš poručuje da, uprkos patnjama i nesrećama, u ovom svetu još uvek ima nade za radost i sreću. Stoga je zadatak umetnika da kreira afirmativne prikaze, odnosno da uz pomoć likovnih elemenata, kompoziciono i koloristički, istražuje i predstavlja lepotu i poetičnost. Kao umetnik optimista, Branko Miljuš stvarao je radosnu umetnost, u smislu uživanja u likovnosti, a svoja pozitivna umetnička iskustva i znanja, otkrivao je, prenosio i delio sa svojim studentima i kolegama.


 

Branko Miljuš rođen je 1936. godini u Dragotinji (Republika Srpska). Kao dete doživeo je dramatične događaje zbega na Kozari 1943. godine, posle kojih, zajedno sa majkom i sestrom, dolazi u Beograd.

Studirao je  na Slikarskom odseku, gde je diplomirao u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića 1958. godine. Na istom Fakultetu završio je postdiplomske studije na Grafičkom odseku, u klasi profesora Boška Karanovića 1961. godine. Kao stipendista Francuske vlade specijalizovao je grafiku, u ateljeu Gotarda Džonija Fridlendera (Gotthard Johnny Friedlaender), u Parizu, 1962/63. godine.

Svoja znanja i iskustva prenosio je studentima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Osim na državnom Fakultetu likovni umetnosti u Beogradu, kao redovni profesor Branko Miljuš predavao je na privatnoj Akademiji lepih umetnosti u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Banja Luci.

Prisutan u likovnom životu, od 1955. godine do 2012. godine, izlagao je na 70 samostalnih izložbi u Srbiji (Beograd, Zemun, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo, Kraljevo, itd), regionu (Ljubljana, Kopar, Kranj, Banja Luka, Prijedor, Sarajevo, Split, Podgorica, Herceg Novi, Budva, Skoplje, itd) i inostranstvu (Venecija, Parma, Grac, Prag, Bremen, Lozana, Edinburg, Pariz, Njujork, itd), kao i na više od 360 grupnih izložbi u Beogradu, gradovima bivše Jugoslavije, Evrope i Amerike.

Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada.

Uz slike i grafike, značajno mesto u Miljuševom opusu zauzimaju crteži, koje je stvarao tokom svog umetničkog angažovanja, od kojih su neki nagrađeni prestižnim domaćim, regionalnim i međunarodnim nagradama: Nagrada za crtež na Drugom trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža (Sombor, 1966); Nagrada za crtež na Međunarodnoj izložbi originalnog crteža (Rijeka, 1974. i 1976); Nagrada za crtež na Četvrtoj bijenalnoj izložbi ''U svetlosti Milene'' (Požarevac, 1989); Nagrada Piter Ludvig za retrospektivnu izložbu crteža i grafika u Beogradu u Muzeju savremene umetnosti (Beč, 1993).

Dela Branka Miljuša nalaze se u važnim javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji, regionu i  svetu.

Javnost se upoznala sa Miljuševim stvaralaštvom i kroz njegove radove izvedene u javnim prostorima Beograda: mozaik na Terazijama (20 m²), vitraž u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (glavni hol, 18 m²), mozaik sa temom posvećenoj sportu na Adi Ciganliji (15 m²), mural u Vasinoj ulici (10 m²), mural na fasadi poslovne zgrade i mozaik na fasadi privatnog stambenog objekta na Banovom brdu. 

Miljuševa svestrana umetnička ličnost i raznovrsno likovno stvaralaštvo (koje obuhvata crtež, slikarstvo, grafiku, mozaik, vitraž, ilustraciju, grafički dizajn), bilo je predmet proučavanja mnogih naših i stranih istoričara i teoretičara umetnosti, likovnih kritičara, umetnika, novinara, kao i onih koji su se bavili razvojnim tokovima srpske i jugoslovenske likovne umetnosti: Leonid Šejka, Dušan Đokić, Branko Kukić, Lazar Trifunović, Nikola Šuica, Stanislav Živković, Sreto Bošnjak, Živojin Turinski, Vladimir Rozgić, Miodrag B. Protić...

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text