Izložba finalista Nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos“ i proglašenje dobitnika nagrade

Izložba i proglašenje dobitnika Nagrade D. B. Mangelos

Otvaranje izložbe mladih finalista Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos i svečano proglašenje dobitnika Nagrade za 2018. godinu, održaće se u ponedeljak, 2. jula u 19 časova u galeriji Remont (Maršala Birjuzova 7).





Učesnici finalne izložbe Nagrade DB Mangelos 2018. će pre otvaranja pojedinačno predstaviti svoj rad članovima žirija, nakon čega će žiri doneti konačnu odluku o dobitniku/ci Nagrade i saopštiti je na otvaranju izložbe.

Ovogodišnji žiri nagrade u sastavu: Vjera Borozan (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Prag), Jelena Mijić (umetnica, dobitnica Nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos za 2017.), Milica Pekić (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Kiosk - platforma za savremenu umetnost, Beograd), Dušan Savić (freelance kustos, Beograd), Stevan Vuković (teoretičar umetnosti, Beograd) odabrao je pet umetnica i umetnika u finalni krug selekcije za 2018. godinu. To su (prema abecednom redu): Dejan Clement, Nadežda Kirćanski, Dejan Marković, Dušan Rajić, Ivana Ranisavljević.

U saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork), Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos" se organizuje i dodeljuje godišnje, pojedincu ili pojedinki, u vidu studijskog rezidencijalnog boravka u Njujorku, u trajanju od 8 nedelja. Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena sedamnaesti put.

Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos" je podržana od strane Ministarstva za kulturu i  informisanje Republike Srbije. 

Finalisti:

Dejan Clement (1989, Beograd) školovao se na ALU Trbinje i ALU Beograd, gde je i diplomirao na slikarskoj katedri. Najčešće deluje u polju performansa, uz korišćenje različitih medija kao alata ili pratećeg sadržaja u službi performativnog procesa. Istražuje kroz introspekciju pitanje identiteta i slobode, odnose između privatnog i javnog, života i smrti.  Aktivno izlaže od 2008. godine, samostalno, grupno i na festivalima umetnosti u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Urugvaju, Americi, Nemačkoj i Grčkoj.


Dejan Clement, Egzistencijalizam, video still, 2018.
 

Dejan Clement
Egzistencijalizam, 2018.
Film koji nije film, a nije ni da nije film
29’36”

Sve je fascinantno u vremenu gde prosečni stanovnik planete može potpuno besplatno da postane baš suprotno, nadprosečni sajber stanovnik hiperrealističnog sveta. Like je star deset godina, a današnji Bob Dilan je neki vloger koji nam strimuje sa drugog dela sveta čari veganske kuhinje.  Paralele forme vloga sa ovim filmom nisu slučajne. U oba primera vlada introspekcija, oba su zasnovana na  isečcima iz svakodnevice. Međutim, ovaj rad ostavlja ogroman prostor za identifikaciju. I pored podsticanja voajerskog mentaliteta savremenog čoveka on nudi potpuno apstrahovane predstave, čime se stvaraju praktično tri filma: jedan koji gledamo, drugi koji se odvija u autoru i treći koji je u nama.  Na pitanja ko je autor i šta gledamo - odgovaramo sami. „Egzistencija prethodi esenciji“.

Nadežda Kirćanski (1992, Zrenjanin) završila je osnovne i master akademske studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2017. godine. Trenutno na prvoj godini doktorskih studija na istom fakultetu. Izlagala na dve samostalne (#RIP, Remont NUA) i preko 20 grupnih izložbi (The Wrong Biennale - Prosthetic Pavilion; Regional Exhibition Banat Pavilion; When the other meets the other Other i druge). Dobitnica nagrade „Sreten Stojanović, profesor ALU“ za dostignuća u skulpturi 2017. godine. Živi u Beogradu.



Nadežda Kirćanski, nista spec 1.0, site-specific ambijentalna instalacija, Galerija Doma Omladine, 2018.


Nadežda Kirćanski
nista spec, ambijentalna instalacija, 2018.

U svojoj umetničkoj praksi nastojim da eksploatišem sadržaje raspoložive realnosti i na taj način ponudim platformu za dijalog kroz koji ju je možda moguće artikulisati i eventualno preoblikovati. Identifikacijom, arhiviranjem i uvezivanjem nelogičnosti koji su sastavni deo savremene svakodnevnice, istražujem mehanizme koji ih proizvode. Označavanjem specifičnih situacija gde je zadovoljenje imperativa funkcionalnog ekonomskog subjekta otežano (zdravstveno ili finansijski), u projektu  nista spec htela sam da izdvojim najkritičnije trenutke koji svedoče o tome da, demobilisan usled nemogućih spoljnih uslova, mlađi deo generacije živi postutopijski grč savremenog doba. Organizovan kao site-specific instalacija čekaonice u zdravstvenoj ustanovi, rad potencira tačno taj ambijent grča između funkcionalnog objekta predviđenog za čekanje i zauvek nedostižnih prostora za koje iluzorno verujemo da će nam isporučiti pomoć.

Dejan Marković (1983.) je vizuelni umetnik, živi i radi u Berlinu, Gracu i Beogradu. Diplomirao je  na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i magistrirao na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Njegovi višegodišnji diskurzivni projekti fokusiraju se na politike koje formiraju digitalni i analogni prostor, kao i na mogućnost razumevanja složenih institucionalnih i društvenih odnosa. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u Beogradu, Belrinu, Gracu, a u saradnji sa umetnicima, teoretičarima, naučnicima i nedisciplinarnim stručnjacima, koncipirao je i realizovao nekoliko međunarodnih izložbi, umetničkih projekata i javnih događaja.


Tabula rasa ulje na lesonitu, 26,7 x 22,5 cm,  1951-1956, MSU Beograd, foto Dejan Marković, 2017.


Dejan Marković
Dva sata tabula rasa, 2018.


(uljana slika, drveni ram, klimatizovana kutija, termoizolaciono staklo, dve video kamere, klima uređaj, četiri LED sijalice, crno-bela fotografija, radnik obezbeđenja i tekst)
Diskurzivnu i istraživačku umetničku praksu Dejan Marković problemski razvija oko razumevanja društveno-političkih odnosa, propitujući kontekste izlaganja i produkcije izmeštanjem etabliranih premisa. Na aktuelnoj izložbi umetnik Dejan Marković će izložiti rad koji Dimitrije Bašičević Mangelos realizuje između tridesete i tridesetpete godine života. Prvi put u istom izlagačkom prostoru na izložbi sa umetnicima koji se od 2002. godine takmiče pod njegovim imenom, Mangelosov originalan rad će biti prikazan u trajanju od dva sata. Ulje na lesonitu nazvano „Tabula rasa“ datirano je za vremenski period između 1951-1956. godine, koji je umetnik deklarisao kao svoju petu životnu fazu značajnu po krizi završetka doktorskog rada iz istorije umetnosti, aktivnom bavljenju umetničkom kritikom, vođenju kulturnih institucija, ali i dovođenju u pitanje etabliranih umetničkih narativa. Sa izložbenim aktivnostima započetim u svojim kasnim četrdesetim godinama ovaj rad postaje umetničko delo. Rad „Dva sata tabula rasa“ bavi se refleksijom istorijskih narativa i propitivanjem umetničkog sistema, umetničkih institucija i umetničkog tržišta dovođenjem u vezu intenciju umetnika, umetničko delo i sam kontekst u kome se umetnici takmiče za svoju karijeru.

Dušan Rajić (1983.) je vizueln iumetnik, živi i radi u Beogradu. Diplomirani arhitekta /Arhitektonski fakultet u Beogradu/ sa glavnim fokusom rada i istraživanja posvećenim socijalnim strukturama urbanog života i sredine kroz fotografiju, instalacije i javne intervencije. Član je fotografskog kolektiva Belgrade Raw. Učestvovao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.


Dušan Rajić, Just do it ok, fotografija, 2018.


Dušan Rajić
Just do it ok, 2018.
instalacija (foto-print, fotografije, slike, crteži, objekti…)

Dušan Rajić sagledava kolektivno okruženje kroz lične impresije, kao deo generacije koja je rasla s bliskim pogledom na zapadnu kulturu, iako je bila suštinski izuzeta iz nje. Ovaj pogled pružio je uslove za novi, hibridni jezik umetnosti koja slike, znakove i idole percipira iskrivljeno u odnosu na njihovo poreklo, ali tačno u odnosu na domen sopstvene realnosti. Poruka Zapada je bila da “to samo uradimo – just do it”, ali nam nisu rekli kako, pa smo improvizovali najbolje na svetu. Kroz uspomene iz detinjstva koje je obeleženo pop kulturom prošlog vremena, slika o američkom snu lebdi nepromenjena u Rajićevoj umetnosti, dajući ključ za kritiku ali i za gorko-slatka sećanja na nevinost.

Ivana Ranisavljević (1983.) vizuelna i performans umetnica diplomirala je 2011. godine na slikarskom odseku na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta u Beogradu, u klasi profesora Jovana Sivačkog. Pored likovnih umetnosti (slikarstva, crteža i grafike), polje njenog interesovanja je oblast novih medija (multimedijalna umetnost, performans, body-art, video-rad, prostorne instalacije). Njen likovni rad do sad je prikazan u nekoliko samostalnih i više grupnih izložbi, u zemlji i inostranstvu, a u poslednjih šest godina intenzivno je angažovana u oblasti performans umetnosti.


Ivana Ranisavljević, Lov, performans za kameru, 2018.


Ivana Ranisavljević
Lov, 2018.
Performans za kameru, trajanje 3h

U konceptu ovog rada višeslojno se odmotava problematika nekoliko pitanja:  Karaktera i karakternosti. Kakvu vrstu modifikacije ovih vrednosti donosi savremeno/moderno društvo i nova tehnologija? Da li su njihove promene neznatne ili vode ka nestajanju istih? Da li je taj gubitak neophodan deo evolucije ljudskog bića?  Pozitivnih i negativnih aspekta tradicije na savremenu kulturu i umetnost- tradicija kao riznica znanja ili kao kočnica konzervativizma i konvencionalizma? Ostavljanja „tragova“ radi sećanja ili zaboravljanja? Odnos aktera-materijala/objekta komunikacije-i posmatrača akcije. Čitljivost namere aktera unutar različitih kulturoloških uslova. Performans je inicijalno nastao u radnom procesu projektaCO-CREATION LIVE FACTORY: Prologue 1, tokom festivala Venice International Performance Art Week, u Veneciji, 2017. godine. Iz  postavljenog zadatka da se iz rečenice ili pasusa, uzetih iz knjige koja je uticala na praksu umetnice izvede jednostavna akcija, tj. radnja, iz tog procesa promišljanja i traženja iznedren je i razvijen ovaj performans. Moglo bi se reći da pripada tematici strukture ličnosti i njenih promena u savremenom društvu, koje se umetnica i ranije doticala u svom istraživanju i radu.

Izložba će biti otvorena do  20. jula 2018. godine.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text