Izložba "Pravi se da spavaš" Tadije Janičića

Izložba "Pravi se da spavaš" Tadije Janičića

Izložba "Pravi se da spavaš" Tadije Janičića, biće otvorena u utorak, 20. novembra u 19 časova u galeriji Pro3or (Koče Popovića 9).

 

 

 

 

 

Najteži je zadatak ovovremenog umetnika u sve prisutnijem simulakrumu života razaznati sam život, sve njegove nesigurnosti i manjkavosti. Jedan od najzapaženijih mladih umetnika na ovim prostorima, Tadija Janičić, prepoznatljiv je po svojoj hrabrosti da obelodani i karikira one mikrosegmente društva u kojima se ispoljava ruiniranost savremene čovečnosti.

Tadija Janičić je autentični i društveno angažovani hroničar onih naizgled trivijalnih situacija koje odražavaju posrnuće sveukupnog društva. Njegova umetnost je vešto zavodljiva, ne uzvisuje se pred popularnom kulturom i primtivizmom mas-medija, već ih procesom subverzivne afirmacije razara iznutra. Jarke uljane boje na dopadljivim motivima i razigranoj pozadini, uz neopterećenost perspektivom i ostalim slikarskim kanonima, odaju utisak lakoće stvaranja. Tadijina ikonografija naizgled obiluje naivnošću – primitivistički naslikanim cvećem, drvećem, oblacima… Ipak, njegovi radovi, kako direktno tako i kroz frojdovske simbole poput ptica ili sladoleda, oslikavaju blud i krvoproliće, koji, u kontrastu sa veselim okruženjem, odražavaju kompleksan, ambivalentan odnos umetnosti spram stvarnosti obeleženoj protivrečnostima modernog liberalizma. Mnogostrukim ponavljanjem detalja ili nizanjem istovetne skupine ljudi, kao karakterističnim postupkom pop-arta, Janičić aludira na uniformnost savremenog čoveka.

Izložba "Pravi se da spavaš" uz sablasni cinizam osvešćuje o razlomljenim identitetima, poluintelektualizmu, fetišizmu i idolopoklonstvu, neretko prikazivanjem arhetipova zapadne civilizacije. Međuodnos slika-naslov je važan segment Janičićevog stvaralaštva, koji njegove radove pretvara u satirične narative i omogućava njihovo korespondiranje sa remek-delima. On religijskim ili mitskim motivima dodeljuje seksualnu konotaciju, bajkovite elemente smešta u perfidne situacije, parodira kultne scene svetske kinematografije i, kroz predstavljanje krucijalnih likova klasične umetnosti kao promiskuitetnih, personifikuje pseudovrednosti današnjice i izgubljene ideale.

Sučeljavanje nakaradnog i larpulartističkog u Tadijinoj umetnosti kao da referiše na ideju Kamil Palja, izloženu u studiji Seksualne persone, kojom se kritikuje ignorisanje paganskih prizora u visokoj umetnosti i ističe da je umetnik dužan ukazati na urođenu animalnost i destruktivnost ljudske psihe.

Izrazit deo Tadijine poetike zaokupljuje pitanje telesnog, koje je gotovo uvek stavljeno u kontekst eksploatatorskih odnosa. Na njegovim slikama može se uočiti obrazac ljudske figure koja je u skladu sa grotesknim standardima atraktivnosti: izvajana muška tela, prekrivena senzacionalističkim tetovažama ili vitke, ženske figure sablažnjivo velikih oblina. Ženskim aktovima napadno našminkanog lica i crvenih noktiju Tadija predočava medijsku degradaciju ženskosti svedene isključivo na seksualni aspekt. Sa druge strane, prikazima izopačenih ili spljoštenih ljudskih silueta, nadušenih, mlitavih stomaka, podbulih očiju, noseva iz kojih šiklja krv, Tadija nagoveštava duhovnu devijantnost društva spektakla - nezdravi hedonizam, anksioznost i isfrustriranost.

Janičić slika lica skrivena iza naočara ili lopovskih maski kao simbola površnosti, otuđenja i eskapizma. Promišljajući o odnosima moći kojima se zajednica neupitno potčinjava, izvrgava ruglu političku i ekonomsku hijerarhiju kao vrednosne odredbe. Na njegovim platnima prepoznatljive ličnosti poprimaju obličja raznobojnih utvara, dok su simboli političkih etapa prikazani u svojstvu seksualnih objekata. Motiv prolaznosti i smrti uvek je prikazan sa pritajenim humorom koji predstavlja mehanizam odbrane od straha i teskobe, ali i gubitka hrabrosti da se govori o prećutkivanom i slika ono pred čime se zatvaraju oči...

Tadija Janičić izaslanik je onih koliko očiglednih toliko i zanemarenih istina, koje se pod njegovim kistom opredmećuju u komunikabilna umetnička dela, slikovne zapise šarolikosti duhovnog bezdana današnjice, primamljive oku koliko i umu. Istoričarka i teoretičarka umetnosti Ivana Milojko

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text