Izložba "Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja." Isidore Fićović

Izložba "Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja." Isidore Fićović

Izložba "Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja." Isidore Fićović biće otvorena u petak, 9. marta u 19 časova u Galeriji Lucida (Čika Ljubina 11) u Beogradu.

 

Koncept “Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja.” predstavlja seriju novonastalih crteža koji se bave formom, linijom, šrafurom, bojom, konturom, odnosno ritmom likovnih elemenata i njihovim prepletom.

 

Na svakom od radova je prisutno ponavljanje jednog te istog oblika što asocira na mehanizam, lanac elemenata i njihovo povezivanje unutar, na primer, različitih tehnoloških uređaja, odnosno mehaničko sklapanje delova unutar mašine. Sa druge strane taj jedan te isti oblik koji se ponavlja, gradi otvorenu ili zatvorenu formu, odnosno organsku strukturu koja podrazumeva disanje, process otvaranja i zatvaranja (primer na crtežima Otvorena/Zatvorena forma, sa žutom, narandžastom i plavom pozadinom).


Interplanetarni dijalog, crtež grafitna olovka i akrilik na papiru. Nadrealna konstrukcija forme kao interplanetarni dijalog - 70x50cm, 2017.


Tako “Preplet” reprezentuje analogno linearno crtanje, preklapanje likovnih elemenata,
simbolišudi mehaničko organsku strukturu, abstraktnu formu duha savremenog vremena okruženog sve vedim novotehnološkim razvojem prisutnim u svakodnavnom životu čoveka. Linija kao glavni likovni izraz u ovim radovima dolazi iz autorkinog iskustva bavljenja kaligrafskim pisanjem, njegovim istraživanjem, u Japanu (tokom 2015-2016. god), kao i njenog predhodnog crtačkog iskustva.

Pored crteža izložba predstavlja i slike uz priču „Pojava“ japanskog pisca 20. veka, Kan Kikučija, која se bavi i ukazuje na pitanje identiteta, jedna od bitnih tema savremenog vremena u kome preovlađuje preplavljenost informacijama putem medija i interneta. Izložba ukazuje na pitanje očuvanja identiteta u savremenom okruženju velikih količina različitih vrsta informacija. (Naslovna ilustracija: "Pojava", slika akrilik na platnu - 45x30 cm, 2017).

Tekst Ksenije Marinković, istoričarke umetnosti

VATRENA LINIJA FINOG TKANjA

Nova serija radova Isidore Fićović nastala je pod utiskom njenog boravka u Japanu. Ona tamo odlazi nakon specijalizacije na jednoj od najpoznatijih škola digitalne interaktivne umetnosti u Evropi gde je godinama izučavala izražajne mogućnosti i senzibilnost mašina. Istražujući vezu i podvlačeći razlike između tradicionalnog i ovog drugog načina likovnog oblikovanja, uočila je jednu iskru od značaja za stvaralački proces koja se tokom boravka u zemlji izlazećeg sunca umetnici ukazala u svoj svojoj veličini i sjaju – u vidu zmaja koji je od tada ne napušta. Nama je blisko zapadnjačko tumačenje zmaja kao simbola iskonskog, divljeg principa koji dolazi pre čoveka, tačnije pre kulture. Kultivacijom prirode i pripadajućeg životnog poretka, zmaj izumire, povlači se u zaborav. Istok slavi zmaja kao oličenje jedinstva duha i tela, stvaralaštva, plodnosti i aktivnosti. Zmaj tako predstavlja prirodnost i nesvesnost stvaralačkih procesa, vatru života. Praktikujući kaligrafiju Isidora se oslobađa intenzivnog prostora informacionih tehnologija, u kome se sve komplikuje, iz koga je zmaj klisnuo u malenu varnicu, takoreći u priviđenje. Ukrotiti liniju, pripitomiti zmaja bio je nekadašnji zadatak na studijama likovne akademije. Ovo osnovno i najstarije sredstvo umetničkog izražavanja – linija, naše delovanje i misao čini vidljivim. Na slikama Isidore Fićović linija je nosilac reda i haosa. Poput plesa sa sobom samom umetnica prepliće, usklađuje, suprotstavlja ove fine niti slike. Bojene površine streme spolja ka unutra i iznutra ka spolja. Poput glavice cveta koji se sklapa i rasklapa, sve je podložno kretanju, preplitanju, promeni. Vidljivi svet je prošlost, sadašnjost je trenutak ispisivanja linije prema obliku zamisli, budućnost je izmišljotina, zmaj čeka sledeći potez. 


Zmajevo odelo, crtež grafit, marker i akrilik na papiru - 70x50cm, 2017.

 

Isidora Fićović je diplomirala i magistrirala na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Čedomira Vasića (2001, 2007). Kroz završene master studije na Interfejs kulturi (Interface Cultures) u Lincu, Austriji (2016), proširila je svoj umetnički i kreativni rad na interaktivnu umetnost i interdisciplinarno sagledavanje samog rada. Gostujući student na IAMAS-u [Institute of Advanced Media Arts and Sciences] u Ogakiju, Japan (2015-2016); Erasmus razmena na Bilgi Univerzitet (Visual Communication Design, VCD) u Istanbulu, Turska (2013-2014). Od 2001. izlaže na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, festivalima i bijenalima u Srbiji, Austriji, Turskoj, Italiji, Americi, Danskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji, Ukrajini, Japanu itd. Dobitnik je nagrade za sliku Rotari kluba u Beogradu (2017, 2012), prve nagrade na video festivalu u Velenju, Sloveniji (2005). Njeni radovi se nalaze u kolekciji XVitamin galerije, Kulturnog centra Leskovac, Centra za likovno obrazovanje Šumatovačka u Beogradu, Platformi Garanti (sadašnji SALT) i Apartman projektu u Istanbulu, kao i u privatnim kolekcijama. Izlagala je na festivalu Ars Elektronika, POST CITY (2015) i TOTAL RECALL (2013). Trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (od 2017).


Žuto volim te žuto, crtež grafitna olovka i akrilik na papiru 70x50cm, 2017.
 

Tekst Mire Vujović povodom izložbe "Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja." Isidore Fićović

Isidora Fićović sprovodi kompleksno istraživanje, poništava pretpostavljenu rolu privilegovane umetnice, iz nulte tačke započinje seriju ispitivanja neophodnih za dokazivanje njenih konstrukata i iz vizure univerzalnog radnika, uočava bolne tačke u formalno različitim a suštinski istim lancima proizvodnje.

“...to je tajna sreće i vrline — voleti ono što mora da se radi. To je svrha celokupne obrade: navesti ljude da vole svoju neizbežnu društvenu sudbinu. ( Vrli novi svet, Oldos Haksli)

Ona pomno, marljivo i posvećeno proizvodi svoje delo, lančanim koracima, umnožavajući istu radnju i u tačkama gde se fizička iznemoglost i tehnička savršenost poistovećuju, dolazi do ahilove pete čitavog organizma stvaranja, a dijagnosticiranje joj dozvoljava ulazak u sledeću fazu. Isidora artistički testira model i njegovu primenu na polju masovne produkcije i tehnizacije, ona deklarativno i plastično ispituje unutrašnje zakone šablona, multiplicirajući motive, svakom aplikuje vreme, energiju i svojeručnu improvizaciju. Uvodeći inovacije, slobodniji i promišljeniji pokret, prostorno neograničen, preuzet iz kaligrafije, koji ne remeti krajnji produkt, već oplemenjuje, ona aktivira i pospešuje psiho-fizičke mogućnosti čoveka. Autorka relativizuje entitet čovek-robot, prevodi ga i sublimira u biće, zadovoljenih prava i ispoštovanih potreba, koje direktno utiče na optimalnu vrednost učinjenog. Ispituje neophodan koeficijent slobode koji je potrebno implementirati u „kafkine procese“, ne navodi samo u fus notama poteškoće savremenog čoveka, ona nudi dijagrame koji leče upalne procese, uklanja stres i omalovažavanje, potire kobnu ulogu personalizovanog šrafa.

Pošto je utvrdila probleme a zatim predložila medikamente za oporavak tela od mučnih repetitivnih radnji, akcentujući zdravlje kao jedinu moguću jedinicu mere, sa fizičkog prelazi na mentalno, podjednako oslabljeno pod pritiskom represivnog mehanizma savremenog društva. Subjekat nije jednak izvršenoj radnji ili ukupnom zbiru istih, on teži oslobađanju duše, a samo duhovno nedevastirana jedinka služi ukupnom prosperitetu društva.

“Imam utisak da je količina dosade, ako dosada može da se meri, mnogo veća danas nego ranije. Jer raniji poslovi su u svakom slučaju u velikoj meri bili nezamislivi bez uporišta strasti: seljaci su bili zaljubljeni u svoju zemlju, deda je bio čarobnjak u izradi lepih stolova; obućar je napamet znao stopala svih seljana; čak verujem da su u to vreme i vojnici ubijali sa strašću. Nije se postavljalo pitanje o smislu života. Ljudi su ga nosili sa sobom na radnom mestu ili radeći na njivama kao nešto najprirodnije na svetu. Svaki posao je stvorio sopstveni mentalitet, svoj sopstveni način života. Lekar je razmišljao na različit način od seljaka, vojnik se ponašao drugačije od učitelja. Danas smo svi slični, sjedinjuje nas naša zajednička ravnodušnost prema radu. Ova ravnodušnost je postala strast. Jedna velika, kolektivna strast našeg vremena.“
(Identitet, Milan Kundera)

S fenomenološke strane Isidora apostrofira uticaj masovnosti i “copy paste efekta” koji se potčitava u pojavnosti, izrazu svakog čoveka, gde se neguje “svakog-istog” a prikriva, anulira persona, unikatnost jednog. Svesna složenosti očuvanja ličnog identiteta, prilaže priču „Pojava“ japanskog pisca 20.veka, Kan Kikućija, kojom alarmira masovnoj produkciji fizičkog i emotivnog, da se ne sme apstrahovati relevantna uzajamna povezanost spoljašnjeg i unutarnjeg, čime se glasno zalaže za humanizaciju tehnicizma. Svaki nastup i delovanje čoveka može imati status veštine a ne zadate radnje i indoktriniranog vizuala ako se upitamo, kako biramo raznolike odežde u odnosu na prilike, a kada pristajemo na “carevo novo odelo”?
Neosporni su tragovi Kafkinih i Hakslijevih misli i poražavajućih prognoza, kojima se mapiraju evropski socijalni problemi, ali i pozivanje autorke na istočnjačke modele iscrtavanja i učenja, gde ona vrlo jasno ukazuje na univerzalnost u vremenu i prostoru ovog čvorišta koje ne dozvoljava celokupnom društvu da prosperira već stagnira u svom poništavanju bića u čoveku.

Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja. Autorka čitavu stvarnost deli i sastavlja na ove elemente, razlaže i prožima. Stvarnost nije samo oko nas, već je u svakom pojedinačno, nebo nije suviše visoko ako ga dodirnemo. Da li smo na zemlji ako se izdignemo iznad svojih mogućnosti? Koliko nam je zaista potreban zmajoliki posrednik? Idealan odnos i poziciju ovih esencijalnih elemenata ostavljamo sebi kao proizvoljnu odluku.
….Kornjača nas uči da je put do raja kroz zemlju, taj put je dug, gotovo besmrtan…..


Kompozicija, crtež grafit, marker i akrilik na papiru - 70x50cm, 2017.

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text