Izložba savremene umetnosti "Confronti / Poređenja" u Jugoslovenskoj kinoteci

Izložba savremene umetnosti "Confronti / Poređenja" u Jugoslovenskoj kinoteci

Izložba savremene umetnosti (tri italijanska i tri srpska umetnika) pod nazivom "Confronti / Poređenja" italijanske kuratorke Alesija Karlino (Alessia Carlino), otvorena je 16. septembra u okviru Festivala italijanskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1).


 

Italijanski institut za kulturu u Beogradu predstavlja izložbu savremene umetnosti "Confronti / Poređenja", koju su priredili Alesija Karlino i Marko Gavrilović, a organizovana je u saradnji sa Glorijom Porčela, Galerija “Ka d’Oro” Rim – Majami – Njujork i promovisana od strane Gabrijele Karluči.

U pitanju je izložba savremenih umetnika iz Italije i Srbije, među kojima su: Milija Belić, Marko Gavrilović, Ivana Milev, Emanuela Fjoreli, Mikaela Latancio i Paolo Radi.

Glavni estetički fenomen današnjice počiva u jednom novom modalitetetu predstavljanja sveta, globalizacija predstavlja deo evolutivnog procesa koji pogađa i vizuelne umetnosti.



Izložba "Confronti / Poređenja", organizovana od strane Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, promotera saradnje između italijanskih i srpskih umetnika, predstavlja sintezu jednog putovanja, jednog razgovora između šest osoba koji ukazuje na specifične osobenosti dve zemlje, Italije i Srbije, ujedinjenih zajedničkim lingvističkim imeniocem shvaćenim kao strpljivi proces sakupljanja vizuelnih detalja.


Ivana Milev, Drhtaj, modularna skulptura
 

Šestoro umetnika, učesnika ove izložbe, dalo je svoj doprinos izgradnji jednog puta, odnosno jednog poređenja koji nije sinonim za postojeću dihotomiju već je shvaćeno kao predaja štafete, kao razgovor čiji svaki protagonista usvaja i sa drugima deli različit materijski idiom, dok je tehnika zajednički imenilac građenja neuobičajene vizuelne arhitekture.

Francuski filozof Nikola Burjo je napisao: “Ono što se naziva altermodernim jeste u stvari pojava jednog novog kulturnog nanosa na početku ovog XXI veka, odnosno formiranje jednog mobilnog naroda umetnika i mislilaca koji se opredeljuju za isti pravac, za polazak na put, za egzodus”.


Marko Gavrilović, Motion, 2017, pleksiglas i svetlo, 70x100cm
 

Umetnost je integralni deo jednog nezaustavljivog procesa kreolizacije: svaki umetnik  nosi u sebi  sopstveno kulturno nasleđe, sopstvene korene, da bi potom mogao da  podeli svoja saznanja  i integriše ih sa iskustvom  drugoga, u okviru pravične i jednake razmene.


Milija Belić, Paradigma, 2006
 

Tri umetnika srpskog tima, Milija Belić, Marko Gavrilović i Ivana Milev, predstavljaju tri različite generacije, tri različita estetičko-kulturna principa.


Milija Belić, Emboitement, akrilik na platnu


Italijanski tim izložbe predstavljaju troje umetnika: Emanuela Fjoreli, Mikaela Latancio i Paolo Radi, kojima je zajednički snažan odnos sa prostorom u revnosnom traganju  za materijom u trećoj dimenziji.


Micaela Lattanzio, Beyond the Body, 155x240


Milija Belić je slikar, skulptor ali i istoričar umetnosti. Njegova estetička vizija je potpuno usmerena na ono što sam umetnik definiše kao “plastični ritam”, ili pak traganje za suštinom u formi oslobođenoj svakog subjekta, modernu kosmologiju koja nudi novo tumačenje pitagorejske filozofije brojeva i univerzalne geometrije.

Polje istraživanja Paola Radija je silikonska dijafragma. Prozračne skulpture pripovedaju o jedva primetnim realitetima gde je nevidljivo apsolutni protagonista svake kompozicije a površina neuhvatljivi prag koji posmatrača vodi unutar jednog enigmatičnog i perceptivnog prostora.


Paolo Radi, Di vuoto nell'abisso


Delo Ivane Milev karakteriše posmatranje prirode i neživog sveta formi koje trpe snagu vode, vetra i vatre. Njene skulpture su plod zaprepašćujuće tehničke minucioznosti i besprekorne pažnje. Umetnica eksperimentiše sa novim kompozicionim rešenjima koja joj omogućuju da na jedan neuobičajen način prikaže okolni prostor.

Trodimenzionalni znakovi Emanuele Fjoreli komponuju plastične identitete koji stvaraju površinu, čine je opipljivom na pogled. Elastične niti stvaraju zamršene puteve, perceptivne lavirinte koji pripovedaju o dijalektici trajne forme i “neraskidivo vezane misli” što delu garantuje “mogućnost postojanja”.


Marko Gavrilović, Enlightened man, svetlosna skulptura, pleksiglas


Marko Gavrilović u svojim slikama i skulpturama ispituje kompleksni odnos između čoveka i prirode, u stalnom traganju za univerzalnim fluksom. Njegove antropomorfne i animalne forme posvećene su naraciji realnosti, prikrivenoj maskama koje svakodnevno nosimo, da bi uhvatio suštinu čoveka i sveta u kojem živi.

Mikaela Latancio u svojim instalacijama od papira materiji daje skulptorski dignitet, svaki njen rad karakteriše snažna savitljivost kojoj se izlaže papir.U rukama umetnice on postaje mozaički element,po načinu sečenja, po upotrebljenim geometrijama, svaki fragment generiše ekskluzivne forme korporalnog i unitarnog vokabulara koji stvara molekularne strukture, vezivna tkiva saznanja...

Izložba će biti otvorena do 16. oktobra 2017. godine.

 

 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services