Izložba "Say Cheese!" Željke Aleksić u Remontu

Izložba "Say Cheese!" Željke Aleksić u Remontu

Samostalna izložba "Say Cheese!" Željke Aleksić, biće otvorena u ponedeljak, 25. marta u 19 časova u Galeriji Remont (Maršala Birjuzova 7).


Izložba “Say Cheese!” Željke Aleksić konciprana je kroz dva segmenta koja povezuju i prožimaju njena životno-radna i umetnička iskustva.

 

 

Naime, pre odlaska na studije na likovnoj Akademiji u Beču, jedan od poslova kojim je obezbeđivala egzistenciju, bio je u lokalnoj prodavnici mleka i mlečnih proizvoda. Pravi, životni posao, kako voli da kaže, i neposredno okruženje ubrzo su postali više od mesta specijalizovane maloprodaje i odvijanja svakodnevne radne rutine. Počinje da pravi skulpture od sira, dokumentujući kroz fotografiju i video ambijent i atmosferu radnog mesta kao i novi proizvodni proces nastanka umetničkih dela. Skulpture, koje će za centralni motiv imati autoakt, prvi put je izložila u porodičnoj kući, a nakon otvaranja prisutna publika je mogla i da degustira njen umetnički rad. Priča o iskustvu prodavačice ima svoj nastavak i tokom studija u Beču, gde nekadašnju radnu uniformu uvodi kao sastavni deo i materijal u umetničkoj ili, preciznije, slikarskoj praksi. Monohromne uniforme koristi sada kao platno, oslikavajući ih različitim motivima jakog kolorita istražujući tako oblikovanje identiteta u novim profesionalnim okolnostima.

Iz intervjua sa Željkom Aleksić objavljenom u publikaciji Artist work is/not paid work?! 

Razgovor vodile Jelena Micić i Carla Bobadilla.

Koliko profesija imate? Kako razumete pojam pravog životnog posla koji spominjete u jednom od vaših opisa rada?

Način na koji razumete profesiju zavisi od vašeg iskustva. Predstavila bih se kao studentkinja Akademije likovnih umetnosti u Beču, koja je ujedno i frizerka, s nekadašnjim zanimanjem prodavačice, ali i sadašnjom profesijom čistačice. Iz trenutne perspektive, volela bih da se jednog dana moj rad i profesija ujedine u umetnosti.

U vašim radovima otvoreno govorite o svojim zanatima, a kroz umetnost se bavite svojim životom. Kakav je odnos između umetnosti i života?

Moja umetnička praksa se zasniva na mom ličnom životnom iskustvu, uključujući i moje prethodno obrazovanje, kao i poslove koje sam radila poslednjih nekoliko godina. Pošto dolazim iz radničke porodice, rad-posao je dominantna tema kojom se bavim. Svako ko živi u Srbiji veoma dobro zna da biti frizer podrazumeva rad na crnom. Radite u frizerskom salonu, ali ne dobijate platu preko svog bankovnog računa. Da bih mogla da finansiram svoj hobi, odnosno da kupim kameru, bila sam prinuđena da promenim profesiju i potražim posao koji će jasno definisati moj status.

U sva tri vaša rada (Hair, Say Cheese i Black work on white background) uključujete materijale koji se odnose na vaš posao.

Radim sa materijalima koje dobro poznajem. Da radim nešto drugo, onda bih bila neiskrena. A kada bih bila neiskrena, onda moj umetnički rad ne bi imao nikakvog smisla. Bez obzira na poroznost, rekla bih da koristim različite pristupe u upotrebi kose i sira. Pošto je sir kvarljivija roba, služim je u formi performativne skulpture, tako da je jedini način opstajanja kroz foto-video dokumentaciju. Kosa je znatno lakša, jer ako se pravilno tretira može potrajati mnogo godina.

U opisu rada Say Cheese! pomenuli ste da je rad zapravo dokumentacija radnih uslova i procesa rada.

Umetnik nije neko ko radi isti posao u fabrici 8 ili 12 sati dnevno, pet do šest dana u nedelji na istoj mašini ili traci. Umetnik radi svojim rukama, sa idejama i pravi rad. Možda ponekad uz pomoć mašine.

Da li je moguće oblikovati društvene procese?

Ako umetnik ima potrebu da govori o politici, društvu i da javno iznese svoje stavove kroz određene umetničke medije, zašto to ne bi i uradio? Na kraju, umetnik ima pravo da javno kaže šta god hoće, bez obzira da li oni koji konzumiraju njegov rad prihvataju ili ne. Duboko verujem da kroz umetnost menjam sebe i tako svet oko sebe.

Najnoviji rad koji ste predstavili 2018. godine bio je u obliku mini frizerskog salona u izložbenom prostoru. Da li je bila zarada za vaš umetnički ili frizerski rad?

Sa Black job on a white background nisam imala neku posebnu zaradu, ni kao umetnica ni kao frizerka. To je bila moja pobuna. I htela sam da ukažem na problem nemogućnosti da kao građanin Srbije radite u Beču. Profit nije bio primaran.

Željka Aleksić (1989.  Knjaževac) trenutno je na drugoj godini studija konteksutalnog slikarstva na  likovnoj Akademiji u Beču (mentori Hans Ashley Scheirl i Gin Müller). U Knjaževcu je osnovala neformalnu grupu Centar za kulturu i umetnost K 019 uporedo se baveći svojim umetničkim istraživanjima reakcije lokalne sredine na egzibicionizam i voajerizam. Tako je rad sa izložbe ‘’RUPE’’ koja se bavi pomenutom problematikom podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja kroz otkup i postao deo umetničke zbirke Zavičajnog muzeja Knjaževac. Prva predstavljanja kao fotograf je imala na  brojnim manifestacijama u zemlji i regionu, a recentna predstavljanja uključuju i učešća na grupnim izložbama u Austriji.

Izložba će biti otvorena do 12. aprila 2019. godine.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text