Izložba skulptura Stanislava Antonića

Izložba skulptura Stanislava Antonića

Samostalna izložba skulptura pod nazivom "Sloboda" autora Stanislava Antonića, biće otvorena 13. marta s početkom u 19 časova u Umetničkoj galeriji Stara Kapetanija (Kej Oslobodjenja 8) u Zemunu.

Kustos izložbe je Branka Milutinović, dipl.ist.um.

 

 

Muzička kutija koja zavija
Nekoliko puta sam se našla u situaciji da nekome objasnim šta je to što Stanislav radi. Bez fotografija pri ruci, ispostavilo se da je to jako, jako teško. Shvatila sam da u pokušaju da približim nekome ko njegove radove nije video, osim nekih vrlo opštih odrednica koje se odnose na materijal, tehniku, zapravo pokušavam da opišem utisak pokreta i zvuka – rasklapanja, škripe, zatezanja. Upravo to i jeste ono što njegove radove čini tako posebnim - utisak o zaglušujućoj buci koje posmatrača tako živo i ubedljivo opsedaju uprkos činjenici da se pred njim nalaze mirni, tihi komadi drveta i metala. Kombinovanje drveta i metala u skulptorskoj praksi nije neuobičajeno, ali suptilni, promišljeni način na koji to Stanislav čini svakako jeste. Ne radi se o prostom dovođenju u vezu različitih materijala, već o građenju konteksta u kome svaki od upotrebljenih materijala počinje da ima jasnu ulogu i značenje. Odnosi tih uloga nikada ne postaju banalna ilustracija, naprotiv! Zahvaljujući čuvanju delikatnog balansa između prepoznatljive originalne funkcije industrijskih elemenata, asocijacija koje izazivaju i konteksta u koji su smešteni, drvo, lanci, cevi, ventili i svećice postaju delovi sasvim novih mehanizama. Bilo da drvo-tkivo „napadaju“ spolja ili iznutra, zatežući ga i ostavljaući ožiljke ili provirujući iz naizgled sasvim pitome drvene mase - grubi, rabljeni, industrijski proizvedeni metalni elementi grade sa njim čitljive metafore propadanja i nasilja. Preispitivački stvaralački metod Stanislava Antonića je ono što njegove radove čini suštinski društveno angažovanim. Odakle dolazi to nagrizanje? Da li je ono nasiljem nametnuto ili je posledica voljnih unutrašnjih procesa? Da li je ono zaustavljivo ili posmatram posledice njegovog trijumfa? Paradoksalno suptilni i ritmični nizovi mašinskih lanaca smešteni u rasporenu drvenu masu neodoljivo podsećaju na mehanizam muzičke kutije – kutije koja zavija umesto da svira. dr Adrijana Danilović

Stanislav Antonić je rođen 1986. godine u Bečeju. Nakon što je završio srednju umetničku školu u Šapcu na odseku Drvorezbar 2005. godine, upisao je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu i diplomirao na odseku Primenjenog vajarstva kod profesora Miroljuba Stamenkovića 2011. godine. Od tada je učestvovao na mnogobrojnim grupnim izložbama, kolonijama i simpozijumima, a iza sebe ima dve samostalne izložbe. Njagovi radovi, poput spomen ploče Milenku Šustranu, biste Janoša Berenjija i Endrea Sela, spomen ploča Vladi Divljanu, kao i mnogobrojne sklupture u slobodnoj formi, nalaze se širom zemlje. Dobio je značajnu nagradu Priznanje za najkiparsko delo na Međunarodnom simpozijumu Makole, Slovenija. Od 2010. godine je spoljni saradnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i kulture. Tokom  2012. godine postaje član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera
Srbije, kao i samostalni umetnik.

Izložba će biti otvorena do 24. marta 2019. godine.

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

"Simplicity is the ultimate sophistication"
 

Leonardo da Vinciviše
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text