Izložba "Znanje će spasiti svet" Daliborke Đurić u KC Grad

Izložba "Znanje će spasiti svet" Daliborke Đurić u KC Grad

Izložba "Znanje će spasiti svet" autorke Daliborke Đurić otvorena je 18. decembra u Velikoj galeriji KC Grad (Braće Krsmanović 4).

Daliborka Đurić se prvi put predstavlja publici KC Grada svojim jedinstvenim konceptom slika-tapiserija.

 

 

Tematika izložbe istražuje osnove međuljudske komunikacije u svetu novih tehnologija i parodijski je nastrojena.

Daliborka Đurić je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je završila i poslediplomske studije. Aktivno izlaže od 1995. godine i broji na desetine grupnih i samostalnih izložbi, a organizovala je i XVI bijenale tapiserije ULUPUDSa 2006. godine. Nagrađivana je više puta za svoj rad, a njena serija crteža What happen with my ass deo su kolekcije Pastwowe muzeja na Majdanku u Lubinu u Poljskoj. Đurić eksperimentiše raznim tekstilnim tehnikama tretirajući ih na slikarski način, transponujući ove tradicionalne tehnike u domene savremenog izražavanja i angažovanih, kritičkih tema, stvara jedinstvene serije slika-tapiserija, koje će publika moći da vidi i na ovoj postavci.

Dve celine izložbe, raznim tehnikama, od kombinacija ručnog i mašinskog veza do quiltinga, tretiraju različite društvene teme stvarajući svet karikatura.

Sam parodijski efekat postiže se kako temama tako i kombinovanjem tehnika veza na platnu. Đurić istražuje virtuelni svet dece, osnove međuljudske komunikacije i čežnju ka svetu novih tehnologija, izvodeći svoje serije starim tehnologijama, odnosno tehnikama.

Izložba će biti otvorena do 31. decembra 2017. godine.

Intervju sa Daliborkom Đurić povodom otvaranja izložbe uradio je Aleksandar Stojanović Luci, kustos Velike galerije KC Grad.

Izložba Daliborke Đurić pod naslovom Znanje će spasiti svet otvorena je 18. decembra u Velikoj galeriji Kulturnog centra Grad. Veoma zanimljiv koncept i umetnički rukopis autorke otvara mnoga pitanja. Da li je ovo serija slika ili tapiserija, da li se stare, manuelne tehnike bore za opstanak pod najezdom tehnologije i kako utiču na društvo a kako na samu autorku. Pitao sam je i šta istražuje i koliko prati kolege, na domaćoj i svetskoj sceni i kako sebe pozicionira između monahinje Jefimije i Graysona Perry-a. 

Pre svega želeo bih da znam da li su tvoja dela pre svega slike ili tapiserije? Ukoliko je takva odrednica važna za koncept po kom radiš. Fuzijom savremenih tema i tradicionalnih tehnika stvaraš vrlo intrigantna dela. Koji su motivi za takvo stvaralaštvo s obzirom da si primenjena umetnica?

Sadašnji trenutak u umetnosti dozvoljava nam da jednako budemo inspirisani japanskim boro tkaninama koje su u prošlosti pravili siromašniji delovi stanovništva Japana od tekstilnih otpadaka, kao i super modernim sajber tkaninama koje menjaju boju u zavisnosti od našeg raspoloženja. Samim tim sadašnja tapiserija se ne određuje više kao "umetnost niti" već obuhvata široko polje tekstilnog delovanja, od video radova do tradicionalnih tekstilnih tehnika, pa bih , u tom smislu, ja sebe, trenutno, odredila kao umetnika koji se bavi savremenim temama kroz medij tekstila uključujući u problematiku i sam izbor tekstilne tehnike. Motivi za takvo stvaralaštvo su teško racionalno objašnjivi, pretpostavljam da je u pitanju određena senzibilnost na sam medij, iščašenost poimanja stvarnosti, potreba za rasterećenim kolažiranjem i montažom stilskih obrazaca.
Primenjeni umetnik se bavi proizvodnjom, proizvodom, dizajnom, funkcijom, pa bih ja sebe zbog prirode radova koje stvaram zvala samo - umetnicom.

Istražuješ savremene stvari, odnos prema tehnologijama i njihov uticaj na tebe lično, ali i na društvo uopšte. To radiš u "starim tehnologijama" odnosno tradicionalnim tehnikama koje kombinuješ i na taj način zapravo validiraš i jedno i drugo. Kako si došla do ove kombinacije? Šta je iniciralo tvoje istraživanje za ovu seriju i koliko dugo si radila na njoj?

Ova serija radova rađena je duži niz godina, a inicirana je pronalaženjem žena-umetnica koje su u svojim radovima ispričale priče koje su, eto, uspele da dobace i do nas danas.
Prva grupa radova, velikih formata, urađena je u tehnici quilt. Izbor tehnike je inspirisan radovima najpoznatije Afro-Amerikanke 18. veka, majstora za quilt, inače robinje, Harriet Powers, zatim radovima Faith Ringold, Aminah Robinson i mnogih drugih savremenih i nesavremenih umetnika koji su se izrazili na taj način. Znanje o ovoj tehnici dobila sam preko kratkih filmova žena hobista na youtube kanalu.Tehnika mi je omogućila bogatstvo teksture, kolorita i primitivne sirovosti. Ova grupa radova bavi se pitanjima: zdrave ishrane ("Oliver, Džejmi Oliver"), virtuelnog života dece ("Vidimo se u parkiću") i osnovne međuljudske komunikacije ("Annie Hall forever") to jest, koliko naš život određuju nametnute vrednosti i merila.
Druga grupa radova je inspirisana najpoznatijim goblenom koji se nalazi u Perastu, u Gospi od Škrpjela, koji je radila jedna Jacinta, punih 25 godina, čekajući dragog da se vrati sa mora. Pored zlatnih i srebrnih niti u goblenu se nalaze i vlasi kose. Takav, molitveni i meditativni, rad inspirisao je radove "Želim, želim... 3D Printer", "Želim, želim... Mac Pro",i "Želim, želim ... Berninu B 580". To je molitva za željenom tehnikom. Rad "Znanje će spasiti svet" je molitva za znanjem.

Da li je naslov izložbe još jedna ironična opaska ili je baš izabran zbog toga što smatraš da je ta misao tačna? Da li treba da ukaže da će umetnost digitalnog doba zbrisati stare tehnike ili upravo suprotno?

Digitalna umetnost i stare tehnike su danas u savršeno ravnopravnom odnosu. Reči "ručni rad" bude danas u ljudima veliko strahopoštovanje, nevericu i divljenje, dok sa druge strane žudimo za novim tehnologijama i u tekstilu jer nam one omogućavaju kako udobnije planinarenje tako i neophodne vizuelno taktilne senzacije. Sredina će se sama naći.Naslov izložbe je posledica mog doživljaja povezanosti i empatije sa celom ljudskim rodom i svetom u kom živimo...

Zašto Woody Allen i Diane Keaton? Zašto Jamie Oliver i negiranje organskog omažom Picasso-u?

Kada sam u procesu stvaranja umetničkog dela, prelazim preko linije racionalnog razmišljanja u apstraktno gde mi se putem slobodnih asocijacija kombinuju ljudi, teme, materijali, aplikacije, štagod. Zbog toga su moji radovi pomalo poput zagonetki koje treba rešiti. Woody Allen i Diane Keaton su izabrani zbog legendarnog filma "Annie Hall" koji nam nudi zagledanost u vrednosti međuljudske komunikacije . Jamie Olivera je nemoguće ne voleti, on je savremeni guru koji svetli i pokazuje kuda bi se moglo ići. U mom radu on je prikazan na pop-artovski način, sa poslužavnikom iz kojeg namiguje dečjom rukom crtana jabuka i obraća mu se kubistički izlomljen lik "Žene koja plače"sumnjičeći istinitost organskog proizvoda, po rečima istoričarke umetnostiSvetlane Jovičić " po istom ključu po kojem je Pablo prelomio tradiciju i porekao organsku celinu ljudskog tela".

Kako pozicioniraš svoje stvaralaštvo između monahinje Jefimije sa kojom te oprezno poredi Svetlana Jovičić u katalogu izložbe i recimo Graysona Perry-a sa kojim bih te ja uporedio naročito u tematskom repertoaru punom ironije i uticaju novih tehnologija na
savremeno društvo?

Hm? Nije mi lako da odgovorim... Ali, mislim, da u svakoj današnjoj, posvećenoj, umetnici ima i od monahinje Jefimije i Graysona Perry-a...

Koliko pratiš savremenu umetničku scenu i da li imaš favorite među kolegama?

Zahvaljujući Internetu pratim, koliko to život dopušta, bogatu inostranu umetničku scenu, tako da bih rado izdvojila Sophiu Narrett, umetnicu iz Brooklyna NY, Jess Quin, francusku umetnicu Natalie Lete, umetnički par iz Španije Chiachio and Giannone, Alexandru Drenth iz Holandije itd. Od umetnika iz prošlosti izdvojila bih tapiserije naše Milice Zorić i skulpture od tekstila božanstvene Louis Borgese. Mislim da je izložba Tanje Ostojić  u MSU "Leksikon Tanja Ostojić" izuzetno značajna. A, značajna za svet savremenog tekstila i umetnosti uopšte, je i ovogodišnja izložba Snežane Skoko u MPU "Dama i jednorog" . Ceo opus radova Vahide Ramujkić je veoma impresivan. Redovno pratim ”domaćice” grupe Škart, Simonidu Rajčević, Tamaru Jelaču, Arpada Pulaia, rad Zlatka Cvetkovića "Mestašce"je odličan... itd.

Da li je postavka koju prikazuješ dovršena ili će se razvijati dalje u budućnosti i u kom smeru će ići?

Od svih tehnika koje "želim" u radovima sa izložbe, posedujem jedino super sofisticiranu mašinu  za šivenje i vez Berninu B 580, tako da ću se u budućnosti svakako usavršavati u radu sa njom.Tako će nastati serija radova o "Nevaljaloj Evi”...Postepeno, prikupljam materijal o ornamentici tkanih tkanina iz celog sveta, gde vidimo, u vreme kada nije bilo interneta, da tkanine napravljene na različitim krajevima sveta, pored identične stilizacije nametnute tehnikom tkanja imaju i isto simboličko značenje, pa bih se ja tu bavila svetom simbola i kolektivno nesvesnim znanjima.


 

Profil

Morate se ulogovati da biste poslali poruku
Uloguj se | Registruj se

Tip of the day

Perfection is attained by slow degrees; it requires the hand of time.
 

Voltaire više
Mouse Eye Tracking by PicNet Software Development Services
text